Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nikakvo ni čudo što je strahovala i već počela očajavati za uspeh, jer nije i ne bi to bio prvi slučaj da njenoj Juli pasira tako što. Uvek se njoj tako neki đavo morao desiti.
— Jao mene žalosne! — viknu očajno gđa Gabriela, koja je bila već prilično odmakla. — Ju, ubio je bog; kako to da mi pasira! — pa stade i pogleda dole i vide da je sasvim tako. — Uf, uf! Kud sam sad ovako pristala!!!
Uf, uf, kad ja najviše posla imam, onda mi baš pasira kakav maler. Izvolite, samo do ujutru. — Ne brin’te se ništa. — Al’, slatka, nemojte samo nikom ni reči o tome!
— A već kod vas ne mogu da prođu nijedni svatovi a da vam kakav gođ đavo ne pasira! Ne mož’te da živite bez malera! — veli Cvečkenmajerka očevidno popuštajući...