Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad ustade i vrata odškrinu, pred njim je stajala Božičkina kći. Ušetala je kao paunica u njegovu sobu. Pavle je bio zanemeo. Čuo je samo kako Sep odlazi i kako se kikoće, pri odlasku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
bajkama jeste po pravilu najmlađi, treći sin („Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, „Zlatna jabuka i devet paunica“ itd.).
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i
ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku.
polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je odseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin, pa poviče: — Šta je to?
jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćer, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
kazivati: — E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka, i toliko blago, sve će tebi ostati.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! ustaj, srce!
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti n buditi: — Ustaj, hrano! ustaj, srce! ustaj, dušo!
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica; kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi n grliti: — Ustaj, hrano! ustaj, srce!
ustaj, srce! ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda reče paunica sluzi: — Kad ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji, pa će me onda naći.
dođe u jednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: — E, moj sinko, srećan si, sam te je bog uputio kuda treba.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
MEĐEDOVIĆ. 40 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8. AŽDAJA I CAREV SIN. 60 9.
Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8. (Aždaja i carev sin), 14.
” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku.
polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: „Šta je to?
eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?” A baba mu stane kazivati: „E moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju;
kazivati: „E moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: „Ustaj hrano! ustaj srce!
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stave grliti i buditi: „Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj dušo!
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dođu, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: „Ustaj hrano! ustaj srce!
ustaj srce! ustaj dušo!” Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda reče paunica sluzi: „Kad ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji, pa će me onda naći.” S otim odlete sve paunice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
OD SMRTI 2 SOLDAT I SMRT 8 BESMRTNI STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV SIN 40 ALA 46 ZMIJA MLADOŽENjA 49 BAŠ-ČELIK 54 STARAC PREVARIO
Ako su živi, i danas su dobro. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a
U taj čas doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet. Kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepše u svemu
Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet, pa se pretvori u devojku.
polagano uzme devojčinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je oseče, a devojka odmah đipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda đipi i carev sin pa poviče: — Šta je to?
kazivati: — E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica. Kako dođu, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! Ustaj, srce!
Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: — Ustaj, hrano! Ustaj srce! Ustaj, dušo!
Tek što on zaspi, ali eto ti devet paunica. Kako dođu, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i grliti: — Ustaj, hrano! Ustaj, srce!
Ustaj, srce! Ustaj, dušo! Ali ništa ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda reče paunica sluzi: — Kad ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji, pa će me onda naći.
pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: — E, moj sinko, srećan si, sam te je bog uputio kuda treba.
Kad uđe u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad dođe na vrata, onde ga zaustavi straža, i zapita ko je i otkuda je, pa pošto se on kaže, otidu te jave carici, a
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Gospa Ruža šeta kano paunica, Često gospodaru ne da belog lica Poljubiti. Dakle, uklont'e se, strani, Jer kome je dužna, i onome brani.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
govori — kâ da golub guče, kad se smije — kâ da biser sije, kad pogleda — kako soko sivi, kad se šeće — kao paunica. Između raznih opštih mesta poseban značaj ima tzv. epsko ponavljanje.
govori — kâ da golub guče, kad se smije — kâ da biser sije, kad pogleda — kako soko sivi, kad se šeće — kao paunica; pobratime, sva ti je gizdava, daleko joj, vele, druge nije.
pafta pavtalija — v. paftalija pavun — paun pavunica — paunica pazuo — pazuho pake — pak (pake je zbog stiha) lala — veliki nož koji se nosi za pojasom palanka — varošica