Jakšić, Đura - PROZA
Poneko seoce ostalo je na miru, dušmanska ga vojska nije potrla, vije mu oganj osvete trščane krovove u prah i pepeo zgario — ali za to poneko seoce, poneki je čeličan sin naroda, kao žrtva, pred krvavi sud izveden, i presuda mu beše —
— Nisi ti, a da ko je drugi? — Ne znam! — odgovori mladić, a kapetan, istresajući pepeo iz lule, reče za sebe: — Jogunasto pašče!... Ali će priznati, hoće!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Molimo Te, sveti Joanikije Devički, sakrij Devič u bradu, vatru u pepeo, trag u sneg, sakrij pčele u osice, ptice u miševe, leto u jesen, i bos po putevima, sveti Joanikije,
Dok sve srpske zemlje ćute, zanemele, čekajući da čuju Nemanjin glas, on skida krunu, otpasuje mač, i sa zlata u pepeo silazi, bos.
3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
o ljubavi, — nastavi popa, padajući sve više u vatru — ali kako i vi I ja možemo voleti onoga ko nam ruši u prah i pepeo svu tekovinu i čereči oštrim nožem naš podmladak!... Da nam bog srca i pameti dao nije, to bi sve moglo biti!...
Dučić, Jovan - PESME
skrušen braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnikâ mili?
HERCEGOVINA Naši će im vetri pepeo razneti, Spraćemo sa stene pogane im stope: Zaboli smo koplje na velikoj meti, Sad je put naš nalik na sunčane snope.
Ali je tu nebo bilo tamno kao čađ, a more sivo kao pepeo. Ali u kraljevstvu koje je bilo odmah do te zemlje, nebo je bilo sjajno, i more je bilo veselo, a narod je obožavao
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Stoji on, služi i nadživeo je ko zna koliko gospodara što su se sad svi u pepeo pretvorili, a nikad ni pomislila nisu da će ih čak i ova krntija preživeti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifunove krupne, sive, oči, pre u boji svetlog srebra, imale su sad boju kao pepeo. A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet potapa. Trifun je pušio skoro bez prestanka.
Sve bi se činilo, oko njega, prah i pepeo, prolazno, kao i to leto, što će proći, kad bude u Rosiju otišao. Gledao ga je, te godine, stalno na putu, pa je
Pretvoriti se u pepeo, koji će Sunce, u opalo lišće, na putu koji je prešao, rasuti. Neko vreme, kao omađijan zalaskom Sunca, Isakovič osta
Vide njena široka pleća i ču kako piri vatru i u pepeo duva. Imala je dah kao da je oluja. Pavle nikad nije oslušnuo toliku snagu disanja. Bio je zanemeo od čuda.
Teodosije - ŽITIJA
U nedoumici sam, Hriste moj, kako da ti odam hvalu, jer sam zemlja i pepeo, diveći se tvojoj milosti!“ I odmah uzevši svetitelja svojega sa prepodobnim crnoriscima, i sa svim klirom crkvenim, i
A ja, od svih ljudi grešniji, priznajem: Ja sam prah i pepeo pred Gospodom mojim, i ništa sam po sebi kako treba bez pomoći njegove učiniti ne mislim.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I stihovi su izrezani. Naposletku Šamika je izgoreo na sveći parčeta od svile venčane haljine, pa je pepeo pokupio i metnô u onu srebrnu kutiju gde je pepeo od „buketa”, i sve je izmešao. Tako Šamika žali za Jucom.
Šamika je izgoreo na sveći parčeta od svile venčane haljine, pa je pepeo pokupio i metnô u onu srebrnu kutiju gde je pepeo od „buketa”, i sve je izmešao. Tako Šamika žali za Jucom.
On kod sebe nosi u medaljonu Jucinu kosu. Pepeo njegovih uspomena u srebrnoj kutiji kod njega na stolu je noću. Kad ne može da spava, uzme kutije, pa ih ljubi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nađe žar. Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu.
Najposle, kad je ušao, oni se preneraziše. Lice mu je bilo tamno i sivo kao pepeo. Nakinđuren, sav u plavim, svilenim trakama i ešarpama, i on pod klobukom, zakićenim belim perom i srebrnim kićankama,
Pa kako je umrla jedna, uzimajući kuvan pepeo sa sirćetom, da ne bi rađala više, jer ih je već imala šestoro. Pa kako se noću javlja sad, leteći na belom čaršavu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato je zabranjeno bacati za trudnicom zemlju i pepeo, jer joj mogu doneti prokletstvo.⁶⁶ Ženi u blagoslovenom stanju zabranjeno je i da nosi zemlju, ali se ne kaže zašto.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pomilovanje za lepotu koja pod koritom spava dok se maćehina kći u zlatnom ruhu dvorom šepuri, za pepeljugu, za pepeo suri koji po njoj pada dok kraljević kćeri maćehinoj sasečenih peta cipelu navlači; za pastorku koja u zapećku
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zato sam samo jeo višnje. Koštice sam ležerno pljuckao u pepeo. Sada se u slušalicama čulo »Wonderful« Džordža Geršvina. Zamolio sam Jelenu iz prizemlja za igru.
U dimu, iznad zakrpljenog stolnjaka u »Balkanu« , gradile su se kule i gradovi, osipali se u prah i pepeo dvorci i zadužbine; lišće je prekrivalo kamene nekropole ispod kojih su spavali iščezli ratnici, plemići i monasi...
Kad smo primetili da je mrtva, cigareta joj je dogorevala među usnama, a pepeo je bio veoma visok. Onda njen sin spusti plećku koju je držao u limeni tanjir, i ona limeno zveknu u potpunoj tišini.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!
Milićević, Vuk - Bespuće
A on traži ima li još išta u njemu, i nalazi pepeo i satrte, prašne osjećaje i umorne, mlake misli, dok život huji oko njega i širi miris proljeća i meku toplinu mladosti;
Radičević, Branko - PESME
“ Skoči majka od ognjišt(a), Dece joj je žao. Skoči jadna, ma nekako Tavicu izvrati, Pa kajganu svukoliku U pepeo sprati.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najavljuju ga tuga i nesanica, a na kraju sve to progovori kroz pjesmu. Odnekle s pojila, kroz siv sutonski pepeo, provuče se nevesela arija: Marijano, konje da prodamo, da zajedno u Bosnu bjegamo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zahladnelo je. U kujni plamti velika vatra. Mi smo se, deca, načetili oko nje, zapretali bose noge u pepeo i pečemo kukuruze na žaru. U sporednoj sobi ležaše strina.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ja mislim da sam posao svršila. MAKSIM: Svršila kao naopako. Kako si metnula onaj pepeo? SOFIJA: Kao što si kazao. MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kako stari svet leži pred njima na stolu, kao lubenica u kojoj tri starca povremeno gase svoje cigare, ili otresaju pepeo po kontinentima. U to vreme, naravno, ja još uopšte nisam rođena.
a vi ne znate šta biste učinili sa ovim subotnjim, tako dugo očekivanim izlaskom koji se pretvara u ništa, u prah i pepeo, u dosadu, u jedan veličanstveno ogromni zev i rečenicu: „Nismo ti mi više, stara moja, za ove stvari!
u njemu, dame se, naravno, neće ljutiti što odozdo viri oznojena potkošulja; pročitali ste pola knjige u životu, tresete pepeo po patosu, pitate odmah čoveka koliko zarađuje, i sad — Šveđani ne primaju u kuću goste!
sve te nekako đanišu kao da si malo pošandrcala, i neprestano te opkoljavaju pepeljarama, da im kojim slučajem ne bi pao pepeo na tepih kupljen na kredu! Ali, da vidite, odjedanput, uoči.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO I Čitajući Danila (knjiga Bašta pepeo gde se suđe pominje, poslužavnik, recimo, i matera Kišova) - ja se setih: predeo rodne kuće sjanuo; iz pećnice
Ne teče mleko poljem dobročinstva, već vajno veje pepeo slavuja sinonim pevom iščezlog kraguja. U srcu gajim ljubav gostoprimstva.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
život, a ni zvezde nego neka čudovišta, polipi, delfini, što se tumbaju preko nas i plove, i jezde, i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“ A viču i rusko „ničevo“ – i špansko „nada“.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
al' povetarac stane, i oko žiščice se nahvata pu'or... pepeo... Prošlo je sve!... »Ali sutra, šta ćemo sutra?!... I zar baš nikakvog izlaska nema?«... Nebo počinje da se menja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li? I zagleda se u nebesa bela Kao da za nečim izgubljenim žali.
Čudesa iz časa u čas ona radi: Bukne li — tad se sva drma i hukće. Onda, vrela, ode na sneg, da se hladi. Pepeo istrese, Potom, Iza kuće.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
iznete spavaće haljine, a oni ostali slučajno nezatvoreni, bije neka studen; iz kujne vlaga od polivene vode i razvejan pepeo usled zatrpavanja i gašenja ognjišta.
njega, pa onako sanjiva, drljava, posuta koncima i pramenovima vune i pamuka od spavaćih haljina, zapretala bose noge u pepeo oko ognjišta, gledajući oko sebe veselo i slobodno. Sofka ih poče kao uvek grditi.
Pandurović, Sima - PESME
Sve promiče, sve se kida, ruši, troši U pepeo stvara, — ja to dobro znam; I sve češći biće ti časovi loši, Kada čovek vidi da je sasvim sâm.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
No eto tvrdo spavaju. Tlo pod njima bijaše, gotovo, pepeo od ljudskijeh kostiju. S njega se ne dizahu utvare odrubljenijeh glava, ni okljuvanijeh tjelesa, da im se u snu priziru.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako moje tijelo vran (gavran) ne kljuvao! Tako ne imao sreće kao crni pauk u gori! Tako pepeo ne sijao mjesto sjemena drugoga! Tako se nebo nada me ne prolilo! Tako se ne vukao potrbušice kao zmija ljutica!
djetetu, kad je ovo počelo plakati, videvši da kum kao gost jede jaje, i tražilo silom od matere da i njemu zapreće u pepeo na ognjištu — i ispeče. Okolo, bogo, u kuću, đavole!
talog što se nakupi u muštikli posle pušenja zli(ć), (zloga) — crni prišt (bolest) izgrtalo — čime se izgrće žar i pepeo iz peći; vatralj izdat(-i) — bolest grudi, s probadima i teškim disanjem izmećar — sluga(n) izor — najam stoke za
gumno — gumno na kome se noću sastaju veštice popas — izgon ovaca na kratku pašu popret — žeravica zapretana u pepeo poskurno brašno — brašno najbolje kakvoće, od koga se prane poskurnice potplat — naplatak počašnica — koja se peva
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad deca po tom večeraju i legnu spavati, žena opet navali na čoveka da ih sutradan odmah vodi opet, a ona će pepeo sakriti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Onake haljine i kape nose po varošima sva gospoda. One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi.
što se iz puke navike brijao svakoga drugog jutra, tako je iz puke navike gledao preko vode, tresući uzgred duvanski pepeo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura, ali vruć pepeo nosi u džepovima. I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu.
Grožđe i nekoliko puta tikve za svinje. Do udaje ništa više. Još nešto, još... Čula je kako vosak sa sveća kaplje u pepeo. Čula i svoje disanje Bilo je toliko glasno kao da vetrovi duvaju. Od straha je zaustavila dah.
Popa, Vasko - KORA
bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha NA ZIDU Davno okopnela Prva belina Bore vremena Nabujale Na izdašnom parlogu Polje nepoljubljeno Dokoni
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
neprijatelj prodre u varoš, a ja ne budem u stanju da ti dadnem naređenja, imaš da zapališ varoš i pretvoriš je celu u pepeo! - Jesi li razumeo?“ „Razumem, gospodine komandante!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vatri, ravnodušne što prelaze iz vida krte trine, požutjelih fotografija, od vlage poklobučenog kartona, u topli suhi pepeo — iz jednog oblika ništavila u drugi — „Svijet je prepun uspomena” — pomislim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« — poče da misli. »A mladost ?... a budućnost?... Sve se ruši, svega nestade ; odoše, kâ prah i pepeo, oni lepi snovi mladosti.« Kako je on lepo zamišljao svoju budućnost!...
Strah ga beše pogledati. Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još strašniji, neobičniji izgled.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!
Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Njegov pepeo sada veće srebrn kovčeg skriva, I baš sad ga grobu nose da navek počiva. Sad ga nose...
Ne daj svetlost da se spusti u mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima
mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo.
Miljković, Branko - PESME
Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu.
sva blaga, Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO NIJE NASTAO IZ VATRE VEĆ IZ NAŠEG DODIRA SA NjOM I DELI NAŠU PRIRODU.
Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim pod čelom mi poledica i dan poražen. Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
Gluv da čuje nemoć kako vešto svira Šupljinu frule iznutra i pepeo dodira Sluh sažet zvezdom uspomenu zgusnu Prepriča rosu i nevericu usnu Mameći sene iz svirale prazne Iščezlim danom.
Providnost lepotu opsednu da plane Kad prezirom kazni sve izlišne dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i isti
Svet će spoznati onaj ko ga menja. Slabi su pozvani da postanu vođe. Dozivaj pepeo bez straha jer nema Pepela već samo plamen koji spava U kamenu mutnom što potajno sprema Izlazak sunca iznad mrtvih
Peva iz neznana. Jedina ume da pepeo pobedi I da iz vatre iznese svoj glas Obećana u odgovoru na pakao leti Sama u sebi i čeka svoj čas.
Što je visoko iščezne, što je nisko istruli. Ptico, dovešću te do reči. Al vrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija.
Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati Da zameni poljubac što pepeo odmara. Al niko posle nas neće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati.
VATRE Ona uči zvezde da budu jetke Spava sa svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog
mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona izleće napuštajući je Čudni dijalog između vatre i ptice Obećava
ime čeka da umrem Ptico iza sunca usred rečenice Kojom nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
porodica čitavoga veka teklo, podizalo i privređivalo, sve to sad proždire strašan požar i do sutra će sve biti gar i pepeo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dragiša povuče polako dim cigarete. Gledao je rasejano u ugao, i tresnuo puhar na sto. Luka duhnu da zbriše pepeo. Dragiša se nakašlja, zamišljeno mahnu glavom i nastavi: — Išao sam gotovo nesvestan, pognute glave. Sećam se...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Uzdaj, ubij, seci, na pepeo sožeži, osveti se, molim, kleštama isteži! Volci što hodite po gorah, lafovi, što bludite vsuje jediti risovi, Što
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ŠULOVIĆ: Suha je biljka to, Zgažena — Snažnoga stabla samo pepeo, Pa čeka mirno da ga razveje Vetrića slabog nestašna ćud. — O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!... Ah, mrtvi, ledeni!...
Bojić, Milutin - PESME
Dalje prošli dani! Snage! Smrt u mome srcu groblja zače! Smrad, pepeo, kosti, crvi lešom zbrani! Trava iz mog tela! Novi život niče? Vri život u grobu, nad njim kriče vrani.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
koje obrazlaže kao spoj simbolotvorne pesničke forme i mišljenja koje dijalektički povezuje krajnosti: vatru i pepeo, biće i ništavilo, život i smrt.
U prvi red srpskih prozaista izbio je romanom Bašta, pepeo (1965). Narator je u potrazi koliko za potonulim detinjstvom toliko i za stradalim ocem.
Nastasijević, Momčilo - PESME
A čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim? Jer i pepeo će vetri razneti, a nema razrešenja. Tonu bez potonuća, bez dna u nalaženju, bez dna se izgube stvorenja.
Dnevi svoje zamračim, blesne videlo Boga. 2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. (SEZ, 13, 290). Pepeo od v. l. u komovici pije se od vodene bolesti (SEZ, 13, 376); takođe i tej od l. korena (GZM, 4, 153). Osušen l.
kore, SEZ, 13, 1909, 339; kora u rakiji, SEZ, 16, 424); jehtike (tej od v. žila, SEZ, 14, 219); prišta (GZM, 4, 165; pepeo od v. kore, s maslom, za previjanje, Karadžić, 3, 1901, 165); zubobolje (pečurka s v.
da bi se moglo na njoj kuvati, potrebno je da se ona »obžeže« (SEZ, 17, 537), ili da se devet posipaka pepela, ili sav pepeo izbaci (SEZ, 17, 537; 32, 133); ni sudovi u kojima je k.
ih raznom žitu, stoci i novcu: biće najviše onoga čija žeravica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela, a pepeo od b. bacaju na useve i, zakuvan u mekinjama, daju stoci i živini (GEM, 27, 1964, 403—406); itd. — Da b.
božanstvo plodnosti umire (kao Badnjak) i rađa se u isti mah (kao Božić), a ostaci spaljenog božanstva (komadići i pepeo) zadržavaju svoju moć i upotrebljavaju se za podsticanje plodnosti. Zapis. O z.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad je, Prošlost je njina pepeo i pra'. Pa kad je tako - tako mora da je!
Video sam ga u moru plamenom, Što gordu Moskvu u pepeo stvori: On beše veći u plamenu njenom, No car veliki sa kojim se bori.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko je razmišljao. — Kako je došla, tako je i otišla. Pepeo njen će se pomešati s pepelima nekog Jevrejskog groblja, novac će Pavle odneti u London, a mi smo ovde bili samo podloga
Pavlova da se telo njegovo prenese u Nemačku (Nemačka je već tada imala nekoliko krematoriuma), da se tamo spali, a pepeo prenese u rodno mesto i na pravoslavnom groblju — „gde mi je i otac“ — sahrani. — Užas! — grozio se Branko.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
gdi, zakosnjenijem zar neprijatelja potkrepljen, s većim mužestvom sopernike poziva, preteći da će im zamok u pra i pepeo pretvoriti. Načalnik zatvori prozor, i sad se soveštavati počnu šta će činiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kare bez točkova leže kao mrtvački sanduci, a razlupane cevi zjape kao mrtve zmijurine. Malo dalje, pepeo sagorele slame i dimljivi ugarci drvenih delova.
Petrović, Rastko - PESME
junakom za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja je teška u prostorijama, Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon: Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja, Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja); Toliko je teška, teška, i to od
preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i dim i makadam i zelenilo: sve ono što mi se sviđa ili što me gadi: samo da od nečeg sakrijem novorođenog, i da
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
selo predati sve sakriveno oružje ili ćemo mi s vojskom doći da ga od vrha do dna ispreturamo i pretvorimo u prah i pepeo. X Ustaška pucnjava uzbunila je čitavo selo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jednim časom sve to ode u prapule, pogasi se i potrnu, raziđe se u prah i u pepeo, ode u maglu i vetar razvija, osta jedan plač i jaok.
napustiću na vas ko stolomnicu i goruće prištove od pepela, što su postale od Mojseja kad je u Jegiptu k nebu pepeo fućao...