Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pa, ona je već odavno u penziji! — seti se jedan od dvorana. Ko zna da li je i živa? — Neka se izvidi! — odseče Peletinka, a Peletin dodade: — Neka se izvidi ovoga časa! Princezice su ćutale. A šta su drugo mogle?
— Šta sada? — zagrcnu se car Peletin. — Zaista, šta? — uzdahnu Peletinka. Knedlice su žvakale, ali pade odluka da car Peletin mora imati ogrtač raskošniji od Ferfelinovog, a princeze
— Ah, kako je to mudro! — podskoči od sreće car Peletin. — Baš mudro! — uzviknu Peletinka — Više nego mudro! — uzviknule bi i Knedlice da im slatkiši nisu bili u ustima.
Ka kvo je to takmičenje bilo! Tri dana i tri noći morali su se odmarati nakon njega! Iscrpljen je bio Peletin, premorena Peletinka, a o princezama da se i ne priča! Ležale su smotane baš kao knedlice. Sirote, male princeze!
Kako je samo trčao pružajući ruke da je dohvati! Kako ga je sledila Peletinka gubeći papučice! Kako upadale u sneg do pojasa jadne Knedlice, moleći pticu da im sleti na dlan!