Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika. Devojčice kao tri ružina pupoljka, između petnaest i deset godina.
Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”.
Lenka je već znala šta otac želi, namesti malo usta, pa započne. „U mjestu prijatnom, tihoj pustinji”... Pelagija joj pomaže, ali visokim alto tonom, dakle dva alta; mati tiho pomaže, počne iz ženskog soprana, pa opet pređe u alto;
Profit je drugu uzeo. Takvog zeta neće dobiti. Pelagija, ona lepa devojka, ta „penorodna Anzihis”, umrla je. Katica se još nije udala, a prešla joj prva mladost.
No usred takovih planova nešto veliko se dogodi. Gospođa Soka, otkako je Pelagija mrtva, ne može od žalosti da se razabere. Njeno srce vene.
Kako nema Šamike, njoj iz groba pred oči izlazi Pelagija, onako obučena kao kad su je zakopali. Opet opomene se njenog detinjstva, devojačkog doba, gde se Pelagija kao gracija
Opet opomene se njenog detinjstva, devojačkog doba, gde se Pelagija kao gracija oko nje savija, ljubi je, pa utone u san, misli da je na javi, — razabere se, vidi da je mašta, strese se, a
Lepo ga ukopaju, metnu ga u grob s desne strane pokraj pokojne gospođe Soke. Sad su zajedno. Sofra, Soka, Pelagija, Katica. Svi su žalili Sofru, ali najvećma Krečar. Krečar ide Čamči da se istuži, a suze mu niz obraz rone.