Lalić, Ivan V. - PISMO
naprslom ogledalu; tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u krhkoj orbiti, Po slojevima nevidljive ruže, A kad pred zoru
veđa — Ljubav što slepa je za posledice, Vidovita za sve što nastavlja je: L'amor che move іl ѕole e l'altre ѕtelle. Paslika raja? Možda tvoje lice, Ti nerođena, rođena da traješ u telu što se pretvara u pčele. (23.
2 Ja usnem pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane — Pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je, Da li paslika vrta ili mora.