Jakšić, Đura - PROZA
Mesečina kao dan. Izdaleka se čuo lavež pasa, sve se drugo umirilo, samo poneka vrulica svojim setnim zvucima proseca nemu tišinu.
Nijedno pseto nije zalajalo na njega... Čak u trećem skoku čuo se lavež pasa i glas njegovih gonitelja. Ja sam drhtala od straha, od uzbuđenosti. Siromah Aleksa! Moj nesrećni, moj gonjeni ljubavniče!
Obradović, Dositej - BASNE
18 Kurjak i ovca Kurjak, sav izdrpat od pasa, ležaše pri jednoj reci. Upazi nedaleko ovcu, pak je počne moliti da se smiluje o njemu videći ga u takoj nevolji, i da
20 Kurjak i lav Kurjak ygrabi negde iz ctaga ovcu, pak pođe noseći je dalje od pastira i pasa, da je s mirom ize. Sretne ga lav i otme mu je. Onda ovi, izdaleka stojeći, rekne lavu: „Nepravedno moje otimaš!
Čudi se seljanin, i svojim očima ne veruje. Kad eto ti domaćina s lova, zagrmi avlija od lupe konja i lajanja pasa. Užasne se gost, beži po budžaci, nevešt mestu, ne zna gdi će se sakriši.
Kakvo ti je to lekarstvo? Kad bih ja to učinio što mi ti veliš, valjalo bi koliko je tog pasa u selu da me svi ujedaju”.
” Pruži vrat i poizdigne glavu, kao da nešto iz daleka vidi: „Evo i naših pasa gdi uprav ovamo trče, i nose nam novine mira!” „Pasa!
” „Pasa!” — vikne lisica, pak beži na sve četiri noge koliko igda može skačući. „Stani, što ti je”, — vikne petao — „ta mir je
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
svaki na svoje mesto i... tajac!... Hajduci se ponameštaše. — Pazite!... Kad viknem: „Juriš”! — svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe...
Jedna... druga... treća... pukoše... začu se harambašin glas: — Juriš! Stanko okorami šaru, dokopa oba pištolja iza pasa pa jypny na put... Jedan Turčin minu mimo njega. On opali i Turčin pade. Drugi jedan jurnu na nj sa golim nožem.
Turčin je pitao više običaja radi, jer je znao da Marinko svakad hoće duvana. Marinko razvuče lice i maši se pasa tražeći lulu. Pošto zadimiše, Turčin mu se priže: — Pa, Mašo, tebe, kanda oni pas htjede danas zaklati?
Taj je čovek bio Stanko. — Dole! — Dole!... — zagrme opet. Lazar, ne znajući šta čini, maši se rukom pasa, trže pištolj i skresa... Stanko posrte i pusti uzdu. Konj pojuri trkom, ali ne Šapcu, nego natrag.
Nebo se osulo zvezdama, vetrić pirka i šušti po zelenom lišću, a tamo daleko, daleko čuje se lavež pasa... Hajduci usnuše, samo Stanko ne.
Ja ću na vama iskaliti!... Kad ču Lazarevo ime, Ivan prenu. — A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao.
— zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se... Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!... Čiko!... On je ljubio sve... Srce mu se razigralo u grudima... Pa još i Jelica tu!
Kulin prebi sablju i kad vide da će poginuti, on priteže konju dizgine i stuknu ga nekoliko koraka nazad; onda se maši pasa, trže arbiju i polete, dojuri do Kulina i udari ga onom arbijom po nosu tako da ovoga svega krv obli. — Aih!
— Je li, bolan!... Što mi ne kažeš? I primače joj se još bliže, pa joj obavi svoju snažnu, mušku ruku oko pasa... A devojka izgubi pamet... I nehotice odgurnu njegovu ruku, odgurnu je gotovo besno... — Šta ti je?
I dosad je tvoja ruka padala na moje rame i obvijala se oko moga pasa, ali ovog čuda nije sa mnom bilo!... Ja osećam da će mi srce izletiti iz prsiju ako me se samo dotakneš...
Osetivši glavu njenu na svome ramenu, Stanko zaboravi na sve... Obavi joj ruke oko pasa, pa joj stade ljubiti smeđe kose i plačne oči... Milje mu se razlevalo telom.
Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče. Surep se maši pasa i iza silaja izvuče veliki kolut voštanice. Pritrča vatri i zapali je, pa prinese ranjeniku.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi koračasmo po njima dalje, sve dalje. Ja je obuhvatih oko pasa. Približih joj se sve bliže, onda joj pritisnem jedan poljubac na levo slepo oko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Izumire razgovor dŷž celog šora, i zamenjuje se lavežom pasa i koncertom žaba iz sviju jendeka ispred kuće. Tek čuješ ovde onde gde neko zeva i veli: »H-a-aj, haj, ’ajde da se to
Zato si ti sad i doter’o do pasa! — Al’ i jesam bio iroš, ao, duka mu! — reče i lupi o sto. — Nisam se, što kažu, boj’o ni jednog bačkog iroša, ni
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
otvaranje, zatvaranje, čišćenje crkve, nadgledanje groblja, noću obilaženje, pazenje grobova, a naročito noću rasterivanje pasa koji se kupe i loču zejtina iz kandila po grobovima sve je to ona, žena mu, klisarica radila.
Afrika
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i
Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.
sobom dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sedeći u crvenim, utegnutim čakširama i beloj košulji, do pasa, drhtao je. U trenutku, kad ga je Garsuli dao okovati, nasred kasarne, uz lupu dobošara, Pavle je zbilja pomislio da će
mogao da nestane iz dereglije, u onim strašnim barama Begeja, kad je, pri izlasku iz dereglije, spavalo nekoliko pasa, a spavala, su i dva prateća husara, sa pištoljima, pod glavama.
Čuo se samo lavež pasa. Noć je prošla bez ikakvih događaja. Šta je Božič tražio u Granu, Isakovič nije znao, ali je, iz razgovora, naslutio
A mlada je klečala u kolima, obuhvativši muža oko pasa, zatvorivši oči, da ne vidi smrt, u koju idu. Međutim, nije ni vriskala, ni plakala.
Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa. On, međutim, video je, i u mračnoj noći, svoju neprolaznu nadeždu: zvezdu Danicu.
Gde se spavalo tako bezbrižno. Kako se lepo čuo lavež pasa tamo. A kad bi Đurđe i zahrkao, Petar je umeo da mu spusti, na usta, perce kokota, koje bi hrk Đurđev dizao, pa zatim,
Pobogu da si mi brat! Pa ga je i zagrlila, oko pasa. Lepo je, kaže, sa Pejom živovala. Trunuće, pod zemljom, mlada, ali će trunuti, sa njom, i taj Garsuli, nakaza.
Volkov ga je, na rastanku, zagrlio oko pasa i ponovio njegovo: „Ne grustjite po prošlomu!“ Isakovič je tako, tog dana, vraćajući se u Engelbirtu prohujao kroz Beč,
Uokolo, bila je, svud, voda. Najbliži kućeri predgrađa vijenskog bili su na jedno hiljadu koraka. Kad zamukne lavež pasa u okolini, zavladala bi mrtva tišina. Nikakav ljudski glas nije dopirao do lazareta.
U svojoj sobi, Isakovič se, u polumraku, tog dana, dugo prao i pirkao, a beleo se u mraku, jer je bio beo i go, do pasa. Bio je, kao što su konjanici, tanak u pasu, a bio je širok u ramenu.
Zna, kaže, da on i njena mati srljaju u nesreću. Boji se, kaže, za svog ostarelog oca. A čuvam i tebe, ludaijo! Go, do pasa, Isakovič je imao samo toliko vremena da obuče svoju plavu, husarsku, kurtku. Stajao je nasred sobe, zanemeo.
Bila je to jutro u lakoj, letnjoj, haljini, u muslinu, koji je imao boju bledih trešanja, a oko pasa utegnuta, ešarpom, koji je bio svilen, boje zelenog lišća. Na nogama je imala bečku cipelicu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najlepši su oni prevezi čiji vezovi imaju stare šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa. Najčešća šara, koja se u raznim oblicima ponavlja, zove se bistri krst i opominje na šare starih svešteničkih odežda.
jelu su“, veli on, „proždrljivi i tom prilikom samo o njemu misle i ne uznemiravaju se: srče bugarin ne šali se, trista pasa da se pokolju ne bi ga zaglušili. Uz to mu sa lica padaju graške znoja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam hteo da mislim o tome. S banatske strane dopirao je lavež pasa i tupi zvuk bućkala za somove, a Baronica je čučala na skeli i pevala.
- propela se na prste i stavila mi šake na ramena. Kako je mesec rastao nad vodom, lavež pasa s druge strane reke postajao je sve jači. Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca.
je, ipak, nešto - prišla mi je i uštinula me, a onda se zasmejala i smeh joj je u tom sutonu punom mesečine i laveža pasa ličio na zvonce. - Ti se ne ljutiš? - šapnula je.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
To nipošto. — Ima još i drugi’ koji nose sablju. — Šta, valjda advokat proaktor, ima ih kao kusi’ pasa! — Fiškal, pravi čestit advokat zove se fiškal, pa to je velika čest i sloboda, i svud je otmen.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže. Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek.
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini,
Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi.
Dok su šajkaši drešili konope i gazeći do pasa vodu, vičući, otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i
umorni, i izgladneli, tako žurnim korakom da su se, opkoljeni srebrom okićenim oficirima, činili kao hajka gladnih pasa, koje vode, pritegnute na lancu, u lov.
Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka. Pa i ono malo stražara, oko logora i kod topova, udesi te se poče dozivati.
te noći pod vedrim i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre od kojih zasuze oči, zagaravi lice i ugreje se jedna strana, dok druga prozebe.
I moj dolgi život projde aki kratcje žitie. I kamo az pojdu... gorkost smerti vižu...“ Golog do pasa, ponesoše čoveka zatim do tih dveju, živih, pravih, obala uzane reke, kojom je njegovo telo trebalo da otplovi do
oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između ova četiri zida Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je i on čuo, neprestano, pod prozorom.
Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu.
Za lovačkim psima oficira, koji su jahali pred pukom, dimeći iz lula, bilo je potrčalo mnoštvo seljačkih pasa, koji su posle, izgubivši trag za povratak, išli povijenih repova i ispalih jezika, među nogama vojnika.
kolima puk, što se odmaraše po selima i kod mostova, ili oficire svoje, koji su tražili razonode u lovu i hajkama pasa, odlazeći noću na igranke koje su priređivane u njihovu čast, Vuk Isakovič je obično odabirao prenoćište na nekoj
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
sa više smisla i radosti, tako različit od naše rodne provincije, u kojoj se noću čuju samo urlanje pijanaca i zavijanje pasa u avlijama, pokatkad cilik razbijenog prozora ili nečiji plač.
Ponovo mu je pod stopalima tvrdo nabijena zemlja zarađena na pušku, krov iznad glave i lavež pasa napolju. Nestaje mu filter-cigareta i on zavija očevu škiju u toalet-papir marke »Golub«, a zatim gleda u vatru. Vatra.
svoj obrasloj u šikaru koja je čoveku dosezala do pasa, a dan kasnije — u potpuno pustom i pretužnom Mesečevom predelu, na nekoj crvenoj zemlji, po kojoj je bilo rasuto oštro
Pešačili su posle kroz noć. osluškujući lavež puštenih pasa. I sad je isto! – misli Joakim Marić. — Šta se, u stvari, promenilo? Ništa!
putovanju nema kraja, a duh i udove im obuzela otupelost, Ružina kuća iskrsava s jedinom prethodnom opomenom, s lavežom pasa, sasvim iznenada iza šumarka, hajdučki ukopana u kosinu brega, poluskrivena visokom travom i kamenim ogradama.
Njen pogled naliven zebnjom srne koja je osetila vonj hajkačkih pasa podiže se prema rošavom konobarovom licu, no ono nije odavalo ništa drugo sem pomirenosti sa sudbinom što ga je bacila
Matavulj, Simo - USKOK
stotine ljudi, žena, natovarenih konja i mazaga, rogate stoke, prasadi, živine, povrća, voća, seoskih i gradskih mangup-pasa. Ljudi ponajviše sjeđahu podvitih nogu, na strukama i na ponjavama, s dugim puškama preko krila, s čibucima u ustima.
Svi dopratiše kneza i gosta mu do dvorišta, pa se oprostiše. Njih dvojica uđoše, dočekani lavežom dvaju krupnih tornih pasa, privezanih desno, gdje je bila dugačka, niska staja.
Radičević, Branko - PESME
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude?
obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
Tek Hajkuna što to osetila, Pa od pasa noža povadila, Udri Tala u srdašce živo — Al' mu mlada ne učini krivo, Što tražio, ono i našao, Zaš otimâ što mu
Ala!“... ode jedan s glasa, Ode paša, brate, posred pasa. Oh moj Gojko, jesi soko sivi, Bog neka te Srbinjima živi! Cika, zveka, već Turci izmiču, „Beži, kardaš!
„Ala, Ala!“... zavika iz glasa I potrže britki nož od pasa. Sveće sjaju, al' nož sjaje življe, Al' još življe njeno oko divlje: „Ao, grdni jada za meneka!...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. — Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim.
— Evo te, perjaš puteljkom kroz visoku raž, orosi ti se čak i kapa, prikradaš se nečijem toru kod koga nema pasa. Osluškuješ kako na niskoj kolibici sve krkelja tanak čamov krov od nečijeg hrkanja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— poviču ostali. Otvaraju im vrata, one se nećkaju. Guraju jedna drugu koja će prva. Dok, a uvek ona, snaška Pasa, žena čiča-Masina, prva ne uđe, pa za njom ostale.
Primaju ga svi rado. Nešto što ga se boje, a nešto što su kao više sigurni, kad je on kao vlast tu. A Pasa, ne znajući da je on nju prosio, hteo da je uzme, kad je preveo, nije se od njega ustručavala, bojala, već ga je mnogo
I sluge došle u sobu, stale iza peći, do vrata. Sve se otkravilo, oslobodilo i samo dahće od smeha, pesme. Snaška Pasa naslonila svoje lice na ruku, grlo joj treperi, glas iz otvorenih joj toplih usta ide pravo, meko, milo ...
Kliknu moj otac: Što si, Leno, na golemo? — Barem da si od koleno? Prihvati Pasa i sve devojke sa njom: Ako nesam od koleno, A ja imam crne oči, Crne oči, medna usta! — Lalo, dajre! Tugo!
— Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom. Snaška Pasa poče kao uvek oko njega: da mu daje jela, toči vino, zapitkuje ga, pecka... On nešto jede, nešto ne.
— Trže se on i poče da se diže da ide. Ne dadoše mu ni da se makne, a kamo li da ode. Pasa ga dirnu, pokazujući glavom na čaršiju, mehane: — Idi, idi! Čeka te tamo... — Ne, Paso! Živ mi Gospod, ne!
Čeka te tamo... — Ne, Paso! Živ mi Gospod, ne! Takav mi posao! — Prekide je on tako iskreno da se Pasa trže i kao pokaja što ga je toliko dirnula. Ali ona opet okrete na šalu: — Jest. Takav ti posao.
To kao da i snaška Pasa oseti, i bi joj tako žao na njih, što oni Tomču tako cene. I, da bi Tomči to kao naknadila, brzo se diže, rukom pozva
Čuje se plač. Šamijom že ne brišu oči. — Tu li nađe? — odazva se muklo č’a Mase. Vrata se otvoriše, i snaška Pasa, za njom devojke burno uđoše, vitlajući se, igrajući, udarajući u dahire, obilazeći ih, pevajući im oko glava...
Ali snaška Pasa! U jeleku, šalvarama, razuzurena. Ćerćerlije i nize bisera trepte joj ispod belog nežnog grla... A cela snaga joj se
A sve to zbog Tomče, jer je on taj zbog koga oni ne mogu da iskažu sve što osećaju. A snaška Pasa se baš najviše oko njega vije, igra mu: čas kao rob, pognute glave, blagodarno, do crne zemlje; čas milo, nežno, ganuto,
Snaška Pasa tamo jednako peva, a ovamo Tomča čas ustaje, čas seda, hladi grudi, briše znoj... A kad ubriše čelo, on i kosu ponese
Kostić, Laza - PESME
se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko diva golema. „Hoćeš da ti kažem pravo?
” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu pod udarcem Samsonova bojna besa. Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: — Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
Pa uprtivši vreću s pobratimom na leđa, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajući i goneći ga. Kad malo posustane, i vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži,
Vuci prime rat, pa se počnu spremati. Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu. Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše Miloša!
Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše Miloša!
Ovaj ode, te kad vidio onu silesiju pasa, vrati se sav preplašen pa reče da ih ima silesija božja, te ako se upuste s njima u boj, da su skuvani, „ta poješće
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sada toga nema. MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u podrumu. Ti ćeš me dovesti do pasa, to ja znam. SOFIJA: Ako želiš, ja mu neću davati više, i podrum ću držati zatvoren.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Srećom, tog dana stiže i drugi odgovor na moj oglas. Nisam ni sanjala da su šetači pasa traženi u tolikim količinama!
A upravo taj izraz izluđuje mog matorog. Kad zrelo razmislim, mislim da on nema ništa protiv pasa lično, već samo protiv njihovih vlasnika!
Matori, naravno, ima nešto slično pojasu za spasavanje (od mladosti) oko pasa! Stvar s bakutom stoji još lošije! Ona iz cuga odmah počinje da plače, a maman joj odnekud izvlači fotografiju Marlene
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi
Povazdan ćuti, pa istom pita, oči mu tužno kruže: — Nekad je bilo toliko pasa, kud li odoše druže? U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mačem presecaju arhive preko pasa da niko više nikog ne pozna ni dete ni oca ni onu majku mudru izbačene su iz upotrebe lične karte kakva vest
jami gini gini gini u Glini pa opet do poslednjeg svetskog dana ja sam porasla noseći kondire i nosim decu oko pasa i vidim aždaju koja na njih polaže pravo jao šta se to rađa zlatno mu teme ne aždajo!
Ne veruje sunce ni samo da toliko sija sebe preseče preko pasa sunce na najnižoj tački usred velikog carstva povuklo je iz zemlje lepotu za vlasi poteglo kamen diglo stub do
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ovčarski psi se razmestili po okolnim brežuljcima, skotureni ali načuljenih ušiju... Jedino se čuo zričak i lavež pasa iz doline. Ovčari, uvijeni u jagnjeće kože, spavali su po zemlji.
Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe. — Čuvaj se pasa, gospodine! — doviknu čobanin, pa se i on diže te iziđosmo zajedno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo u jedan samobitni,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Napoj mi konja. — Ne mogu bosa, Pala je rosa Konju do samara, Meni do đerdana; Konju do nosa, Meni do pasa. 204.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna. Ona me poljubi u čelo, a pomilova po obrazu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I pre je bio naočit momak, bez »felera« i zamerke, ali sad da ga vidite šta je čudo drangulija navešao oko pasa. Zadovoljan je jer je služba komotna, a više je u selu nego u polju.
I tada je uvek ljutit. Psuje i turski i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira praveći cigaru.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠVRĆA To belo kuče, što vlažnim očima teši Tužne živote ostalih pasa, i ljudi; Taj nežni psić što se svemu smeši, I čudi, čudi, tako beskrajno čudi...
Razbij ga; u njemu, ko u gnezdu, Naći ćeš krakatu, mlečnu jezgru: Četiri skakača, četri džambasa Koji se drže oko pasa, I plešu, u mestu; četiri brata Koji se zaglaviše u kružna vrata.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Vegener se 1 novembra 1930 godine, na svoj pedeseti rođendan, u pratnji samo jednog Eskima, sa dvojim saonicama i 17 pasa, uputio u pravcu Skoresbi—Sunda, koji se nalazi na istočnoj obali velikog ostrva, na istoj geografskoj severnoj širini
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KAKO SE SASTAŠE S NjIMA, ZNADOŠE ŠTO JE. SESTRA SE BATRIĆEVA ZAGRLI S ĐEDOM BAJKOM (KNEZOM), UGRABI MU NOŽ IZA PASA I UBI SAMA SEBE; BAJKO SE PRENEMOGNE I PADE SPORED UNUKE MRTVE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino se dugotrajni laveži pasa i pevanje petlova iz magle razlegalo i rasprostiralo po poljima i njivama. Marko obrnu alata tako da svojim ramenima i
Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka. Jedino gore, iz njine kuće i iz one njegove, očeve, sobe, jednako se svetlost prozorska menjala.
Ne može od njih da se prođe! Za njom, gotovo posrćući, uzverena, zajapurena izleće druga i viče: — Baba Simka, strina Pasa svu me modricom načini! Svu me izujeda.
A pesma, zvuk tasova sve jači, sve bešnji. Dok jedna, a to baš ona koja se tužila kako je strina Pasa ujeda, vitka, crnpurasta i bežeći od drugarica, koje su je jurile, polivale vodom, da joj se sva kosa bila slepila po
jedva dočekaše tu njenu razdraganost, te i one počeše još veselije i bešnje, osobito čuvena i strasna igračica, tetka Pasa. Ona, čim spazi Sofku kako zanosi, igra, čisto surevnjiva, odmah se do nje uhvati.
i ove njihove žene, onako u svojim krutim futama, još krućim i čak do peta dugačkim novim košuljama, a opet svaka sa oko pasa obešenim nožićima, lancima; pa onda one njihove ispred kuće i po motkama prebačene bisage, uzde, uzengije, a dole onaj
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Pejo, prekrstiv se još jednom, „spravite puške, momci!“ Sva četir izvadiše ledenice. Serdar izvadi iza pasa svoje dvije, koje mu bijahu uvijek svijetle i naredne, pak iziđoše pred vrata. „Stane!
Bijaše to visok čovjek, sijede brade do pasa, okošt ali ne suh. Godine mu ne bi umio odrediti sudeći po crtama, jer mu lice iako malo žućkasto i sjedinama okićeno
„Znam, Stevo, znam; razumijem lijepo!“ reče mu đakon suminuvši ga. Nečesov nosonja, zdepan, crvene brade do pasa, bješe taj arhimandrit Vučetić. On ružno pogleda klisara.
“ Oba mlađa Petrovića značajno pogledaše starijega. „E, gle umal’ ne zaboravih“, reče Savo vadeći neku artiju iza pasa. „Pozdravio ti se, Gospodaru, i poslao ti je ovo pismo!“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no...
Nijedan ne izvadi ledenice ni jatagana iza pasa, te da se kome i htjelo da se na bok obrne ne mogaše. Brige im za to! Nauznak se slađe spava i bolje odmara.
Oni se primicahu, strašni u licu, i grozeći se put mladića. Stari izvadio iza pasa nečesovu ključinu pa hoće njom da ga udari, pop zamahnjuje onijem bremenom knjiga i cilja ga pravo u čelo, žuteljavi momak
Kad šće da mu pomene Ozrinića, prisjeti se slike. „Gle! a ja i zaboravih da ti predam!“ reče vadeći je iza pasa. „Šta to?“ „Vaistinu, ne znam ni ja“, reče ona malo čudnim glasom i predade mu je.
Ljudi poskidaše kape i stadoše u kolo, oko trpeze. Pop izvadi oružije iza pasa, pa ga položi na krevet. Zatijem natače petrahilj i stade da čati napamet.
“ Stana hitro da ustane, a on, valjda znao naprijed da će to ona učiniti, pa još hitrije uhvati je oko pasa. „Ne’š pobjeći valaj, po čuj! Čuj sad...
momci! na noge, razdani se već!“ pa koliko mu srce bješe veselo, izvadi iza pasa ledenicu, pa iz nje: du! Do malo, diže se graja po planini. Stade blejanje, mucanje i hrzanje pogladnjele stoke.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sâm trčao oko kuće i lajao! Očuvao nas, bože, kratke žlice i duboka lonca, duge luke i motike
Tako me konjska kopita ne satrla! Tako me konjski repovi ne vukli! Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa! Tako me ne klelo malo i veliko! Tako me ne proždrla pučina morska! Tako me ne razgubao tvoj hljeb!
Tako me konjska kopita ne satrla! Tako me konjski repovi ne vukli! Tako me ne jela guba do pasa, a živina od pasa! Tako me ne klelo malo i veliko! Tako me ne proždrla pučina morska! Tako me ne razgubao tvoj hljeb!
opio se). Napravio mu vrag vršaj na glavi — (tj. oćelavio). Na ranu bi ga privio. Ne bi ga nadlajalo sto pasa. Ne bi đavolu dao nož da se zakolje. Ne bi mu ni oraha iz ruke uzeo. Ne bi oćutio, da mu sto uzlova na jeziku svežeš.
— Odgovori otac, kad ga ko pred njegovim sinčićem pita: je li ti dobar? Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam. — Odgovori se kad ko pita za koga, a onaj koji se pita hoće da kaže da za onog niti zna niti se s onakima
— Što đavo ne zna, pita ženu. B) STIHOVANE 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) Lako ti je bez tojage proći Kroza selo u kom pasa nema. Lako ti je trošit’ bogatome I jačemu bit’ se s nejačijem.
na drvetu, da ne bježe od nje nego da siđu dolje, jer je mir između sviju životinja, pa joj pijevac rekao: „Eto i naših pasa đe idu i nose glasove od mira!“ Misli da će mu snom proći — kao lisicu.
2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama? — Bobova.
— Vala, to i sam znaš! Bogme, oni koji mi se ne može više no do pasa pokloniti od teške torbe na leđima. 8 Pitali Turčina: — Zašto ti ne jedeš slanine?
— Crnj trnče, ne odgrize crnom trnu crn vrh. — Pavte, pod pavtama potpavtak i pod potpavtkom potpavtak. — Pasa pol proz potok tri dni pred Petrovdan. — Petar plete Petru plot su tri pruta po triput.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: „Ne ću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
” Pa uprtivši vreću s pobratimom na leđa, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajući i goneći ga. Kad malo posustane, i vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: „Diži,
“ A on mu rukama pokaže da je oslijepio i onijemio. Tada oni čovjek kad to viđe, izvadi iza pasa nekaku malu zlatnu sviralicu, pa se pripe na jedno drvo i poče u nju zvižđeti, dok evo ti sa sviju strana vila i
Pitali Kraljevića Marka, kako je postao junak, a on odgovorio, da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto makar bilo najveće i najjače pobjegne, onda sva ostala paščad i najmanja i najslabija trče
Stanković, Borisav - JOVČA
Vetrovi fijuču. STOJNA (rasprema, izvlači iz dolapa postelju, namešta kraj ognjišta). Čuje se lavež pasa kao na tuđince, ali se brzo utiša. STOJNA (oslušne): Rano je za njega. I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu! Jošt da nisam se gdigdi pastirski[h] pasa plašio, činilo bi mi se kao da na Pigasu, Velerofontovu konju, jašem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
!? A znaš da ću ti uzeti te crvaljike iza pasa, pa ću i’ slomiti oda te!... — Pokušaj! — reče Stipan izvadivši kuburu. Fratar ugasi svijeću.
S desne bješe starac sijede brade do pasa, a na glavi mu njekaka kapa kao golema pečurka. S lijeve čačurak njeki, suh, ispijen, a na kukastu mu nosu stakleni
Domalo se vrati Bukar. Sa konja je curio znoj, a konjik ne izgubi onaj vijenac luka oko vrata ni vatralj iza pasa! — A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo!
?... Aj, da vidimo! — Natrag — viknu Vrtirep, pa videći da ih ne može ustaviti, istrže pušku iza pasa mlinareva, nategnu je i naperi u gomilu... — Natrag, pasji skote! Niko da se odavde makâ nije, nego da me svak sluša..
Za njim htjede ući njeki omalen, brkat seljak, dugačka spletena perčina, koji mu sastrag dopiraše do pasa. Taj čovjek bijaše lijepo odjeven, ali po kroju haljina kao i zle uspomene Bukar; za pasom je imao veliki nož.
Najzad dođe s polja zdravi, zbojiti dječko od deset godina, u košuljici, sa širokom tkanicom oko pasa, pa smijući se potrča u naručje Bakonjino, koji ga slatko ižljubi. Bakonja se čudio koliki je Škembo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
godina života s njim samo su čekanje, stražarenje po mraku i kiši, nesanica što budno osluškuje lajanje prerovskih pasa na odocnelog povratnika... Pri plašljivoj i prljavoj svetlosti lampe stvari u sobi liče na strašila.
Ne vide se garava ždrela odžaka. Zgrušalo se nebo nad Prerovom. Toplo je samo u kutnjacima zamuklih pasa. ...Koža odranog svinjčeta, razapeta na zidu u uglu odžaklije, priviđa se Tolinoj ženi Anđi kao zapaljen vepar koji
Ja sam joj noćas za sve. Uzbuđen, dugo čeka da ga pozove. Selom usporeno lutaju ženska naricanja, lavež pasa i nemir koji samo vojska stvara. Sve su bune drukčije, samo su noći posle njih uvek iste.
Sad smo, ljudi, načisto svršili. ...Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano.
Đorđe se kratko zacereka i muklo reče: — Nemaš kud. Ona se okrenu k njemu, preko pasa presečena mesečinom. Pritisnute uz bokove, bele joj se pesnice. Lice u senci. Imaću snage, ponavlja u sebi.
Luku, uvek ga mesečina i vrštanje reke na sprudovima podsete na oca, čulo se beznadežno, uspavljivo lajanje prerovskih pasa, sve dale i tiše, i setilo ga na kuću koja ostaje na Adamu, iždžikljalom, mršavom dečačiću što ne liči ni na jednog
Ni kapi žalosti nema u njemu. U mraku, kroz granje, žuti se rasprsla rana lampe. Tamo dale, u selu, nema ni pasa ni petlova. Ne može napred, stoji. Meko krckaju kolena. Tišina navaljuje putem, iz drveća, s neba, i gasi naricanje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
pre no što uđu, na pustari pred Stambol-kapijom, po kojoj su se, kroz ljigav i smradan kal, gonili čopori poludivljih pasa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude?
Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva. Začudih se, na što tol'ko cveća; Al' mi cveće tihano progudi: „Tiho,
„Oh, Šerifo, - džanum Ato, Oh, Zulejko, tanka pasa, Aj, Zaremo, suho zlato Sećaš li se onih časa! „Oh, Fatimo, luče tanko, Oh, Mejrimo - crne oči Oj, Begzado,
Popa, Vasko - KORA
naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nije li on punokrvan, neće mu ni potomstvo valjati, isto tako kao što je to slučaj kod soja konja i pasa“. On se nasmeja na ovo drastično upoređenje. „Ne očajavajte! Stvar nije tako tragična.
„Da se o tome osvedočim, dovoljno je da posetim kakvu izložbu pasa“. „Sasvim tako! Tu ste videli kako su te domaće životinje dobile u toku vremena svoje raznolike oblike.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako šetasmo, čekasmo, udisasmo divan miris trave, slušasmo zrikavce, lavež pasa, otkucavanja telegrafskog aparata ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što
I ne znajući više šta činim ja strasno prošaptah. — Snajkice!... Oh, snajkice! Pa je besno zgrabih oko pasa. I dok se ona sva upijala u mene, ja sam je grizao u onoj bezumnoj groznici strasti koja — — — — — — — — —.
I u selu nekom punom divljih pasa i ljudi, zaustavila se ova kolona skeleta da prenoći. Oko ogromne vatre, kao lomače, posedali oficiri štaba, piju
Grad se već jasnije ocrtavao, odnekud čuo se zvekir i njegov odjek za grebenom, a ja sedim i dremam i nekoliko pasa vulaju se oko mene i nešto traže.
da se jedanput oslobodi onog mrskog mlinskog klepetanja, i škripe onih đermova, i kreketanja onih žaba, i laveža pasa, i svega drugog gore, ukratko, navedenog — doprinese ubrzo i uveliko baš sama ljudska pakost, koja je uostalom večna; a
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Susretao je spore parove što šapuću uzajamno obujmljeni oko pasa i nečujno gaze po mekoj vlažnoj zemlji, pod zvijezdama, dok iz prikučenih kapija zaudara izneseno smeće u provaljenim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
kmet odjednom, izdvojivši iz one gomile jedan veliki fitiljaš, koji beše istovetan onomu, kojim se beše opasao preko pasa. — Otkuda ovaj peškir kod tebe? — zapita on babu. — Znaš, valjad', kad ti je Mićo ležao kraste ko ga je izvidao.
bez razmišljanja, onako isto kao što se udavljenik grčevito hvata za slabu šibljiku, dohvati svoj mali nožić iza pasa, istrže ga brzo i tako isto munjevitom brzinom sjuri ga onome strašilu u grudi.
jest, plaši ga i lavež pasa, strepi i od iznenadnoga poleta gladne vrane, i od kreštanja bezazlene svrake... Da je bar u svom selu, gde ne mora
Đurica razgleda mesto i učini mu se da Simo vadi revolver iza pasa. Ne čekajući drugi njegov pokret, Đurica istoga trenutka baci svoju dugu pušku, skoči na Sima s leđa i jednim mahom
Starcu teško disati, steže ga mladić kao klještima... Najzad se nekako dohvati pasa, odakle istrže mali oštar nožić. Sad bi mogao ubosti protivnika, ali su mu ruke više laktova stegnute jako, pa se boji
Đurica se uplaši. Stadoše da mu dršću ruke, zadrhta sav... Jedva se seti revolvera... Istrže ga iza pasa, nasloni cev na čelo starčevo i okide... Tresnu pucanj, a ruke, kojima se Vujo branjaše, klonuše...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluga ne budi lijen, no crnosapčinu iza pasa pa aždahu klep: odjednom joj odsiječe glavu. On uze glavu, a trupina se svali u jezero.
KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO Pitali Kraljevića Marka kako je postao junak, a on odgovorio da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto, makar bilo najveće i najjače, pobjegne, onda sva ostala paščad, i najmanja i najslabija,
Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: — Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš.
“ Pa uprtivši vreću s pobratimom na leđa, pobegne preko sela, a za njim pristane mnogo pasa lajući i goneći ga. Kad malo posustane, a vreća mu se niz leđa ponisko obesi, onda pobratim iz vreće poviče: — Diži,
čovjek pričao pokraj vatre na sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a od pasa naviše u divno, što čojeka premami da je vjenča.
na sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a od pasa naviše u divno, što čojeka premami da je vjenča.
koji se tu namjerio, reče u družini: — Dajte, ljudi, da svaki pravo kaže ko bi što najvolio od ćevojke lijepe od pasa naviše. Jedan reče: — Ja bih najvolio njezine tri bijele stvari: grlo, zubove i obraz.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vi ste dobri prema njemu i pas to zna. Imam veliko poverenje u mišljenje pasa, i sada sam uveren da ste dobar čovek, isto tako dobar kao i svaki čovek u ovom gradu Nju Inglanda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—A da nastavimo.... —Nema od toga koristi... —A mi se milujemo! — reče on živo i obuhvati je oko pasa. . —Pusti me!... Zar sam ti ja bolja od žene? —Jesi! —Pa što me ne povede sobom one večeri?
A što si mi ti zadrta? — veli joj kao u šali i obujmi je oko pasa, ali žena, pogledavši ga krišom, izmače se. I idu zajedno.
— I suveznici smo, — ne da se razlogu Pavle. Ilija najposle iznebuha obujmi ženu rukom oko pasa i požuri. Pavle, teturajući, zastade i prisloni se uza telegrafski stub. —Pijan je! — opazi Cveta. —I mi se napismo..
Momak, ne rekavši ni reči, istrže go nož iza pasa, ščepa cupy za ruku, i golim nožem hoće da se probije kroz gomilu što se oko njega stegla.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom linijom horizonta: „Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.
i ove njihove žene, onako u svojim krutim futama, još krućim i čak do peta dugačkim novim košuljama, a opet svaka sa oko pasa obešenim nožićima, lancima; pa onda one njihove ispred kuće i po motkama prebačene bisage, uzde, uzengije, a dole onaj
ruži ta ljubav istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se jednom Pasa, drugi put Stana.
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini,
347 I nešto malo dalje: „Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je on čuo, neprestano, pod prozorom.
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
zakaljanim čizmama, pod crnim ćulavom, retke brade i dugih tankih, maloruski opuštenih brkova, sa dva redenika oko pasa i brzometkom U ruci, pop činjaše sliku neviđenoga gorskoga viteza, vikla da se nikad i ni od čega ne straši.
Miljković, Branko - PESME
zmiju i uđoh u vrt Leševi se raspadaju od posmrtne nežnosti Trave iza smrti i mokraća Imitiraju jarost žutih pasa Zelena boja uma i plava slovenska nežnost Nagrizaju pluća bubreg i jetru Crna milovanja umesto uralskih
mrtvi orao Leti preko neba Sto razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i
Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.
sobom dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd. Postelje su bile nasred dvorišta, pod samom kupolom nebeskom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
zažmuri, i ako može samo za trenut da zaboravi da je ovo borba, puščani pukot učini mu se kao lavež hiljadama zlih pasa koji s neopisanom pakošću laju jedan na drugog.
Stoka, psi, piladija — upravo sve živo bežalo je s drekom iz popaljenih sela; arlukanje pasa razlegalo se daleko po okolini. Prizor je bio užasan.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Navreše mi suze. Požurio sam. Iza jedne zavojnice ugledah maloga pešaka u šlemu, sa fišeklijama oko pasa, gde sedi na jednom kamenu i svira u sviralu. Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom.
— Jesi li živ? — i potapša me po ramenu. — Hvala bogu... — I opet ti?... Je li, ima li gore pasa? Nasmejao sam se, jer sam znao da se pitanje odnosi na onaj slučaj u Bidža-Mahali od pre tri godine.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
korena pisak, i te noći Arnautinu su vuci poklali sve što je u toru imao, »kraj čopora pasa koji nisu ni lanuli«. Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na
sa blagoslovljenom pšenicom) utuk protiv podzemnih demona (koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih ljudi«, pa »crnih pasa« i opet »crnih ljudi« — izlaze iz grobova da novog mrtvaca »napuhaju, da postane lorko«). Paprika. U snu jesti p.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ko bi to negda bio rekao?” — Mašo što si se zamislila? — i obujmi je oko pasa. —De, ti! —Vidiš, ja gdjekad sam o svačemu mislim... pa mi čisto pamet stane.
Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se. Rade sruči sve u torbu i, uprtivši se, obujmi je oko pasa i veli joj: —Ovako ćemo planinom! I obgrljeni gaze cvijetnu travu.
nestajaše, a drutome ne bijaše se nadati, ljudi se zabrinuše; bilo je muških što, da odole gladi, stavljahu ispod pasa ploču, a ženskinje ispod pregače, i, čvrsto utegnuti, putem hodahu. I željahu neki prosena sjerčana kruha kao mane božje.
Na obali iščekivaše njegov dolazak nekoliko nosača i dva—tri gonjača zadjenutom palicom iza pasa. Agenat parobrodarskoga društva držaše u ruci snopić još neistrgnutih cedulja i stajaše ustobočen na samome kraju
se, spusti glavu u njezino krilo, nu odmah kao da mu se ne da da mirno uživa, podiže je, obujmi je čvrsto bolje oko pasa, i željno potraži njena usta... — Ne, Jure! — šapnu ona...
A noć nas krije, i njeni šapatljivi glasovi puni su ljubavi... 'Ajdemo! — šapće joj, i rukom je obuhvati oko pasa. Već se ne čuje ni zvuk harmonike, ni žamor čeljadi, a jednako idu naprijed.
— Ne idi! — usprotivi se on. — Misliš da je meni lakše? — i obuhvati je rukom oko pasa. Djevojka jednako plače; on je miluje i tješi, i veli joj: Sjednimo na žalo; slušajmo more! Proći će nam!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nigde ništa od živih bića. Osim njih. Ni pasa, ni mačaka, ni kokoški, ni najsitnije životinje, samo oni vode nekakav život, ne znam ni sam kako i od čega.
Večernji zvuci: lavež pasa preko Morave, rzanje konja u štalama Kule, žamor glasova. Onda nailazi grupa vojnika. Ne znam da li su ovde zbog toga
i dalje ukočen na onom svom mestu, sedeći onde samo vrškom guzice kao isprepadani zec dok osluškuje udaljeni lavež pasa. Zar je morao i on (pitoma njuškica, pitome oči), zar i on? Šta se ovo događa s ovim svetom? Ali nije.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ostali deo varoši, nejasna gomila kuća, odaje se samo žmirkavim svetiljkama, svojim brujanjem i lavežom pasa. Na nebu trepere zvezde; Mesec, koji se već uzdigao iznad vlažnih vazdušnih slojeva, dobio je srebrn sjaj; u
Izgled tih zvezdanih jata, i pored našeg pomerenog stajališta, nije se promenio, samo u jatu Lovačkih Pasa vidimo jednu novu zvezdu. To je naše Sunce! Zvezda kao i ostale zvezde, ništa drugo.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A posle, kad odrastosmo, razdvojismo se: ona u svoj dom, seljački, ograđen guvnom, stogovima sena i čoporima pasa; ja u čivluk, mladi beg, opkoljen starim krezubavim hanumama. I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— I biće menažerija mačaka i pasa — dodaje apotekar — znamo mi šta je život Engleza. Gospođa apotekarica zabola, po japanski, dve ogromne koštane
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
reč i Ivo Ćipiko: – E, oštija – reći će on – bilo bi pravo pozvati ga, toga blaženoga Nušića, amo k nama, ma velim da pasa još malo vremena, bar do proljeća, jerbo se sada već ukišeljio kupus te prispele sarme i pršut je već nafuman, a biće da
Petrović, Rastko - PESME
gde je druga četvrt mesečeva, Zasmejati se tamo oholo I koraknuti na četiri strane; Ljubavno diše moje selo, Lavež se pasa s bostana razleva, Ko zlato kovano plašće golo. Odakle zora će da svane? Odakle zora će da svane?
času, kad besmo satrveni, Talas nas Njega preli ko blažen dah za dom: Iz očajanja osmeh preveze Nas u tugu, Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.
Šantić, Aleksa - PESME
Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što mu čelo samur krije. Ne pitaj ih kuda jezde, To ne smije niko znati, Do li ponoć i zvijezde I
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onde j' pala krvca od junaka ta dobrome konju do stremena, do stremena i Ao uzenđije, a junaku do svilena pasa, — onde su ti sva tri poginula! Već ti idi dvoru bijelome, ne krvavi skuta i rukava“.
podviknu Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne dočeka.
“ To izreče od Tupana Panto, zemlji pade, pušci oganj dade, te pogodi Perović-Batrića posred pasa, ukide ga s glasa, mrtav pade u travu zelenu; a Osman mu osiječe glavu.
Riknu jelen, a riknu košuta, tj. Novak i Radivoje su se javili Grujici imitirajući riku jelena i košute. 55 Posred pasa, ukide ga s glasa, tj. ubi ga. 56 Sa suvijem uzvedenu zlatom, tj. protkanu suvim zlatom.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj!
Čitala je babama iz kalendara kad je koji praznik, branila prolaznike od pasa, pomagala čobanima da savladaju nepokorna goveda, jednom riječju: uživala je u tome da se nekome nađe pri ruci.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Vitak u struku, sa lagiranim kaišem oko pasa, na kome je visio tesak, sa šiljastim cipelama i još šiljastijom šiškom ispod nakrivljene francuske kačkete, činio je
leđima, a desnom nakrivio fesić; isprsio se, pa silno zapleće nogama, a na nogama mu praznične gajtanli-čakšire i oko pasa trabolos-pojas... „Ih, što je nesrećnik!“ vele jedni. „Lelee, kuče u čašire!
Ukradoše Zamiforovo devojče! — viknuše iznenađeni muški oko česme videći u kolima snažnom Maninom rukom oko pasa stegnutu žensku priliku u zelenoj bundici, s jednim manjim zavežljajem u rukama i drugim većim na kolima (u kome behu