Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” govorio je Fočić. Onda moj stric ode i dogovori se s valjevskim Turcima, te svi reknu, da je Peja Janković iz Zabrcice Aleksin rođak.
Ja odma pošljem za svakoga po jednoga momka, a oni rano dođu, i novi knez Peja. Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu!
Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu! Poče knez Peja govoriti: „Ta, proto, za Boga, kako ćemo se mi sa tolikom silom tući!?
Kad se oni bukači rasture, i kad novi knez Peja ode u donju vojsku, počeše meni opet dolaziti buljubaše: Živan iz Kalenića, Arsenija Raonić iz Loznice, Vasilj (Pavlović)
6. maja 1804. godine pođemo: ja, stric Jakov, Živko Dabić, knez Peja i više otmeni̓ vojnika. Dođemo u Urovce, gde nas sva naša vojska dočeka.
(Tu pogine naš knez Peja i dosta drugi̓.) A drugi turski pešaci iz šanca podiđoše pod nas pucajući uz brdo, a ovi drugi navališe na nas i mi
buljubašica, Mitar Manjenica, brat kneza Peje iz Zabrdice, koga je Fočić oknežio kada je moga oca posekao, i koji je Peja sa Jakovom i Karađorđem u vojsci išao na Požarevac, koga je Karađorđe omilio i jedan mu od turske ucene srebrn nož
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A došlo je bilo i do tuče. Neki Peja Zekovič, husar Trifunov, opalio je na geometre iz svog štuca. A njegovu ženu, Đinđu, hteli su da vode u Temišvar, da je
Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš!
Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš!
Ubica je bio neki Peja Zekovič, a Pavle se seti da im je to neki daleki rođak i da ga je Trifun bio, iz Potisja, sa sobom doveo.
A njegovi voktmajsteri počeše da viču: Kazuj nadležestemu, gde je, šta učini, Peja? A ona mirno reče da ne zna, pa dodade: Nisam JA Peja!
A ona mirno reče da ne zna, pa dodade: Nisam JA Peja! A kad Pavle poče da se goropadi, ona mu drsko doviknu: Što se dereš, gospodine, vidiš da te se plaše deca.
A kad Pavle poče da se goropadi, ona mu drsko doviknu: Što se dereš, gospodine, vidiš da te se plaše deca. Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka!
Nije toga bilo ni pod Turcima. A kad Pavle dreknu, da ih je sve unesrećio Peja, i da će im Temišvar i decu olovom zasuti, i ona dreknu – da se Peji rušila kuća, a ne može biti carski befel, da se
Garčula je Peju udario bičem po vratu. A Peja je tek onda potegao iz štuca. Tek onda, tek onda! A kad joj Pavle reče da će Temišvar arestirati i ženu ubičinu i da
Ne boji se, kaže, konopa oko vrata. Umreće rado za svog čoveka. Samo neka on ne kreće potere, dok se Peja dohvati ritova, borčanskih ritova, tamo mu je familija. Pobogu da si mi brat! Pa ga je i zagrlila, oko pasa.
Ko te vidi, naka? Smiluj se! Zar ti pandur nad ženama? Zar vas nije dobro i verno služio Peja? Ti nam obeća u Rosiju preselit nas. Imali smo i kućer i kućišta. A pogledaj me sada.
Pa zar i taj kućer da mi uzme ona nakarada? Pavle joj očajno doviknu: Nesrećnice, Peja im ubi čoeka! Ona se na to još više beše pomamila. Poče da viče, tako, da se nadaleko čula: Ubi ga, kažeš?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za sinovima što junački pogiboše, no nariče kao žena’!
“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja. Svu tu četvoricu vidjeli smo u kući serdarevoj, uoči Božića.
Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja. Žene pošto hitno zašuškaše okrajke od bijelja u bokove od kreveta, pridružiše se ka gomili.
Kad vjetar presta, izvadi kamiš iz zuba, pljucnu, nakašlja se, protra brke, pa zinu da zausti nešto. Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje. „Striko“, poče on, „ovo kanda se zima povrnu!
„Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi. I da nije serdara Peja kćer, želio bi je čovjek za ženu imati; junak, da mu se soj ne izrodi, a rđa, bogme, da mu tragu očisti!
Rudina; nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni sitniji od Peja... Ima i pjesma o tome...