Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Berberin užasno grune na dno kace, a kaca odjeknu. Marko se zadovoljan šeće dalje pa do pendžera Micinih, i sve joj ispriča.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ležeći tako, umoran, u prijatnoj hladovini, svakako bi bio zaspao, da nije čuo smeh ispod svojih pendžera, i glasove, koji su dopirali iz trpezarije.
Noć je, međutim, opet prolazila, polako, kroz baštu, ispod njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do naših snova.
Momak traktira, Sep Ruč, živeo je ispod pendžera te trpezarije i po ceo dan testerisao i pevušio. Nikad taj čovek nije tužio. Bio je slika potpune sreće u životu.
Možda bi ispustili koru hleba iz ruke, ili usta, i prestali da dele trošice miševima, i rasterali pacove, sa pendžera? Možda bi podskočili do rešetaka, da vide, ko ih zove?
Slušala je, dugo, očajno, promuklo, dozivanje, u pomoć. Idući dan, sa svojih malih i uskih pendžera, Isakoviči su mogli, mirno, da posmatraju posledice i ruševine te poplave.
Pa ako i ne bude stigao on, pa ako on i završi u kući bez pendžera, u Bahmutu, sa sluškinjom Žolobova, u samoći, drugi njegovi sunarodnici će stići.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka. Ja sam odma kazala da će Ustić Pelu uzeti, pa tako je i bilo.
Idi, idi, da ne izdangubiš. MUŽ: Dabogme, bolje je sediti na pendžeru. ŽENA: Pak, ako sedim, kod mog pendžera sedim. Da šta bi ti hteo, da se zatvorim kao ropkinja, i da vek moj izem? Gledaj, i to mu je protivno!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Ovu našu prose. ŽUTILOV: Milči? NANČIKA: Ja sam odavno smotrila gdi jedan često prolazi pored pendžera i uvek baca oči gore. Sve sam mislila da l’ se nje tiče, i sad vidim da je istina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Desno od pendžera, držeći joj u neku ruku ravnotežu, visio je sveti Nikola, Ugarčinova slava, svjetlucajući potamnjelom pozlatom.
Imam ja i svoje zaduženje, zar je meni do benastog Mikana. Oni tamo s pendžera oči mi moje izvadiše. Neću, nek se sam vadi kako zna.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Otkad te videh, svet mi je tesan. Uzalud igra, pesma i vesele, uzalud sve! Dođi, dušo, ili prođi pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojih očiju. Ah, devojko moja!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš
Hamal onako tužan ode pa stane zamišljen na nekom ćošetu, će ga vidi neka hanuma sa pendžera te pošlje sluškinju po njega. Sluškinja dođe k njemu i kaže mu da ga zove hanuma.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
He, he, he, gledajte me kako se rumenim. FEMA: Ne mogu, gospodine, kako ću se s takvom flandrom pomiriti. ANICA (s pendžera): Šta, ja flandra! (Utrči u sobu.) Kome si ti kazala flandra, a? Kome si ti kazala flandra?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Mjesečina, makadam. Vo i krava vuku me. - Spuštaju se pojasi s tavanice, s pendžera. Bacam cjepke, napadam vukodlaka, vučicu. - Vjetar vatru povraća iz tučane furune.
- Škripe škrinje, police krevet srušen, provaljen, a klimave stolice pod čizmama krckaju. (Skoči mačak s pendžera uvrh trešnje popne se.) - Preturanje, lupnjava. C peći čunak tandrkne. Iz razdrtog džempera ispadaju orasi.
U peći gori drvo šljivovo: grebu se senke, šape mačije; s pendžera bulji oko divovo u obrvi mu gnezdo svračije. Oblije plamen grlić testije boje hitaju.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
— O, tatice, taj negliže da vidite! Tek u polak dvanaest obuku se paradno, pak ili s knjigom sede kod pendžera, gledajući kako prolaze mladi oficiri na konjma i pešice, ili prave do dva sata vizite. MARKO: Zar ne ručaju?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Na te mi je dragi dolazio, A sada se drugom oženio.“ Dragi joj se sa pendžera javlja: “Evo mene, draga dušo moja! Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe!
majke: “Da mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k, majko, četiri pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Čuješ li me, draga dušo moja, ja sam ti se umolio, otvori mi džama i pendžera i bilo mi pokaži lice! (Otvara mu) Ala sam se, dušo, izgubio, kad sam tvoje ugledao lice!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: „Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš
ona se po pepelu vrate natrag kući; ali kad dođu tamo, ne smednu odmah ući unutra, nego se pod strehom sakriju kraj pendžera da čuju šta se u kući radi i govori.
Careva je kći često gledala s pendžera u bašču i govorila u sebi: „Bože moj, kakva je to lepa bašča i kako je urađena, a radi je samo jedan čovek, pa još da
“ Jedno jutro careva kći gledajući tako s pendžera i čudeći se, opazi Ćelu u bašči pa mu progovori: „Za Boga, Ćelo, kako možeš ti sam toliku bašču tako lepo raditi i
Doveče ukradi košuljicu pa metni na pendžer, a ja ću je polako uzeti s pendžera pa ću je baciti u peć neka izgori.“ On posluša mater; kad bude u veče, i od žabe iziđe devojka, on joj u | krade
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru: — Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš
na divanu, pa mu reče: — Ima li iko bolji i bogatiji od mene, kad ja svakom ko rekne kad prođe ispred mojijeh pendžera fise bilila dadem dukat?
— Ima, care, — odgovori sadrazan — ingleska kraljica, jer ona, ko vikne ispred njezinijeh pendžera fise bilila, dade mu ujedanput stotinu dukata. Car se začudi, pa ga upita: — Oklen ingleskoj kraljici tolike pare?
Najprije stigne pod pendžere ingleske kraljice i vikne što je mogao bolje fise bilila, na što mu kraljica baci s pendžera stotinu dukata.
Tako sadrazan prođe ispred kraljičinijeh pendžera za jedan dan devedeset i devet puta, i sve vičući fise bilila, te dobi od kraljice devedeset i devet stotina dukata.
“ Ja sam mu odgovorio da ima ingleska kraljica, da ona baci s pendžera stotinu dukata svakom ko zaviče fise bilila. On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.) SARA: Oće da padne u nesvest. Friško hofmaniše tropfn. (Uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu.) FEMA (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesi vladaju?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.
Ja zabravih dveri, svoju sablju dočepav, Strepim sam u mraku, kod pendžera stav, Ibo preko dvora, ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nekoliko mutnih advokatskih i mutnih berberskih pendžera imaju iste žute zastore. Činovništvo sitno, otkinuto od velikog aparata, bez druge budućnosti do sutrašnjeg dana.
Šantić, Aleksa - PESME
Gleda, i časove broji Kad ću proći... A ja, kad bih blizu bio, Slao bih joj pozdrav kuburlija svoji'... A ona s pendžera đul i behar mio Prosula bi hitro, i kô snijeg na me Pahuljice meke padale su ti'o, Kao da su sevdah ćutile i same...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Opet neće da miruje Rade: kad je tavna noćca nastanula, ide dvoru age Bećir-age, pa postaja malo kod pendžera; istom aga za večeru sio, pa s kadunom svojom besjedio: „Moja kado, moja vjerna ljubo, evo ima devet godin’ dana, kâ j’
dobro svati došli do djevojke, i zdravo se povratili s njome; a kad bili agi mimo dvora, dv’je je ćerce s pendžera gledahu, a dva sina pred nju ishođahu, tere svojoj majci govorahu: „Svrati nam se, mila majko naša, da mi tebe užinati
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve prislušuje i od svoga se pendžera boji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— progonstvo ta — pa, i tabija — tvrđavica tabijat — narav tagaj — tada tatli — sladak teke — tek tel — zlato pendžera — metalni sud tepati — tući, biti teste — tuce toprv — tek, prvi put trandafil — ruža trebe — treba tuj — tu