Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mislio je, verovao da im on ništa zato neće... Pa opet, opet nešto ga je peklo na duši; neko čudnovato, neprijatno osećanje obujmilo ga...
— reče Nogić... Ostalo je ćutalo kao nemo... Samo je vetrić nemirno šuškao po zelenom lišću... Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali neki put prevali i ponoć, a njega nema. To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju. — Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru.
Hteo bi da mati spava, samo da on može bez brige bančiti. Peklo je to i njega, vidi se to. Pio je vrlo malo, i to samo vino.
Afrika
Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono što u njemu nosi tako
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Duga! — naredi njen otmičar. Pod mlazom svetla što je peklo oči, Nina za trenutak postade omamljena noćna leptirica prikovana za šofer-šajbnu »dijane«.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući. Kola se učas izgubiše, a Dimitrija ostade na putu. Sunce ga je peklo, mušice naletale na nj a on se nije ni micao.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni tiho reklo kad mi gvožđem uši peklo: Ja sam igra - nisam zloba, igraću ti oko groba. Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj, praško
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Često ih moćne oluje biše uz bljesak munja i vjetra huk, peklo ih sunce, kvasile kiše, jurio noću zubati vuk. Svladali tako nevolju mnogu uz pomoć glave i brzih nogu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Al i kamen mu beše lože meko... Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedna furundžinica, koja bi samo za njihovu kuću pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili piska dece.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Toliko je serdar bio natmuren, da mu kroz to vrijeme Joka ni pomenuti nije smjela o proscu, premda joj je to jezik peklo. Ona nagovori snahu da svekru pomene. „Š đavolom i prosci i udaja i — sve!“ viknuo je serdar kad ona o tome zausti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da ono što u njemu nosi tako
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Kuda? — Po svoj prilici na Šumatovac. Odanem, pa se opet uputim Šumatovcu. Dan je bio neiskazano vreo, sunce je peklo, a niotkuda vetrića. Na levoj obali Morave besnila je u najžešćoj razuzdanosti puščana i topovska borba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bojović je nervozno pušio. Vojnici punili puške i zatvarači škljocali... Osećao sam laku jezu, iako je sunce peklo. Vojnici se razilazili da svrše nuždu. Bojović ih ne žuri da se vrate što pre.
Petrović, Rastko - PESME
Na ključ je u njih Sunce uterivalo svoja lučenja; I nikad suviše nije peklo na grudima. Oticalo je opet zorom, kotrljalo se po livadi, Gledah ga jedva razbuđen, nasmejan u čuđenju, Ne znađah da će
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Skloni se Varalica iza stene da uvreba prvu stražu. Peklo je sunce, žarilo, nad peskom je kao žuta vatrica jara titrala, pesak u varnice pretvarala.
Orao ni glavu ne okrenu, uze Vapalicu na krila i sunu k oblacima. U tren su bili iznad oblaka. Kako je peklo sunce, majko rođena. Kako zviždao vetar! »Padnem li, ni koska neće ostati od mene!