Crnjanski, Miloš - Seobe 2
SAD RUS 366 XIX SELE SE, JADNI, U ROSIJU, A SMEJU SE, I PLAČU 422 XX PUT U ROSIJU VODIO JE U VISINU 442 XXI U ROSIJI U PAVLOVOM SNU 465 XXIII ROSIJSKA KOMANDA BILA JE: ATAKA, ATAKA, ATAKA!
Sunce je bilo odskočilo, kad je, na grivi konja, prešao i Tisu. Bačka se, zatim, u Pavlovom pričanju, vrtela, oko njega, kao da leti.
Taj organist se zvao Johan Šmerc. Prema pričanju Pavlovom, bio je to čovečuljak, ostareo, suh, u odelu crkvenjaka, koji se bio kao opio radošću da će život završiti u Beču, u
Svatovi su, međutim, još dugo, krišom, prilazili taljigama, da vide mladu u Pavlovom zagrljaju. On ju je, kao neku sestru, uspavljivao.
Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko. Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo. Kolo se treslo i smeh se orio.
Ljudi su se bunili i vikali: Suhim kola vozimo, Dunavom lađe vučemo. Garsuli je, u Pavlovom snu, tražio, da Mahala preseli u Vijenu neku zimsku baštu, cveće, lonce, stotinu, hiljadu lonaca.
Dug red kola imao je, u snu Pavlovom, da čeka na to. Pre nego što je arestiran, Pavle je prisustvovao, uz Trifuna, u Mahali, neredu, oko indžilira, koji su
Nikad ih nisu upotrebljavali u ženskom društvu. To je bio njihov rokoko! Kad Garsuli, sad, u Pavlovom snu, poče da galami, Pavle mu kao vidovit dobaci da se vara, ako misli da je njihova poniznost, prema njemu, strah od
Ko zna, da li je njegova švalerka i živa, ko zna da li je u Beču. Ali se i ona sad pojavi u Pavlovom sećanju. Pri kraju prošlog rata – za austrijsko nasleđe – posle zaključenja mira u varošici Eks, godine 1748, jedna
Sa potpisom po španskoj etiketi – uobičajenoj, u to vreme, u austrijskom, oficirskom, svetu. Veliko slovo P, u Pavlovom inicijalu, izgleda kao neki bagrem, na koji su navukli omču – kao neka roda, savijena u vratu – kao neka sablja
Tačno je bilo samo to, da se Petar Isakovič, posle one svađe u traktiru „Kod zlatnog jelena“, pojavio, sutradan, pri Pavlovom stolu i da su se poljubili, kao da ništa nije ni bilo.
Žene su to slušale, uz smeh, u Pavlovom društvu. A supruga Višnjevskog rekla je, otvoreno, da žene, udovca, ne uzimaju, nikad, za ljubavnika, ni muža, rado.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Što rekao gospodin Joksim: Ne zna se ni zašto svetle zvezde onda kad ceo svet žmuri. Na klupi pred kućom Pavlovom leži pas frau Rozin. Digao se, zadržao Pavla u koračanju, i zagledao mu se u oči. Pavlu se oči napuniše suzama.