Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pokrivao nas je, istina, noću kad se otkrijemo, i nije nam dao da se nadnosimo nad bunar i penjemo na dud — ali šta mi je to?
Afrika
Za pet minuta, crnci, izmakli napred sa hamacima, izvešteni o srdžbi beloga, vratili su se k nama. Penjemo se u mreže (radije bih nastavio još malo pešice, iako sam umoran, ali mi je dosadno što bi N.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uz rđave stepenice penjemo se na isti onakav čardak kakav je kod svih kuća podrimskoga varijeteta, i iz njega se ulazi u „kuću“, kadšto i u sobu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Navuci bar haljinu na sebe! - rekao je njen brat kad smo počeli da se penjemo uz nasip i to je bilo sve što je rekao. Desetak minuta, zatim, hodali smo ćuteći, a čitava banda dečurlije trčala je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo. Na sobnim vratima dočekuje nas teča, gologlav (jedini put u godini), otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kao da čujemo neko romorenje ljudskih glasova. Ili to vetar duva. Osluškujemo... Zatim se penjemo po blagoj uzbrdici, naiđosmo na ravan plato, jer vetar poče jače da duva. Zastadosmo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Za koliko bih mogla istrčati uz onaj goli Kosmaj ?... Gojko me onda zvao da se penjemo... Njegova Amerika!«... Lete, lete, menjaju se kao u kalejdoskopu nejasne, isprekidane misli, koje nemaju nikakve veze
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Koze se veru po kućama. Svet spava još po avlijama, ispod venecijanskih tremova. Penjemo se na brdo, zaraslo u šume narandža, čempresa, gustih i beskrajnih, kao naši šljivaci.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ono što mi je često govorila dok sam bio dete i o čemu sam već ranije pisao: - Znanje su zlatne lestvice preko kojih se penjemo u nebesa. Upitao sam je da li u ovu njenu misao spada i ovo moje novo saznanje o kome sam joj sada govorio.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili penjemo i duh pačezemno uslaždavamo. EVICA: Nije vam zima tamo? RUŽIČIĆ: Ognj stihotvorstva svoje ljubimce obilno greet.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za pet minuta, crnci, izmakli napred sa hamacima, izvešteni o srdžbi beloga, vratili su se k nama. Penjemo se u mreže (radije bih nastavio još malo pešice, iako sam umoran, ali mi je dosadno što bi N.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Po tome cenimo da se nalazimo na znatnoj visini. Poneki put iz neke jaruge posuklja hladan vazduh. Što se više penjemo, osećamo kako vetar sve jače struji. U četinarskoj šumi ugledali smo očuvan zaklon.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju. Penjemo se uskom stazom prema Kuli. Sunce sa zapada baca svoje kose zrake na pregrejani kamenjar, koji posle dnevne žege lagano
okovane gvozdenim pločama, kroz vrevu i komešanje ljudskih i konjskih telesina iz kojih bazdi teški vonj muke i pečali. Penjemo se ste penicama iznad štala i skladišta i ulazimo kroz drugu kapiju u malo okruglo dvorište oko kojeg su teskobno
Opet se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici:
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi se penjemo lavirintom tih sporednih stepenica, i stižemo, opijeni njihovim zavojima, na gornju platformu podnožja. Po našem ubrzano
Savijajući se oko njenih bokova, rampa se obavila oko kule kao bršljan oko stabla. Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože. Blato pljašti pod nogama, a dušu pritisla slutnja teška i siva kao olovo.
— Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se spuštamo, opet penjemo, sve jedan po jedan... Naiđosmo na strmeni kamenjar, zasut snegom. Vojnici trčeći izlaze, da im konji ne bi zastajali.
Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš. Debeli slojevi snega prekrili kamen, te se stene uglačale kao staklo. A na konjima letnji potkov.
— Žuri čovek da se smesti u neku kuću, a gde ćemo mi? — šapuću vojnici već zabrinuto. Još uvek se penjemo. Izišli smo iz oblaka i pod nama je magla, kao neko talasasto more.
KRAJ MUKA... Dan je sunčan i topal. Penjemo se polako uz jednu kosu, po kojoj masline rastu. Čude se vojnici gledajući drvo pa sve misle da ih neko vara.