Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa mu onda okrete pričati sve do sitnica... Stanko je išao pored njega oborene glave, slušajući muke i patnje kakvih nigda čuo nije. — Pa, opet, hvala je bogu!... On kad da — da!...
Dučić, Jovan - PESME
Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.
Blagosiljaš ropstvo i tegobne uze, Srde ti je puno nebeskoga plama, I sišla sa mnom do patnje i srama, I prolila si najsvetije suze.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kako da kažem?... moje patnje. Sve je svršeno — ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptičići.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja ne znam šta se sve ovo radi i ne mogu nikad ni znati i samo je jedno sigurno, da sam ja sav čovek od patnje. Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu mahnitu svoju osetljivost koja mi razdire dušu, pa neka
Pa je onda smešan svaki onaj što zapinje da umanji i ublaži nečije zaslužene patnje. Možda treba sve da ide kako ide. I zar menjati sve radi nekolicine koji nezasluženo pate?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa njim nastaje velika tišina. Noć je nečujna, dan postaje tih, a kao da se i ljudski život i ljudske patnje stišavaju, u snegu. Stišavao se i korak ljudski. Prolaznici su se, pored kuće, jedva čuli.
Za sve patnje, koje je pretrpeo, za sva poniženja, dobiće nagradu. Njegov će nacion, sutra, progovoriti, kroz njegova usta, kroz molbu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ono što je doprinelo da ih još više ujedini i počne stapati, bile su zajedničke borbe protiv Turaka i zajedničke patnje.
Mase srpskog i bugarskog stanovništva, koje su radile zemlju, koje su trpele iste patnje i imale iste neprijatelje, počele su se približavati i čak izjednačavati, naročito u prelaznim oblastima.
Narodne mase su se mirile s tim da podnose neiskazane teškoće i patnje radi društvenog i nacionalnog ideala. Pokušajmo da sa više detalja iznesemo njihove glavne psihičke osobine.
Ovi varoški Sloveni mogu u tajnosti očuvati svoja duboka osećanja kadšto do smrti. U stanju su podnositi patnje, muke, unutrašnje nemire i bolove bez roptanja i bez ikakvih spoljašnjih izraza, osim sa tihom tugom i setom.
onima kod ljudi dinarskog tipa, koji i u patnjama i u radosti često puštaju na volju svojim osećanjima: govore, kazuju sve patnje, pevaju i poklikuju, huču i ječe, svete se i žrtvuju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naslutiše ogromnu razliku između njine neprekidne patnje i veselja tuđeg, kad ih po selima dočekaše gozbe, pečeni jarići, udaranje u zvona crkvena i čitavi kotlovi vina.
Iz maglovitih isparavanja baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i po slatinama, činilo mu se da će
Naprotiv, mišljaše da bi mu i to pričala, kao i sve druge svoje patnje, za vreme njegovog odsustva. Glavno bi bilo da je on tu, kraj nje, a ona je bila uverena da bi došao, kad bi znao da ona
Činilo mu se, kao da je sve događaje, koji se dogodiše, sve te mnoge zamršene i uzaludne patnje izazvao on, samo da bi začas mogao da zasiti glad svoje utrobe.
misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje
Ono ga je zadržavalo očajnog, zamuklog, suludog već od patnje i tuge, među tim baruštinama i vodama, što se isparavahu nad zemljom, koju je od milošte zvao Novom Serbiom.
Matavulj, Simo - USKOK
Dođe mu pred oči stari Mrgud Šutov, u kome se oličilo gotovo stotinu godina prošlosti crnogorske, vijek same borbe i patnje!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pa i nesreća i pustoš seljačkog života, viđene očima deteta, pretvaraju se u poeziju večite patnje i muke čovekove. II U predgovoru Bašti sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može izmišljati, a
Tu je, konačno i ona tako „poetična” inverzija u poslednjem stihu (belih mačaka šest). Pesnik unižava veličanstvenost patnje, i upravo je tim spuštanjem čini stvarnijom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?
pored „Ginića“, a o Kalenića pijaci da i ne govorimo, i o buretu sa kiselim kupusom u podrumu, i rasolu, a sve te patnje zbog kravate, a sada ne puštaju bez nje ni u kafanu! Kuku meni, jadnom i nesrećnom, odsad pa doveka!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva. Rude čudesa: bundeve, žita, mirisno voće. drobe se patnje, venu teškoće.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ali kako mislite da ostanete zauvek devojka? Mislim da je to teško u ovako malom mestu. To vam može doneti mnogo patnje. — Udaću se docnije, ali sada još neću. — Mislite li da vas je voleo?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Šta da se s njima radi? Da li im otvoreno kazati da se više ništa ne očekuje od njih, ili im pustiti veru u plodove patnje na ovoj strani svemirskog vrta?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zamišljamo sve patnje onoga jadnoga sveta koji se sagiba pod teretom carske sile. Predali smo taj narod bez borbe... odstupajući krišom,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
«... Sutradan Gojko ustade turoban ; čim se seti sinoćne patnje, namršti se još više. Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se on živo bojao da ne dođe danas.
Strašno!... Pored tolikoga stradanja, još i to... da bude vrhunac muke i patnje... Vetar fijuče na mahove, prema skokovima konjskim a on ne vidi i ne oseća ništa, samo juri napred i ponekad se
»O, ala mi je dobro ! «... veli ovo, smežurano i ispijeno teškom bolešću, lice. Ni tuge, ni žalosti, ni žudnje, ni patnje i stradanja, ni prekora, ni radosti... ničega, ničega!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Život, žene, ljubavi i patnje, tu su kao u romanima Hamsuna, norveškog književnika. Na svima prozorima bele zavese i drveni kapci, isprepucani od
Nisu, uostalom, slike bitaka koje su najstrašnije u uspomeni, nego uspomene životinjske patnje, trogloditskog života koji smo vodili. Mnogo su lakše ratovali oficiri.
Sve što sam radio u ono doba, radili su i moji vršnjaci, i više od toga. Sve su to zrna peska u moru patnje našeg naroda. A sem toga, i da sam o tome rekao više, niko mi danas ne bi verovao.
Rakić, Milan - PESME
O, zaboravi ljubav, patnje, trude, Otvori dušu i oči ti bodre I dugo gledaj te planine modre. Jer tu je spas, i uteha, i nada, Mi ćemo, slabi,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I to samo radi njih, da bi oni, otac i mati, pošto njoj inače svakom udajom predstoji bol i patnja, od te njene patnje imali koristi, tom patnjom bar njih, oca i mater, oslobodila I život im osigurala...
Pandurović, Sima - PESME
Nije bilo pogreba ni pratnje Za nestalu ljubav toga dana, Niti suze za njezine patnje, Niti pesme, sem graktanja vrâna. Gorka jesen uzela je râna. Ohlađene, razbolele grudi Za nju više nemahu topline...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Slušali su ga, bez daha, dok su večeri i godine prolazile. Ulazio je među njih kao glas, jednolik i pomalo razvaljen od patnje ali dovoljno osvetljen da im, dok traje, smiruje strah i mržnju.
Sve je ponela a od patnje pokušala da se odbrani strpljenjem: nije uvek bilo delotvorno, ali joj je izgledalo kao jedini odgovor na Miloševa
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ko zna od kad tako. - No, u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. J.
procvetati neće; Samo će duh tvoj groblje da obleće; A na zgarištu moje sreće bajne Ostaće samo spomenâ povorka, Očajne patnje, i stradanja gorka. Danica Marković CLVII JESENjA KIŠNA PESMA Tužno...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili. I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje. U tom trenutku, na malom stolu do postelje, zazvoni, pa krkljaše poljski telefon u svojoj kožnoj torbi.
kojim je opkoljen, on mi se činio jak, postojan, istrajan kao i to stenje, čovek u kome kao da su zbijene sve neiskazane patnje i bolovi rase i sve neverovatne snage njene izdržljivosti i veličine.
obigrava oko nje trzajući je sitnim zubićima za ivicu suknje, ona žuri ka dragom mestu tuge, sa izrazom sve većeg bola i patnje jedne svetiteljke. — Hvala rode! — Bog da prosti pokojnika... — Amin da Bog da...
na jednom mestu svoga dnevnika: „Otadžbino, čime si me tako zadužila da od mene zahtevaš ovolike i ovako grozne patnje?“ Sećaš li se?... Pita se čovek, nego šta! Nema tu samo: daj život.
On je bio devojački lep, ali je njegovo lice odavalo užas jedne strašne patnje koju je tako odlučno uspeo da prekrati. Zamisli samo, koliko besmrtne osetljivosti u jednoj duši tako uzvišenoj,
Sav užas one patnje, najveći moj doživljaj, bio je zbilja neobičan. Tri godine drhtao sam u tom dubokom stradanju, takvom da ga živi čovek
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
žutu pahulju osmijeha što se rađa na izmorenim licima patnika, pognutih ljudi i zabuđenih žena po svim mjestima ljudske patnje, od strpljivih noćnih željezničkih čekaonica trećeg razreda do bolnica i od dvorane za razgovore u kaznionama do mjesta
Kao potvrda može da posluži ova mala refleksija: svi mi gotovo uvijek više ili manje stiliziramo svoje duševne patnje; svi mi znamo da njima nije strana diskriminacija lijepoga i ružnoga, svi mi osjećamo da u njima latentno leži neki
lica umirućih, lica koja sam viđao po bolnicama, po ratištima, po vojnim poljskim previjalištima, nizovi lica s pečatom patnje i bola. Koliko li nijeme istine na tim licima !
nalazio u mjestu, bila je u neprekidnom uzbuđenju i nije joj silazio s ublijedjela lica i s bolnih usta izraz strasne patnje. Prisustvovao sam više puta njihovim sastancima u njenoj sobici na tavanu.
poslije tolikih stvarnih i krutih udaraca, čini mi se da nikad kasnije nisam doživio silnijeg čuvstvovanja i strasnije patnje. Realna životna stradanja, tegobe praktičnog života, nešto su sasvim drugo. I, usuđujem se reći, nešto mnogo manje.
ne bih imao smjelosti da to kažem kad me čitav dosadašnji život, sa svim njegovim iskustvima bola i doživljajima patnje, ne bi na to ovlašćivao.
minulog života radije nego u djetinjstvo, mislim da je to najviše i u prvom redu baš zbog te nemušte i bezimene djetinje patnje. Bilo je sijaset religija i filozofija koje su tvrdile da čovjek ima dušu, i da je ta duša beskrajna i besmrtna.
Tek mnogo kasnije shvatio sam da je to djetinjsko osjećanje — tako puno patnje, i tako blizu i ništavilu i neuništivosti — u stvari bilo samo ljeskanje, i migoljenje, i treperenje onog silnog, grdnog,
životnost te šimere ležat će u mračnim snagama našeg najprisnijeg bića, njena realnost u realnosti čovjekove strasne patnje, u vrelini njegove samoobmane, u neumitnosti njegove propete težnje prema životu.
li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom ljudske misli i ljudskog čuvstvovanja, vrednotama ljudskog zanosa i ljudske patnje! Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola! Koliko li se živog ljudskog istrapljenog tkiva za nj zalijepi!
I, na žalost, niukoliko opozvane proživljene patnje, niukoliko zbrisana haranja koja su one izvršile. Jedina sigurna istina je go čovjek koji strepi i strada, jedina prava
Jedina sigurna istina je go čovjek koji strepi i strada, jedina prava stvarnost je stvarnost naše patnje. Neko crnačko pleme, recimo, vjeruje u nekakvu mitsku neman, nekakvo božanstvo, u nekakvu tamo svoju Mama-Jumbu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se useli beskrajna radost, blaženstvo, sreća...
Petković, Vladislav Dis - PESME
studen sa pospalog cveća, Veliki korak od te spore pratnje, Oblake dima nevidljivih sveća, Skupljene suze za nevine patnje.
Prolećna pesma svuda se vije. 1912. Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čudna, i zvono pogrebno, I kola, i suze — sav običaj pratnje.
Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čuda, i zvono pogrebno, I kola i suze — sav običaj pratnje. 1913.
Nečuvene patnje nebo nam podari, Patnje što ne vide ni čovek ni Bog. A bili smo divni mi, mezimci slave. Strah smo zadavali dušmaninu
Nečuvene patnje nebo nam podari, Patnje što ne vide ni čovek ni Bog. A bili smo divni mi, mezimci slave. Strah smo zadavali dušmaninu svom.
A dva naša cveta iz četiri rata U tvome su krilu, obraze ti suše: “Mama zašto plačeš? Je l' pisao tata?” U velike patnje nevino pitanje Dubi dublju ranu: plač ti trese grudi... Napolju je vidno, kao pred svitanje.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Naprotiv, napredak u ovom pravcu je krcat rizicima i opasnostima, ne manje pretećim od onih nastalih iz nemaštine i patnje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje
misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusidu, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i stamane; Ne šalje im mazne noći Da ih slašću onemoći: Patnje grle srpsku diku Da ne zaspi na braniku. »Neven« 1882.
Miljković, Branko - PESME
su ti dve tužne ptice večnost dale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale? U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odvojeni od kuća, lišeni porodične nežnosti i prijatnosti domaćeg ognjišta, podnosili smo iste patnje i muke. Ove opšte nevolje kao da su izgladile sve suprotnosti naših naravi, te smo se svikli jedan na drugoga, i
reći: — Prilikom jednog katoličkog opela slušao sam kako sveštenik ponavlja stalno kao neki refren: „Obuzeše me muke i patnje.“ Te i ti! Neki te jadi more... — Ovaj će me jad do „smrta“ mučiti. Sipaj taj konjak! — Nastavi, po redu, polako.
Bojić, Milutin - PESME
To je večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje.
Vreme je žetvi, dan kosidbe stiže, Vreme da ploča s grobova se diže. Kô lutalice, koje patnje prate. S čežnjivog juga, sa sudbinom Jova, Evo nas k tebi, naš ledeni brate! Oholi, mada bez roda i krova.
Otadžbina naša sa patnje je znana, Lutajući mi je nosimo u sebi; Ona je u krvi naših večnih rana, I, kušam te, sudbo, takvu je pogrebi!
I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne. O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne.
Smrznut je talas da barku pokrene, A samo ponoć teški čekić kuje, I grozni Tartar mednu lavu bljuje I jure patnje da nade zamene.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
etika bune manje je osvetničko naslađivanje nad srpskom pobedom nego filozofsko nadnošenje nad događajima, razumevanje za patnje protivnika stečeno sopstvenim gorkim iskustvom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
PESMA PROROKA Čovek, plod žene, mali vek ima da živi, I kud mora da gre, mučan duši mu put, i mnoge patnje pun. Rađa se kano cvet i posečen on padne. Mine on kao sen: i tlom kud prođe on, rođeni ne zna ga trag.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nikada nije dao ni kokošije jaje ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje, pa mu valja izmoliti bolju sudbinu na nebu. Nisam mogao više da se zamlaćujem sa tim nemogućim čovekom.
Da li je to zbog potajnog Jeleninog prezira, zbog njene stalne i tihe patnje, ili zbog vremena koje tiho prolazi primičući ga starosti bez dece koja bi ga produžila.
Nijednoga trenutka nisam poverovao u tumačenje koje je odmah po događaju izrekla manastirska bratija: da je Prohoru od patnje pomračio um, da su mesto boga u njegovom srcu zauzele neke volšebne tajne sile od kojih nije mogao da se odbrani.
Bili su slabi kao deda. Ako je ranije i znao da su to neprijatelji njegove braće, tada je, okružen prizorom ljudske patnje, sve namah zaboravio i potrčao da pomaže.
Nikome nikada nisam poverio svoje noćne patnje, pa ni vračari Jadvigi za koju se pričalo da skida sve čini, valjda zato što nisam bio načisto da je to na meni nekakva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nekada je sve njih nosio isti zanos. Sada vide opštu nevolju, i u zajedničkom jadu razbijaju se lične patnje kao kapljice nad brzom rekom, od čije se huke i ne čuju pojedinačni uzdasi.
Svejedno, tek na vidiku je „obećana zemlja“, gde će valjda prestati ove naše muke i patnje... Sustigosmo i jednu grupu vojnika, koji su u šatorskom krilu nosili svoga druga.
Srećni su što su ostali živi, a za patnje i muke ne vole da čuju. Slušamo već uveče i trubače iz nekog pešadijskog puka, kako sviraju povečerje.
Ali... nastao je ponor. U ovom vrtoglavom nastupu mnogi naši drugovi pogubili su živote, ili su postali ruine čije su patnje toliko snažne da se i ne sećaju više prošlosti.
A Ostrovsko jezero pred našim očima. Bolje bi bilo da ga ne gledamo. Naše patnje su prevazišle Tantalove muke. Oko podne komandant uskliknu od sreće. Okrenuli smo durbine unazad.
Od svih nevolja kojima je izložen ljudski organizam, izgleda najteže patnje dolaze od te nesrećne žeđi. A onaj pusti kamen usijao se i telo kao da sagoreva. Žeđ podavi ljude.
Petrović, Rastko - PESME
ruke mi drag i danas bi mi evo bio trag, Do kolevke mi pune krvi, Do porekla mi tvoga mesa samo ne ove oči, ne ove oči patnje. Gle, besa! Materice, ja bih da zderem sa tebe tu patnju! Pariz, 1922.
svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje ove da pati sa mnom i on. Al da me vuče stalno sobom, u težnji svojoj za savršenstvo O bol, o bol!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uspomene na patnje od domaćih feudalaca mogu se još nazreti i u izvesnim negativnim osobinama koje narodni pevač pripisuje nekim
za herojski poduhvat Marko je nadahnut tugom zbog utamničenog druga, unesrećene devojke, ojađene sirotinje, nezaslužene patnje, i nadahnut je gnevom zbog nasilja i svakojakog nečoveštva. O tome svedoči veliki broj pesama.