Obradović, Dositej - BASNE
i u šteti kad nam se priključe, rasuždavajući da one iste vešti koje nam je priroda dala za vreme su naše, kolmi pače one koje smo mi stekli.
No zasad neka nastranu što o nami drugi misle i govore; razmotrimo pače što mi sami o sebi mislimo i mudrujemo; za ovim vesma mnogo stoji, a kad se ovo u pristojni poredak položi, i drugo će
slovesna | i razumna stvorenja za privremeno telo koliko više možemo starati se da je nahranjeno, zdravo i čisto, kolmi pače dužni smo nesravnjeno veću starost prilagati za slovesni um i za besmertnu dušu: da nam je nahranjena zdravom i razumnom
one koji se spremaju na takova dostoinstva: da se ne uzdaju da ćedu od njih podučiti one vrednosti koje ne imadu, nego pače da se vesma staraju s svojeličnom dostojnostiju uzajmljeno dostoinstvo da opoštene i ukrase.
vodio, i spodobio me poleznim jezikom naučiti se i prekrasne božestvenih umova knjige čitati; i želeći da se ove, meni pače vsjakago zlata i bisera čestnjejše i dražajše blagodati dostojan koliko mogu pokažem; i da ne čujem jedanput ono
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bezbrojni su, kao i noći u kojima čovek bdi. Koliko? Neki kažu: koliko je zrna peska u moru! Pače morskago peska! Drugi kažu: koliko zvezd na nebu! Pavle je, svakako, preživeo tamo još koju godinu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
osušenog sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije, koja se zovu šiš-ćevap, koja se zovu sogan-dolma, koja se zovu pače...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
izlaganja misli, nevezanost u idejama, krajnju neveštinu u kompoziciji, zloupotrebljavanje mitologije, »bezprikladne ili pače črezumne mitologije grečeske«.
koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove mu briga i domašnjih nezgoda puno razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Ta to i jest, gospodine, što nas počitanija dostojnim tvori, naipače... MARKO: Jest da su moju babu zvali „pače“, No za to se ja nimalo ne stidim, nit su joj zbog kakvog rđavog djela tako izdeli ime, nego je to dobila u detinstvu.
MARKO: Ali otkud vi to sve znate? ALEKSA: Molim, molim. Mila radi zvali su istu vašu dražajšuju mater „Pače“, a sve ovo znate li zašto? Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda.
ALEKSA (poljubi je): Doći će ono, angelska gospodična; ja sam i sa samim izjavlenijem ljubovi vaše pače mjere srećan. JELICA: Mlogi ljubovnici po romanima nisu toliko za svadbu marili; no ja tu drugojačije osećam.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
baš sad. Evo ga unutra u kući. Zvera oko sebe i vidi nasred kuće plamen, veliki, svetao, topal. Ćutanje... Neko se pače, ustade, on obrte glavu. Jedan dečko stoji i gleda ga... — Gde je... soba... Ljubica?
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
N ne tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, malopodatljiv bil jesi va tljenih i malovečnih, kolmi pače va neprehodimih i velikih, jaže vasprijel jesi ot Boga, telesno bo stranuju mene va stranih okrmljal jesi izobilno,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Šupalj kao bukva. 2 ŽIVOTINjAMA Beži kô sova od sunca. Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače. Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas. Vedra noć kao riblje oko. Viri kao miš iz brašna u mutvaku.
Ne vjeruje ni svojim očima. Nema na njemu valjane ni dlake. Nema ni dve vijuge u glavi. Nema pameti ni koliko pače. Nema četvrte daske u glavi. Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke, i črez To veliko je i besmertno ime, pače sviju zemljedržaca, koji su pre njega na svetu bili, zadobio; slavu naroda svoga do sami[h] zvezda uzvisio i svojim
Ljubima grečeska junost sklonitija je i sposobnija k nauci pače sviju naroda na svetu. Prirodno hitri i ostroumni, kad se iz mladosti na dobro uprave, nejma dobrote i vrednosti nad
Ja mu moju potrebu ni jednim slovom nisam otkrio, no pače derznoveno sam mu toliko krat kazivao da do Dalmacije dovoljno imam, a onde sam doma.
Ovaj gospodin, ne samo s milostivim no pače s ljubeznim k meni načinom, sasvim me prisvoji k sebi. Učini mi predloženije da pođem u Modru k njegovim dvoma sinovcem,
—— putnik pasaporat — pasport, pasoš, putni LIST patenta — povelja, potvrda Patmo — Patmos patron — zaštitnik pače — utoliko više, čak penije — pevanje pentikostar — petoknjižeje, crkvena knjiga persona — ličnost, čovek peruka — v.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
goda u Beču, kad je izvjesni sobratelj pjesana serpskije’ hotio pečatat pervu knjižicu svoju, predložio mi je, ili pače naložio kao prijatelju, da mu što sverhu izresca knjige sočinim; poslužim, dopadne mu se, i priloži ga — no i ja kao
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će... Zaboravi' se!
ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i ovci)“ paligrap — paragraf pasjaluk — pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i vojnika pezevenk — pokvarenjak pendžer — prozor pećanka —
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov. Semu zlatnome učeniku sudbi gospodnje biše vazždeleni pače zlata i topazija. SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA Raduj se, krste, plovećim tišino i pokrove!
svoj život mnogo se zabaljaju a ja što naći, ja i ništa (a toliku muku i dangubu podnoseći im) — da koliko pače odviše nama o svetome pismu valja da je zabava, što nam je podražije od srebra i zlata za duševno nam spasenje.
surova i zla bujna ljudetinu, što je s jednoga isto prosta vojaka na grčko carstvo bio pre Iraklija postao; ljuti pače mučitelj a ne hristijanski car, imenom Foka.
Lepše je domišljano oklevanje, pače nesmotrena hitanja i mnogo starocarovanje osvem dugodržne pedepsije i ljudomorenja tuštena.
I mala čast s dragovoljstvom poštenija, negoli gozba golema s garezom. Mal dobitak s mirom i s pravicom pače merovom s hilom i s nevoljom stečeno. Lakše je i pobolje nositi i malo zlata, negoli olova centom.
Ne po rodu svakad junaci na glasu vrsni i boljari pošteni izlaze! Hvalilac zlu, gore muka podpada pače zločinca. Sit gladnu ne veruje, ni pijan trezna počituje. Mudra čoveka bolja je zloba, nego suluda milovanje.
Da kade tako svoje majke starostljive su i žalostljive o svojoj dečici, hrani im, ta to i mnogo odviše svrh toga pače nama valjade o vaših duša starati se s hranom i durma o tomu nastajavati, kako bi što ugodnije i polepše probirnije,
O, da velika to toga tvoga milokrvstva k nama preneporočna, prostinje i blagostinje! »Pače jermonskie rosi glagoli tvoje. I pače mojsejskago dažda proveštanije tvoje.
»Pače jermonskie rosi glagoli tvoje. I pače mojsejskago dažda proveštanije tvoje. Nelažive sušto prepokojila jesi nas, jako nevesta pesana s prahom vasakim mirom
A što kriješ svoje oči od mene te me se stidiš kad se ja većma od tebe stidim i meni pače valja tebi goviti i lebditi pred tobom kako dostojnoj počasti se tebi davati kako od vernih ljudi tako i od nebesnih
Devojka Tu mnogo iskanu tajnu došao si je s neba meni predavati i kako da ne bih se od toga žasila i više pače neverovala takvome čudnom ukazivanju a kad mi za to dokazuješ jošte poboljma urazumi me o tome!
A ležećem mrtvu ne činite pačariza s krikom, s vikom, s plačem; premuknite i ostavite ga s mirom ležati, nego li pače i sami se skoro ko tome vidu gotovi učin'te.