Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kuće, a po polju bejaše svuda pšenica posejana, a pešak opkolio kuću i na kuću pucaju, u kojoj Pljakić i naš momak Pava i pop Sreten i jošt sa 15 momaka iznutra se brane.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade izbi u dvorište. Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja.
Oko mu pade na gospu Pavu, debelu trgovčevu udovicu što je otrag dvije godine umro bez poroda. Gospa Pava vlasnica je lijepe, prostrane kuće, za trgovinu najzgodnije u mjestu, a živi od svoje rente i pozajmljuje namalo svoj
Zalud se gospa Pava molila bogu i prilagala zavjete u crkvi, ostade zanavijek štirka, nerotkinja! Ranije, tužila se gospa Pava na nj i
Ranije, tužila se gospa Pava na nj i krivila ga što nema poroda. — Rasiplje svoju snagu na svakome gadu, — Veljaše svojim boljim prijateljicama i
U najboljoj snazi gazda Jovo razboli se teško, zaleže se dugo, pa gospa Pava, pod izlikom da dvori bolesnika, useli u kuću svoju nećakinju, curče od kakovih petnaest—šesnaest godina, neka je u
Mirišući ljubice, razgovara sa Zlatom i poduže ne pušta je od sebe. A gospa Pava jedva kad zaviri u sobu; dvije su godine što su odijeljeni: žive svako svojim životom.
Neki dan po podne, dućanski momak, dok je gospa Pava izbivala iz kuće, pustio je jednu od gospodarevih jaranica k njemu u sobu; Veljaše ona: „Biće gospodaru milo videti me,
Ja se s tobom šalim jer si mi mila, kao da si mi moje dijete... i ti si gospodarica u kući... —A tetka Pava? — presječe mu riječ djevojčica.
„Pa da vidimo kako će ti trgovina ići za rukom!” završi pismo gazda. Uto kroz podrum unije u dućan gospa Pava, razbarušene sijede kose, kratka vrata, zadihala se i oznojila. Zatraži kave i šećera od dućanskoga momka.
Momak zatraženo stavi na vagu i kaza cijenu. Gospa Pava plati i pozdravi momka, a na gazdu i ne pogleda. — Kuga! — progunđa gazda Jovo, kad je vidje kako gegajući se odilazi
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kraj grobljanskog bunara, dala je gospa Nola sahraniti nesrećnog pijanicu veterinara, a posle je tu došla i Pava veterinarka.
Šta još hoćete, i što palite lampu kad je svetlo! — reče jednog dana pametnu reč gospa Pava veterinarka. Međutim se u kući gospa Nolinoj ponovila stara scena: — Ili da idem u Trst, ili da se udam za Milušića.
takse i prijateljstva sa izvoznicima, eto, draga gospa Nolo, to nas je pomoglo, i to nas je sad i upropastilo — kuka Pava veterinarka. — Pre smo te reči s radošću izgovarali, a sad ih se grozimo. Moj Vasa je propao. Uvek pijan.
— Mesec dana posle toga razgovora gospa Pava je pala i slomila nogu, ležala dva meseca, i ostala roma. Kad su se svi u kući izmirili i naučili na štaku, Vasa je
Gospa Nola je kupovala sanduke i rake, i izigravala familiju pri pratnjama iz veterinarove porodice. Gospa Pava je umrla poslednja; za sandukom je išla samo gospa Nola, i videlo se da je mnogo žalila pametnu i ozbiljnu ženu.
Da, da, ne gledaj me. Daćemo sad i tebi jednu njivu, i štajervagn, pa smo onda same žene upraviteljke: ja, ti, Pava veterinarka. Sve smo se udavale, i sve ne može biti lepše usrećile...
Nigde te nema u svetu! — A znaš li, Julice, među nama budi rečeno, kažu da gospa Pava pomalo pijucka. Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože!
Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože! Pava pije, nas dve ćemo dobro jesti, pa će valjda biti snage da sačuvamo Todorovo imanje. — Tu gospa Nola duboko uzdahnu.