Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Je li jelen i u kavezu jelen? Može li lav biti lav bez savane, u kojoj, kroz povetarac i pelen, prati kretanje svoje žive hrane? Zar je ova sita lenština lav? Zar je slon ovde uveličan miš?
MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE SVETI SAVA NA ATOSU Iz dvora s dlana očevog, Sveti Sava bosonog ode kroz pelen i čkalj. Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jula je jednako čekala da ostane malo nasamo, da se sita isplače kao svaka nesretna devojka koja bosiljak seje a pelen joj niče.
Ako ti ’oćeš, ja bome neću! Ja kad volem nekog, ja sam onda melem, a kad ga mrzim, onda mu ne treba gori pelen! — Pa, zaboga, Perso, trideset skoro godina živimo k’o prijatelji!
i pop-Ćire jer se na ovom poslednjem (to jest pop-Ćiri) zbile one reči od poslovice koja veli: »Ja bosiljak sijem, meni pelen niče«. Popovi su ostali još pola dana u Temišvaru da nakupuju nekih stvari.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Banatu nerotkinja između Velike i Male Gospojine ubere trave majčinu dušicu i pelen, skuva ih kao čaj i popije da bi zatrudnela.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
da se do grla potapa tamo pet noći, pa ako ga zmije i trave ne udave, da se u tamnicu memljivu baci, da grki pelen umesto hleba jede, da mu kuvaju čemerike stare.
Matavulj, Simo - USKOK
— A što je to čaj, striko? — Trava jedva, ruska, osušena, liči na pelen kad se suh smežura! — Pa to je lijek njeki? — A i jest lijek!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV Po puklom sluhu još mi cvile čavli. šupljinom zjapi rana mi pod rebrom. O Pelen-zvezdo, gorku krv mi spali: s krvnikom ja sam kao majka s čedom a Službu čeka moje zvono gluho da makar jednom bruj
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ni sestrica; Al’ me nemoj, momče, na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna devojka: Ja bosiljak sijem, meni pelen niče. Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.
Oj pelen, pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati nakititi, Kad me stanu tužnu do groba nositi.“ 145. More, dunu
davor’ brigo moja! Da ja znadem, moje belo lice, Da će tebe star vojno ljubiti, Ja bi išla u goru zelenu, Sav bi pelen po gori pobrala, Iz pelena b’ vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad star ljubi, neka mu je gorko.
trg, tržište, pijaca, vašar; 3. roba koja se prodaje; 4. novac, zarada od prodate robe; 5. pazarni dan pelin = pelen 1. biljka iz porodice glavočika, jakog mirisa i gorkog ukusa, koja se upotrebljava u medicini (Artemisia absinthium); 2.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!
čedo, Melem naših rana, To proleće živo Sred jesenjih dana, Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj pelen pelenče!“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci...
Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J. Jovanović 3maj XXVIII Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada!
Ovdje vam svako bratski ruku steže U tuđem sv'jetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo i krv sveta. Ostajte ovdje!...
Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Već po grobu pelen zasadite, Gorki pelen, i oštru ostrugu; Kad je ceo život pelen bio, Našto će mi mrtvome bosiljak?
Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Već po grobu pelen zasadite, Gorki pelen, i oštru ostrugu; Kad je ceo život pelen bio, Našto će mi mrtvome bosiljak?
groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Već po grobu pelen zasadite, Gorki pelen, i oštru ostrugu; Kad je ceo život pelen bio, Našto će mi mrtvome bosiljak? Kad je život prepun trnja bio, Našto će mi posle smrti ruža?
groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’ ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen će vam gorke suze mamit’, A ostruga srce razdirati, Što mi niste zavet ispunili! V.
mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’ ostruga, Iz bosiljka pelen procvatiti: Pelen će vam gorke suze mamit’, A ostruga srce razdirati, Što mi niste zavet ispunili! V.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Nikom nije na um palo Da u cveće pelen sadi, Nit’ se našlo zlobnih duša Da rastave dvoje mladi’. Niče lice nije svelo, Niče oko suza lilo, — Jer se
Miljković, Branko - PESME
slavni al bez moći Tvoje je srce uzrok dana i noći Da sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj, pelen-pelenče!“ Oj, ne znam je tešit’, Srce mi je stena; Lepše li je teši Drugarica njena.
Oh, rumeno čedo, Proleće i cveće, Znaš li onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!“ Sestro moja, sele, Tebe melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida.
Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Svoju vernu drugu, Pa joj reci, reci...
Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!“ III Moj je život tužan pustolina grdna, Moje lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljubi, terpi, serce moje, To je jadno stanje tvoje; Drugom se ruža rumeni, Meni s' tavni pelen, ah, zeleni. 1817. Mihailo Vitković SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA MOTO na serpsku pervu
Al’ ko hoće do veće da dođe slasti, taj mora Gotov bit i pelen gorki zagristi katkad. Jošt potrči malo, pa stane, i vrati se natrag. O, zar može i hod slatko govorit tako?
— Kao što je poznato, Zmaj je vrlo rano napisao svoju parodiju Subotićeve balade, Čemer-deku, Pelen-baku, koja je prvi put objavljena u kalendaru Mesečaru za 1860. god.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere... mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom - radnje i značenja - otkriva svoje duševno stanje.
Nastasijević, Momčilo - PESME
O, šta je ujed, otrov tvoj, zmijo, šta, samome sebi kad izlučim se u sičan. 2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
N 87 OVAS 87 ODOLjEN 88 OMAN 89 OMORIKA 89 OPIH 90 ORAH 90 ORAŠČIĆ 91 OSKORUŠA 91 PALMA 92 PAMUK 92 PAPRIKA 92 PAPRIC 93 PELEN 93 PERŠUN 94 PETROV
Papric, paprica, živica, koriandula (Šulek; ZNŽOJS, 14, 75). Tej od njega pomaže varenju (ZNŽOJS, 14, 75). PELEN Wermut (artemіѕіa abѕіnthіum). Pelen, pelin, (gorki) akšenac, osjenac (Šulek). Za spasonosnu snagu p.
Tej od njega pomaže varenju (ZNŽOJS, 14, 75). PELEN Wermut (artemіѕіa abѕіnthіum). Pelen, pelin, (gorki) akšenac, osjenac (Šulek). Za spasonosnu snagu p.
je zaštitili od svakog zla) izvode »muškarca okićenog lukom i vencom paprika« (GEM, 42, 1978, 372, okolina Zaječara). Pelen. U narodnoj pesmi p. je znak nesreće i žalosti — v. npr.
vraća prsten junaku (zato što ga njen »rod ne ljubi«), obraća se pelenu kao cvetu kojim se kiti mrtvačka pratnja: »Oj pelen̓, pelenče, moje gorko cveće, Tobom će se moji svati zakititi Kad me stanu tužnu do groba nositi«.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
od te panaije koju je dobri bog prosuo zemljom da bi i sirotinja kljunula koje zrno slasti kad joj je već odredio da guta pelen i čemer. Zanima me da vidim kako se, recimo, iz običnog razgovora prelazi na dodir.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje vam svako bratski ruku steže — U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta. Ostajte ovdje! ...