Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— pita ga domaćin. — Ta znaš, mi »beamteri«, k’o i sva gospoda, večeramo mnogo docnije neg’ vi pavori... pa ponikad, što kažu, tako dockan, da skoro i ne večeramo od silnog beamterskog gospodstva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
grof izustio, začu se jedan oštar zvižduk, kao što se dželebdžije dozviždavaju i, odmah zatim, uzvici: „Nećemo da budemo pavori!“ Nasta komešanje među redovima i neki počeše da se guraju, bliže paviljonu.
Dreka je, međutim, rasla, i sve se češće čulo: „Nećemo da budemo pavori!“ Tu reč, „pavori“, bili su otegli i ona je počela da se, sve više, prolama, iz gomile.
Dreka je, međutim, rasla, i sve se češće čulo: „Nećemo da budemo pavori!“ Tu reč, „pavori“, bili su otegli i ona je počela da se, sve više, prolama, iz gomile.
Ali se „nećemo da budemo pavori“ sad već orilo, kao urnebes. Engelshofen je bio izvadio kamiš iz usta, ali nije bio ustao.
Za njim se orilo, kao zavijanje vukova: „Nećemo da budemo pavori!“ Kad su njegova kola htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se
je ugledao lice u tog čoveka, Garsuli mu se obrati, sad već mirnijim glasom, skoro veselo: „Palavičini, šta znači to „pavori“ što su toliko vikali?“ „Bauern“, odgovori mu kirasir, „Bauern, paor.“ „Tako dakle?
Nećemo da budemo pavori! Vika je bila zaglušna, ali je sve to nadvikavala kuknjava nekih starica, oko njega, koje su se pljeskale, očajno, po
Koji su iz zlatnih burmutica šmrkali. Ta imena su, svojim naseljima, davali serbski pavori! Memoaristi, istoričari, dabogme, nisu nam zabeležili mnogo imena tih paora, oni su beležili imena đenerala, i onih,