Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A tvoj vranac, Purko, i ti imaš jednog? — I moj je počišćen — odgovori Purko. — U Zarožju, čini mi se, nema niko pastuva. — Već ako ovde u Ovčini da upitamo... — reče čiča Mirko. — Pravo veliš, bogami! — prihvati Purko.
— Pa što sam, hvala bogu, kmet! — Ti imaš, čini mi se, vranca pastuva? — upita Purko da se ne oteže razgovor. — Imam, ja!... A što će ti? — Pa treba nam... Znaš...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bile su to skulpture, portreti, pastuva ergele grofa Para. Pred kućom, u lakom, crnom kabrioletu, čekao ga je veterinar.
Kad su kola stigla, u veliko dvorište, među štalama, izišli su i pošli štali pastuva. Pavle spazi nekoliko kapidžika, a nad svakim, na belom zidu, u plavim nišama, od porcelana, glave čuvenih, pokojnih,
Pavle spazi nekoliko kapidžika, a nad svakim, na belom zidu, u plavim nišama, od porcelana, glave čuvenih, pokojnih, pastuva ergele, sa crnim očima, i crnim nozdrama. Kao neka poprsja imperatora.
Ramena su mu se tresla. Čovek je plakao. A tek posle, Pavle spazi, ispred Valdenzera, na slami, i nekim ćebadima, pastuva, koji crkava. Bio je to ogroman vranac, izvučen iz boksa, a Pavlu se činio, u polutami, gigantskih razmera.
Bio je zbacio svoj svileni, franceski frak, zasukao rukave, pa je gnječio trbuh životinje, kao da hoće, rukama, da digne pastuva. Ali je odustao od toga. Kapetan, kaže, prisustvuje jednom čudnom fenomenu.
Pre tri dana, udarila je u ergelu neka mora. Prebolelo je nekoliko matorih, obangavelih, kobila. Ovaj primerak pastuva, koji nosi ime Jupitra, planete, neće. Smrt će nastupiti, uskoro. Mogu otići. Čemu da to gledaju? Spasa nema.
Veterinar odvrati da ni on ne bi znao, i kad bi hteo, da protumači smrt ovog pastuva. Zna da je nastupila neka čudnovata konstipacija, ali ne bi znao reći otkud da bude smrtonosna.
Od čuvene kobile. Zdrava. Proizvod prirode, tako skladan, redak, lep. On, kaže, misli da je uzrok smrti ovoga pastuva ono što su antički Grci zvali: zavist bogova.
Dolaze mu noću, u snu, katkada. Tutnje kraj njega svojim kopitama. Ova konstipacija, koja ubija ovog pastuva, Jupitra, potpuno mu je neshvatljiva. Za Valdenzera, upravnika ergele, to je težak udar.
travu, svakako, to je stvar prirodna, slučajna, ali zašto je priroda izabrala da ubije, danas, baš tog prekrasnog pastuva, a svi su konji bili na toj istoj travi? Zašto i među ljudima, kaže, u životu to tako, često, biva?
Bili su to Arapi, kakve nije bio video nigde, do tada. Naročito je bio zapazio jednog, ogromnog, crnog, pastuva. I jednu snažnu kobilu, koja više nije bila mlada, ali je bila laka. Imala je čudnu boju, kulaša.
Iako je to Isakoviča iznenadilo, on dreknu: „Slušaju!“ Zatim reče da moli samo da mu se dozvoli da jaše onog crnog pastuva, ili onu kobilu, boje kulaša. On je uveren da su te životinje sposobne da uzmu i najvišu preponu, samo ih dobro ne jašu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Budalina. Lauš ga je ovde ostavio da mu načini naslednika, a on se igra vojske. Namestio ga kao priplodnog pastuva, a on prepustio omicu nekom smetenjaku u mantiji i počeo da rže zapovesti i da vodi rat protiv nekakve razbojničke