Obradović, Dositej - BASNE
133 Finiks i golubovi Novi, prekrasni finiks rodi se iz roditeljskoga pepela, narasti i načne raširivati i tresti krila svoja, k stogodišnjemu letenju spremajući se.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor? Jesi li zasjala kad su te o jezik obesili?
i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana, cela varoš od pepela posivi.
Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da klati u magli beznadežna ruka.
Doći će vreme i ustaćeš iz kostreti, i zasjaćeš u zlatu i u svili. A mi iz pepela, mi ćemo ostati u pepelu u kome smo i bili. MIŠU Nećeš više, mišu, da budeš miš?
A sveca koji na dlanu nosi grad ostavismo u mraku, na pragu! 4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda!
4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda!
4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda!
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte, isprevaljivane šolje, puno trina i pepela od duvana. Stoji još nekoliko praznih tanjira, samo na jednom duvan istresen iz lule.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sve će te krasne slike domalo, za trenut jedan, nestati i iščeznuti! Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se naskoro lepa i šarena slika ta, kao tanka paučina što se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A gledala ga je krupnim zelenim očima. Njemu se učini da su joj duge trepavice boje pepela. Bio je toliko poražen tom lepotom, iznenada, da je kao poludeo pomislio da bi to bila žena, vredna zagrljaja i ljubavi,
ljudskih uspomena – reče joj da je lepa, ali da bi bila još lepša, kad bi imala krupne, zelene, oči, a trepavice boje pepela. Isakovič joj to reče, ni sam ne znajući šta govori, a sa prizvukom podsmeha. Bio se setio one Črnogorke iz lazareta.
Žali što se ona izlaže sramoti, zbog jednog udovca, koji ne ume da voli, ajlugdžija. Ne postoje trepavice boje pepela. Gospoža Evdokija je, međutim, jecala, i ponavljala da zna da postoji ta žena, da joj ga otima, i da ona nikad sreće
njegova žena, koju je sahranio, nego neka, nova, poleguša, sa ovog puta; neka drolja sa zelenim očima i trepavicama boje pepela. Gospoža Evdokija poče da se trese od prigušenog plača.
Ne postoje trepavice boje pepela! Svojim ženskim nagonom, gospoža Božič je, međutim, osećala da ta žena negde, zaista, postoji, i da se Isakovič, te
ga je mirno, ali radosno, svojim krupnim, širom otvorenim, zelenim očima, čije su trepavice, zaista, imale boju pepela.
To je bila žalost njihova, od onih, o kojima se ne govori, ali, što na srcu svetle i peku, kao žeravica, ispod hladnog pepela. Za Đurđa i Petra taj gubitak bio je kao prva ljubav, nesretna.
kud se to skita, i šta traži u Kijevu, Pavle bi im odgovorio da traži jednu ženu sa zelenim očima i trepavicama boje pepela!
Vatra, u velikoj zemljanoj peći, počela bi, tek pred zoru, da se gasi. Žar bi tada pokrio sloj pepela, kao brdašce. Ujutru bi dolazila sluškinja Žolobova, da vatru potpali.
Spominjao je, opet kao pošašavio, i neku Črnogorku, lepoticu, sa zelenim očima, i trepavicama boje pepela! Krajem februara zima poče malo da popušta. U zavetrini, u zalivu Matvejeva, led je počeo da puca.
Zaspaće mu na nožu. Pavle se izvinjavao, a Petar mu se smejao. Ona, što mu potpiruje vatru iz pepela, umorila ga je valjda? „Treba da se ženiš, apostole, a ne da živiš kao pas.
– Pavle se nasmeja, pa reče, ići će da traži po svetu, onu mater i ćerku, a možda i onu ženu sa trepavicama, boje pepela.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
IGRE 5 KLINA 6 ŽMURE 7 ZAVODNIKA 8 SVADBE 9 RUŽOKRADICE 10 IZMEĐU IGARA 11 JURKE 13 SEMENA 14 TRULE KOBILE 15 LOVCA 16 PEPELA 17 POSLE IGRE 18 KOST KOSTI 19 I. NA POČETKU 20 II. POSLE POČETKA 21 III. NA SUNCU 22 IV. POD ZEMLjOM 23 V.
mu iznutra obigra Glavni je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći
ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zalupaše doboši i nastade prava jurnjava duž redova gomilica pepela i žari što je još dimila. Ispraviše se i isprsiše. Donesoše im tri zastave.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u Boljevcu pored „vodice“ stavljaju se još i srebrna para (da bi dete bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete bilo zdravo i jako).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
(Na vašem jeziku ta bezazlena igra zove se isto tako bezazleno: to plau tag!). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču polusrušeni gradovi kroz koje trče dečaci.
Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga. I uvek je tu ono strašno osećanje privremenosti i krivice
Zastaše za trenutak naslonjeni na kante za đubre, obmotani mirisima prvoga snega i prosutog pepela ohlađenih peći, pa Bel Ami reče: — E, pa onda...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: I potukli sve koji su protiv narodnosti. GAVRILOVIĆ: To je zlo. ZELENIĆKA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
okretalo, dok je onaj drugi, Dane, sve više tonuo u sjenku, tmuran i zamukao, kao da mu je neko pokrao krompire iz pepela. Sve se razriješilo naprečac i onako kako niko nije očekivao ni mislio.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!“ Iznad crkvišta plamte oblaci: tako kao da žale ikone. Umiru pčele - tuže prosjaci. Ne čuju vode svoje izvore.
Grgolji poljem božur-klanica. Prazni se Mesec: šuplja mu zdela. Čije sam nebo, čija travica? pita se Kyća iznad pepela.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka! GINA: A kad da razvijem kore? I od čega? Od pepela? I gde mi je vreme za pitu? Ludog čoveka! (Utrčava u kuću) BLAGOJE: I ponesi čoveku flašu ljute!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ljubav i za život, ali se taj vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri neku neutuljenu žiščicu i ja mislim: eto vatre, života, ljubavi...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A osobito bi joj oko kolena sklanjala šalvare, da joj se ne bi uprljale od pepela. Celog bi dana presedela u Sofkinoj sobi, i to u kutu, povučena, skupljena, gledajući kako Sofka rasprema, izvlači iz
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko to vidi, treba dobro da zapazi mesto iz koga izbija plamen, pa da odnese pepela i da ga proseje na to mesto, pa sutradan da vidi od kakve je životinje trag ostao na tom pepelu.
Naše sluge ne sukratili, naše sirote ne zaboravili, već se za njih molili da ih bog izbavi — luga prostirača i pepela pokrivača.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
naš otac hoće sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onamo ostavi. Nego znaš šta ćemo raditi? Da napunimo džepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u mene nestane, onda ti, pa ćemo posle iz planine po pepelu moći doći kući.
Kad bude ujutru oni se sirote ukradu, te napune džepove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim, oni pođu. Idući tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela.
Idući tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. Kad ih otac dovede usred šume, reče im: „Sedite ovde malo, sad će tata doći.
Deca to čuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne našavši pepela nakupe mekinja u džepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da me petak suboti otura, subota nedelji, crna mi nedelja, spepeljene duše, s kapom od pepela! TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
začavrljaše razmahujući rukama, dok, u njeke, starkelja izvadi kutiju i pruži je stricu, a stric uze među dva prsta crna pepela iz nje, šmrknu ga i kihnu. Stipan je na čudu bio da malome sve razjasni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od tih lampi buknuće noć i selo i izgoreće sve, i vazduh zaudara na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hartija je izgorela Al' ostaše slova bela; Pesma moja nečitana Još se vidi sa pepela. i ja čitam svoju pesmu, Uzdisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam - sa pepela.
i ja čitam svoju pesmu, Uzdisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam - sa pepela. Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje!
Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Ište senka oproštenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare.
Popa, Vasko - KORA
se u pepeljari Krv jevtinog ruža doji Mrtve trupce čikova Obezglavljena drvca čeznu Za krunama od sumpora Zelenci od pepela njište Zaustavljeni u propnju Ogromna ruka Sa žarkim okom nasred dlana Vreba na vidiku U UZDAHU Drumovima iz dubine
snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
njemu neke jake pripreme vrše u tome smeru: da dâ izraza svojoj iskrenoj srbijanskoj duši, u kojoj se prosto od gomile pepela nenadno stala razgarati tako reći čitava jedna živa vatra.
Petković, Vladislav Dis - PESME
umornim preživela gledam doba I sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh, paran krikom, kao da je smeh sirene.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1892. U GROZNICI... Razmaštô mi čudan sanak Oganj, stud. Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud. Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve
ili nije... To ja valjda snivam. Najedared glasnu Odozgora tamo: „Vidite li, bedni, Vi nemate ništa Do pepela samo!“ Sad još jači glasi Sa visina plavih: „Pospite se, jadni, Svi kol’ko vas ima, Pepelom po glavi.
Miljković, Branko - PESME
gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast Suštine u vrlet Kada joj osvanu glas RASPORED REČI Plod
III Sam u snu svome — ko će da me spasi! od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama.
malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevaše anđeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela. i zid progovori.
oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo na dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao s njima različit
Svet će spoznati onaj ko ga menja. Slabi su pozvani da postanu vođe. Dozivaj pepeo bez straha jer nema Pepela već samo plamen koji spava U kamenu mutnom što potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih glava.
Čikaju svet za potiljkom. Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu. Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu.
svetle Niti se nečim drugim odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA
FENIKS (II) Smrću izmenjena kamen otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica što samu sebe stvara Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.
Vezo fina između pepela oka i kamena čarolije ne prepirem se sa sličnostima, ali jedan je vaj, i nema druge smrti osim smrti.
je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise zemlja ne
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Života moga bistar kladenac Paklen je oganj tvoje mrzosti U jednu šaku trošna pepela U nesrećnome času stvorio... SULEJMAN: Dakle, moćan sam, Kad sam od vode pep’o stvorio?...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Hartija je izgorela, Al’ ostaše slova bela, Pesma moja nečitana Još se vidi sa pepela. I ja čitam svoju pesmu, Odisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam sa pepela.
I ja čitam svoju pesmu, Odisaje srca vrela, Čitam cvetak svoje sreće, Sve to čitam sa pepela. Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila. O, pravdo božja i istino sveta!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ili otrova, ...Ili?... O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 32, 133); da bi se moglo na njoj kuvati, potrebno je da se ona »obžeže« (SEZ, 17, 537), ili da se devet posipaka pepela, ili sav pepeo izbaci (SEZ, 17, 537; 32, 133); ni sudovi u kojima je k.
namenivši ih raznom žitu, stoci i novcu: biće najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela, a pepeo od b. bacaju na useve i, zakuvan u mekinjama, daju stoci i živini (GEM, 27, 1964, 403—406); itd. — Da b.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mantije, rublje i posteljinu su potopili u veliki bakrač u kome je vrio ceđ od glogovog pepela. Nikanor je obilazio oko nas, mahao kadionicom i nešto vikao. Ništa nisam razumeo.
Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to je bilo skoro. Kako su vam oči sjaktale dok smo kuvali ceđ od glogovog pepela; dok smo prljili okuženu kožu naše braće; dok su siroti goli bežali preko livade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela. Ista sudbina zadesila je i ostale velike gradove Mesopotamije.
grančica svoje gnezdo da bi, na mirisnoj vatri njegovoj, svakih petsto godina sama sebe izgorela i iz svog vlastitog pepela podmlađena vaskrsnula. Zato je ona simbol besmrtnosti.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zapali me, Dude, izgore me, Napravi me suvo drvo, Suvo drvo javorovo. Od drveta sitan pepel, Od pepela miris sapun, Pa s’s njega da si miješ, Dude, mori, belo Dude, svoje lice!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Razlikih muka se u mene nahodi. I ako se ne udobrate, napustiću na vas ko stolomnicu i goruće prištove od pepela, što su postale od Mojseja kad je u Jegiptu k nebu pepeo fućao...