Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Polk je udarao nogama, kao da se zemlja tresla, i savijao se oko paviljona kao neka, džinovska, skazaljka. Garsuli je glasno odobravao, kao da je to bila njegova zasluga.
Garsuli je glasno odobravao, kao da je to bila njegova zasluga. Kolona je načinila karu oko malog, uzvišenog, drvenog, paviljona i kad se Garsuli pope, po ćilimu koji je bio prostrt po čamovim daskama, on je, oko sebe, video talase stotine crvenih
Ali, vi, tamo, na Dvoru, uvek ste bili velika dupeta.“ Zatim, nagnuvši se nad balustradu paviljona, starac se isprsi i doviknu Isakovičima, koji su stajali oko zastava.
“ A kad se zadovoljstvo razli po vojničkim redovima, ispod paviljona, kao što se žito zatalasa preko bulki, starac razmahnu svojim trorogim šeširom i razdera se nemecki: „Serbi!
Kad je, dakle, video da je njegova pratnja sva smeštena oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen ceremonijal iznošenja zastava, Garsuli je ustao i stao ispred Engelshofena.
Ni jedna vrana nije preletela, preko Temišvara, dok je Garsuli odmotavao pismeno. Na daskama paviljona, koji je bio istesan u predvečerje parade, oficiri, kirasiri, auditori, sve je stajalo nemo i ukrućeno.
Jedino je Engelshofen ostao sedeći, pa se nakašljavao. Nepomično su stajali, oko paviljona, i husari, sa isukanim sabljama. Samo su se konji, mašući glavom, branili od muva.
Koža bi im, s vremena na vreme, zadrhtala i muve bi se digle i razletele sa sitnih rana. Ispred paviljona, sa raskrečenim nožurdama, u stavu mirno, stajalo je tri stotine i sedamdeset i osam ljudi, u crvenim gunjevima.
čitao reskript o kasiranju puka sa velikom titulom u početku, Garsuli je posmatrao one koji su mu bili najbliži, ispod paviljona. Bili su ostali otvorenih usta.
Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im u usta šubare guraju.
Neko je, međutim, izgleda, dao mig husarima koji su stajali raspoređeni oko paviljona, sa isukanim sabljama, i oni su počeli, jašući, da, konjima, potiskuju one, koji se behu suviše približili paviljonu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A gore, na uzvišici, sedam crnih paviljona sve više tonu u glibu. Raskaljale se stazice od šljunka, svuda žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj mutnih
Pa se naglo otvore vrata paviljona, pojuri studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na
U onom uglu paviljona gde je krevet odvojen od ostalih kao u počast, enervira se ovom živošću pa se prgavi i praska inžinjerski pukovnik,
veća tišina osvaja, pa se žuborenje limenih oluka sve bolje čuje, i kako sa streja cure mlazevi, i sve više sedam crnih paviljona tonu u glibu. A uvrnute su svuda svetiljke pa čkilje, i noževi se krvavi odmaraju što su sekli noge i ruke.
Sviće... Poranile neke noge, pljaskaju po barama, napolju, oko paviljona, a unutra vruća telesa otpočinju da se protežu po krevetima što škripe.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ležim u krevetu, a sluh mi je napet. U prostor između moga i sučeličnog paviljona zapala je tišina. Mrtva tišina. Kao da se sve iselilo ili pozaspalo.
Ali zvuka niotkuda. Tišina. Velika, bezmjerna tišina u uskom prostoru između mene i paviljona preko puta, između mene i svega.
Zamijenila ju je bolničarka iz susjednog paviljona. Iznenadila me kad mi je jutros donijela mlijeko. Lijepa je. Crte su joj tanke i fine.
Prekinuo sam pisanje i stajao iza stakla gledajući u uski prostor s nasadima između dva paviljona. Najednom zatutnji automobil i ustavi se pred ulazom u zgradu. Crn, ulašten, ispupčen krov sjajio se na suncu.
pod mojim prozorom, šuman i mrk u noćima južine, sanjivo zanjihan u sunčana podneva, grmovi kaline u lijehama između dva paviljona, nekolike prezave krošnjice mladih breza koje tek iskosa vidim iz mog kreveta, postali su moji stari znanci, moje
Krakov, Stanislav - KRILA
Govorilo se o ljubavi komandanta istočnih armija sa nekom bolničarkom. Ranjenici belog paviljona videli su često u parku nasmejano lice generala sred ustrčalih, uzbuđenih bolničarki.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bolje da je izgubio nogu ili ruku. Pera ni da trepne. Ostali izlaze iz paviljona da se ne bi glasno smejali... „Kica“ privodi novajliju svome krevetu, odmah do Perinog, da ga usluži konjakom.
U paviljonu je gamizalo kao u mravinjaku, a brujalo kao na nekom bučnom zboru. Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravnika bolnice da se žale. — Šta im mogu? — govorio je očajan upravnik — Oni se položaja ne plaše.
Zapeva Pera „Đevrek“ popularnu englesku pesmu. Ostali prihvatiše i odjeknu pesma kroz noćnu tišinu čak do paviljona gde su spavali reumatični pukovnici i đenerali sa bolesnim bubrezima. „Fikus“ se popeo na krevet i diriguje.
Ovaj samo sleže ramenima i iziđe iz paviljona. — Dede... p-esmu! Flaša konjaka prelazi iz ruke u ruku. Oči mnogih potporučnika su zamagljene i svi pevaju u jedan
Drugi viču: — Evo je... — Teraj otuda... — Sad je pod krevetom... — Pobeže! Larma se prenosi na suprotni kraj paviljona, neko otvori vrata i pseto izlete skičući. Naskoro se paviljon umiri.
Logor se nalazio na jednome brežuljku i sastojao se iz čitave serije zidanih i privremenih paviljona. Kažu da je pre balkanskog rata u njima bila smeštena turska vojska, potom je došla grčka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija. Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra.
U tome merilu pretstavljeno je Sunce kuglom koja ima prečnik od sedam santimetara. Eno, tačno u sredini stola ovog paviljona stoji crvena bilijarska kugla te veličine. To je naše Sunce!
Sednite u ovu pletenu naslonjaču i uživite se u tu iluziju. A sada pogledajte oko sebe! Od stuba do stuba paviljona razapet je beli svileni konac. To je putanja Merkura, planete koja je najbliže Suncu.
U odabranom smanjenju, ima ta putanja poluprečnik od tri metra, taman koliko su stubovi paviljona udaljeni od njegove sredine.
Na dva i po metra iza putanje Merkurove, dakle sa poluprečnikom od pet i po metara, razapeta je oko paviljona, zelenim koncem, privezanim za stabla akacija, putanja iduće planete, Venere.
Ova četiri kruga koja su se obavila oko moga paviljona pretstavljaju putanje unutarnjih planeta. One su spolja optočene širokim međuprostorom od dvadeset sedam i po metara, koji
smestio duž njihovih putanja u onaj međusobni položaj u kojem se one baš danas nalaze; pri tome sam stazu koja vodi od paviljona ka Dunavu odabrao za onu pravu koja spaja ekvinokcijalne tačke.
Sada nam je jasno da, kada sa ovim zrncem koje nam pretstavlja Zemlju obilazim oko ovog malog baštenskog paviljona, da to neće izazvati promenu slike koju mi pružaju modeli zvezda nekretnica.
„PRINCIPIJA“ NjUTNA, PRONALAZAK NEPTUNA Dalj Na velikom stolu moga baštenskog paviljona rasprostro sam belu hartiju. U nju sam, u međusobnom otstojanju od jednog pedlja, zabo dve čiode.
Na stolu mog paviljona čeka na Vas svežanj poslednjeg jesenjeg cveća iz mog vrta, nekoliko sočnih smokava, koje su ove godine potpuno sazrele, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
kamfora i lizola, sa dahom ljudi i zadahom znoja malaričnih bolesnika ispunjavali su i onako mučnu atmosferu četvrtoga paviljona. Ranjenici su stenjali, a malarični, obuzeti visokom temperaturom, buncali su.