Obradović, Dositej - BASNE
Sjaše, pozdravi nas, skine pune bisage sa sedla, dâ konju put u dolinu na pašu, sedne kod nas i počne mi besediti: „Dragi brate školniče, mi se jošte ne poznajemo, ali dobri ljudi lasno učine
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pred pukovnika iznesmo hleb i so! Sa buktinjama, i sa darovima, dočekasmo svakog bez razlike, i pašu i subašu, i dahiju i kabadahiju, i buljubašu, i bimbašu, i agu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No naposletku Pasman-ogla isturi svoju vojsku u polje na Hadži-Mustafa-pašu i na ono malo nizama, te sve rasteraju. — A drugi su veziri bez boja pobegli.
̓ — Mi mu blagodarimo i odemo veseli, što smo opet našeg Hadži-Musta-pašu povratili u njegovu staru dobrotu, koga mitropolit Metodije beše poturčio.
vidinski Turci, kako se Srbi sajediniše sa pašom, da ne mogu silom ništa uspeti, zato obrate se na vezira Hadži-Musta-pašu, i oni i Pazmandžija, s molbom, da i̓ pusti u Beogradu živiti mirno u svojim kućama.
valjajući se uđe u džamiju, a kad se napuni džamija, a oni prospu puške u pašine saraje, kapiju otvore, i tako Hadži-Musta-pašu živa u̓vate, i kažu mu: „Mi znamo da tvoj sin ide ozdo s vojskom od Vidina, a Aleksa ozgo od Valjeva, i drugi knezovi s
godine otišao, i da su janičari vodenim lagumom u grad ušli, i, kako su se utemeljili, ubili su pašu. Knezovi i paša tukli su se s janičarima od 1795. godine.
Sad ti počnem ja predikovati, da bi narod ohrabrio: „Vi svi znate, braćo, da su Hadži-Musta-pašu dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je,
Ja i njima udesim moju staru pesmu i kažem im, da oni dobro znadu da su dahije ubile Hadži-Musta-pašu, i da je Derviš-beg, sin Hadži-Musta-paše, odma vezirom postao, i da je sve dosad u cara prosio, da mu dopusti da na
Hadži-Musta-paši u pomoć protiv Pasmandžije vidinskog i dahija vodili; kako su dahije Beograd osvojili i Hadži-Musta-pašu ubili.
platiti. I tako Gušanac otpusti Bećir-pašu baš na sam Mitrovdan, tj. 26. oktobra 1804. i dođe na Palež na konak. Udari poveliki sneg, vezir dozove strica i
„A eto gledajte koliku smo strašnu sumu se zadužili, dok smo Bećir-pašu od Gušanca otkupili; i da nismo caru pokorni, mi bi mogli lako i Bećir-pašu pobiti, i mogli smo one topove i municiju
strašnu sumu se zadužili, dok smo Bećir-pašu od Gušanca otkupili; i da nismo caru pokorni, mi bi mogli lako i Bećir-pašu pobiti, i mogli smo one topove i municiju sebi zadržati, koju je Bećir-paša u našim rukama ostavio; no smo prava raja
danka strašnu sumu morali dati, koje oko Bećir-paše i njegove bosanske vojske, koje za otkup od Gušanca za Bećir-pašu, da se car na sirotinju koja se zadužila smiluje itd. Ovo je bilo poslednji̓ dana aprila 1805. god. u Pećani.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
u selu je živeo subaša. Pa ko je taj subaša? Da objasnim. Neki Turci u Beogradu odmetnu se od svoga cara, ubiju pašu beogradskoga, zauzmu beogradski grad i naume zavladati Srbijom, koja se tada zvala „Beogradski pašaluk”.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tad je bio besan, i sve — trgovce, hadžije, pa i samog vladiku i pašu psovao, po nekoliko dana dolazio ispred njihovih kuća i dućana da se dere tražeći da mu vrate njegov novac.
Za to i samog pašu proterali što bio dopustio zidanje. Izgovor im je bio: da ne daju toliku visoku crkvu što će kroz njene prozore moći
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bejah i u Beču. Molili smo i presvijetlog principa u Veneciji. Dvorili smo i pašu u Beogradu. Sad sam ti, debeli, na putu u Rosiju. Idem u Rosiju.
Teodosije - ŽITIJA
blagodat, ovako govoraše: — Biće sa mnogima voditelj ka bogozvanju, Dobro će pasti duše zabludelih žezlom vere, i na pašu blagočašća rečju će ih pozvati, a i svima žalosnima biće milostiva uteha.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To su poglavito stočarska sela, koja imaju po Ljubotinu pašu, a ispod sela su livade i usevi. Mnogobrojni su izvori ispod Ljubotina, koji nije onako razuđen dubokim dolinama kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Videla je intov Aranđelov i njegove konje, njegove čudnovato odevene sluge, pa i njega samog, kao nekog pašu, ma samo za trenut, u njegovim svilenim pojasima, belim čarapama, sa njegovim zlatnim kopčama i vezovima, sa
Matavulj, Simo - USKOK
mi je isti vladika dao ovu carsku medalju, koju u našem plemenu ima samo još Savo Markov, zato što je posjekao Mehmet-pašu Kokotliju. I dao mi bješe još jedan ruski krstić, no ga, jadan, izgubih.
Radičević, Branko - PESME
Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom udrio Turčinu, Prosuo mu niz pleći moždinu. Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
je ždrijebe negdje u blizini, pa mu se javlja, nježno, preko punih usta, ne zaboravljajući pri tom svoj najvažniji posao, pašu. — Inji-nji-nji, ihi-hi ... Prigušeno rzanje ubrzo preraste u glasan, grohotan smijeh.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu. I tako ti oni prožive tu mnogo vremena.
I tako ti oni prožive tu mnogo vremena. Jednog dana reče Divonja Milošu: — Ostani ti kod kuće, a ja idem dalje na pašu, jer ovdje nemam već gdje travke zakinuti, pošto sam sve opasao. — I Divonja ode.
Tu se Miloš opet nahrani iz Divonjina roga. Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša: — O Milošu, o
Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu. jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati. Kad al' evo ti Divonje, pa pita Miloša šta mu je i zašto plače.
je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica za pašu“.
Oni sad odu kući u pećinu, i Miloš se opet nahrani iz Divonjina roga. Divonja opet ode jednog dana na pašu, a Miloš ostane sam kod kuće kad li, al' evo ti sad čuda!
Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekog vremena otac se ove đevojke oženi udovicom koja dovede jednu svoju kćer.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Da budem vrelo, gomilo tegote, sa čankom mleka koliba prostote? Zar timor-ružu izgonim u branja, u pašu meda, da procvili lira: Divizme misle umesto Pastira? A misli gde su, šta su osećanja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša. Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi. Kad ja vidim dragog u belnuku, Baš kakono pašu u begluku.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Misliš da su stene dedovina tvoja. Lovćen da daje stene za pazar. Ti... more seti se, da znamo u Gori Crnoj pašu da dočekamo pa kad je prokletstvo naše krv i nikad nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni vera, pomaže
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Mušica mu obeća to i ode od njega. PRIČA O ĐAVOLU Isterao u proleće seljak kravu na pašu. Behu tu, odmah iza sela, prostrane livade i pašnjaci s lepom zelenom travom, a iza njih, dalje, veliki rit.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da idu na pašu. Matora Zekulja već ogladnela pa riče, a junac dvogodac gleda je i čudi se šta joj je.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ako je verovati Mići i Sreti, ta mu je puška ostala od đeda koji je vojevao na Ljubiću, i njome ubio onoga Ćaja-pašu. I ona se sad, kao antika, čuva u Mićinoj kući, a ona u muzeumu u Beogradu, to je, veli Sreta, samo kopija od
Pandurović, Sima - PESME
dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ prihvati onaj prvi. „Radiji bih s njom i na junački česov posao pregnuti, no s mnogijema što oružje pašu!“ Svi se tome slatko nasmijaše i potvrdiše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i lan poklapan — pohlepan pometno gumno — gumno na kome se noću sastaju veštice popas — izgon ovaca na kratku pašu popret — žeravica zapretana u pepeo poskurno brašno — brašno najbolje kakvoće, od koga se prane poskurnice potplat —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekoga | vremena otac se ove đevojke oženi udovicom koja dovede jednu svoju kćer.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Protivni vetri zadrže nas između Dardanela 20 dana. Ovde se sluči da smo pred kapetan-pašu izlazili i s njim črez Mavrojeni, dragomana njegova, besedili.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Deca se nasmejaše i ne zameriše mu njegovu nehatnost. „Kad isterivah“, nastavi on, „našu stoku na pašu, ja se čim stigoh onamo, zadubih u ponesene knjige toliko da ne primetih kako mi se stado razbeglo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ama izigravaju! Čoveče božiji! Ali ne pomaže: — Izgiboše! Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako. — Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku.
Jao, ljudi, ne dajte! Puštajte me! Drž’te! Ja ću pašu — grmi on sve jednako. — Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku. Nemojte, ljudi. Ne dajte! Vasiću, izdajico!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekog vremena otac se ove đevojke oženi udovicom, koja dovede jednu svoju kćer.
Izjutra, kad je izgonio svoja goveda na pašu, bacao je svoj topuz u visinu, a dočekivao ga u ruke čak uveče, kad su se goveda vraćala kući.
zijan — šteta zijafet — gozba, čašećenje zolota — vrsta novca zôr — sila, žestina izjaviti (ovce) — isterati na pašu izlevušati — istući, išćuškati izun — dopuštenje iksansko — ljudsko ilinski — oko Ilindana (2 avg.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tu je zagnao dotjeranu stoku, a izveo na pašu onu što ga je, ogladnjela željno iščekivala. Vraćaju se istim putem gore na brijeg… — Zar smiješ tu pasti?
Jezivo ih je tražila po zaklonjenim uvalicama i svugdje gdje je stigla kad je za stokom u pašu išla; a primirila bi se tek kad bi našla koje mlado čobanče na osami, željno društva kao i ona; sjela bi uza nj i časom
Tako djetetu prolažahu dani u neprekidnoj trzavici, da po danu, goneći stoku na pašu, nađe koga od muškića od njene dobe da se s njim prođe u razgovoru; i najteže joj bijaše kad bi morala kod kuće ostati
Tada mu i ona pomaže i cijeli dan kod njega sjedi. Čak tih dana ne dopušta joj ni one dvije koze izvesti u pašu, što joj služe za lijepu izliku da se po školju prođe: neka gladuju, samo da mu je ona na očima!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Da je sultan češće, kao ranije, prolazio kroz ove krajeve, jamačno bi i njega uočio kao i njegova zemljaka Sinan-pašu, kao Sokolovićeve — Hercegovačkoga i Matskoga, kao Rustema Bosanca i mnoge Ćupriliće.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Gazio me je!... Pa ubiću ga! To nikad nije ubiti druga; A ubit pašu, smrviti skota, To ni pred bogom nije grehota!... Ćut’... Neko dolazi!...
DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite! A je li doma paša Sulejman, Zločine raje otac milostiv? I je li zdravljem dosta ugodno?
PRVI TURČIN: Silan, pa se još više sili! DRUGI TURČIN: Oko tebe, muselime, i kojekako. ’Ma pašu ne cijeni koliko svoga dorata! HASAN: Pa onda vele: „Pokorna raja!...“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!..
DRUGI TURČIN: Imena ti, Ćerime, Sa kakvim ćemo čelom stupiti Pred silnog pašu s golim rukama?... ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na konja jašu, turakliju pašu. Maksim Zoriče, dobar vojniče, a pred konjici, dobri vojnici, Zorinkić Mija, poznan delija.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sa blatom ropstva braće nesrećne Izravna, sruši, zgazi, izmrvi, — Pa znaš, ko beše vitez besmrtni, Da silnog pašu silom dočeka? Radoš Orlović! Prognani Radoš, da!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuva ri hajkaju! Strašila na ogradama oko kukuruza lepršaju se. Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom.
Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika. Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, da ne bi bilo ureknuto (ZNŽOJS, 7, 388). U Primorju, kada čobani na Varindan krenu ovce od kuće na pašu, uberu granu l. i obaviju je sebi oko vrata (ZNŽOJS, 10, 157). Toga dana ovce se na pašu teraju granom od l.
i obaviju je sebi oko vrata (ZNŽOJS, 10, 157). Toga dana ovce se na pašu teraju granom od l. (ZNŽOJS, 6, 320). Lišće od l. je lek protiv crvenog vetra (ŽSS, 273).
Ćipiko, Ivo - Pauci
vina Ilijinu ženu Smiljanu, no ona neće da čaše prihvati; nudili bi i curu i nevjestu, ali one su pošle za stokom u pašu. Najevši se i napivši se, Ilija, Ždrale i Krilo priđu k bolesniku. Ždrale nagne se nada nj i s glave mu odgrnu kabanicu.
Prvi se diže otac a pođe u dućan. Brat mu Marko zovnu slugu i naredi mu da odagna živinu u pašu, pa i on iziđe. — Uvijek otac štogod prigovori, — reče Ivo majci kad su ostali nasamu.
— Zna sam da je živina pohupna... — Ma ne vidite, dobar čovo, da su i naprćena, nisu za pašu... umiljavaše se Jure. — Znam ja za tu majstoriju... Nu nije fajde pravdat se... Skrivio i platio , pa si miran!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kao što je učinio Vatrica Stjepan sa pašom Podgoricom, koji mu je bio oborio kulu i zarobio ženu: Kad on viđe pašu Podgoricu, proreza mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u
najveći junak toga vremena je po pesmi sin Vuka Tomanovića Nikac od Rovina, koji je, kao „sin Obilića“, ubio bosanskog pašu pod šatorom.
Neposredno su je izazvala janičarska nasilja na početku XIX veka. Ubivši 1801. godine dobrog Haci-Mustaj-pašu, janičari sa četvoricom dahija na čelu zaveli su nesnošljiv režim u beogradskom pašaluku.
Grujicu; ili ona — puna mladalačkog poleta — kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerušeni u devojke dočekuju pašu sa Zagorja i njegovih trideset delija. Sve je to i dobro uočeno i prikladno rečeno.
UZ RAMAZAN VINO Car Suleman jasak učinio: da s 'ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju okovanu, Marko nosi zelenu
Nijesi li jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune?
Kraljeviću Marko, ta ja jesam jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; dobri ljudi o zlu govoriše: na jadnoga Marka potvoriše: da ti igraš kolom
im svijetlo oružje, a služite vino i rakiju, a slušajte moje danickinje: kada puknu na bijeloj kuli, ja ću onda pašu pogubiti, a vi svaki svoga pogubite, pa hajdete na bijelu kulu da vidite što j' od paše bilo“.
Kad opazi dilber Ikonija, zatvori se mlada u riznicu; Grujo osta na bijeloj kuli čekajući pašu brđanina. Malo bilo, zadugo ne bilo, eto paše uz bijelu kulu, pred njim ide Milutine kneže, i on nosi venjer i
njim ide Milutine kneže, i on nosi venjer i svijeću, a za pašom trideset delija; presrete ih Novaković Grujo, ljubi pašu u skut i u ruku, on Grujicu među oči čarne, pa govori Milutinu knezu: „Vrat' se, kneže, s mojim delijama, te im podaj
Odmah Gruja zadirkivat pođe, zavlačit mu ruke u pazuhe; no se hajduk nije naučio, pa se skoči na noge lagane, uze pašu za bijelu bradu, a poče mu tiho govoriti: „Stani, kurvo, pašo sa Zagorja!
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju družinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad pastiri i čobani s čordom na pašu izlaze, spraljajući diple i svirale, da uzalud sedeći u hladu pod listatim drvljem, zglašaju se s hubavom svirnjom.
Mogu se od Hristova hoda i vojaci poučavati štogod, vojvode i oficiri i svi vojištani koji god sablju pašu i vojuju, jerno i sam Hristos piše se da jest veliki bojni junak i kopjanik...
I malo potom opet i odonud izgoni te preteruje u drugu pobolju pašu. Kade ih podobre ugoji, onda ih zove i digne ih iz paše.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dugo se još pričalo kakva je sila bio čorbadži-Zamfir: takve sile i takvog gospodstva nema više! Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku.