Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Majku ti šokačku“, derali su se, „čekaj da ti dovedemo perikmahera.“ Sve što bi jedan počeo da viče, među njima, odmah je počela da ponavlja sva gomila.
Profoz mu je doneo i večeru, i vina, a žena profozova mu se ponudi da ga opere, da mu spremi presvlaku, da mu dovede i perikmahera, koji će da ga obrije i nafrizira. Sve to za jedan talir Marije Terezije.
A takvi su mu bili i kusi brci, koji – to je bilo očigledno – davno nisu bili u rukama perikmahera. Trifunove krupne, sive, oči, pre u boji svetlog srebra, imale su sad boju kao pepeo.
Isakovič, međutim, nije hteo da zove ni perikmahera. Bila mu je izrasla brada. Gospoža Huml poče da ga izbegava. Ona mu je donosila večeru u lepom posuću, ostavljala sve
Kad je i deseti dan takvog života u Vijeni došao i prošao, Isakovič skoči jedno jutro, kao da se pomamio, pa zatraži perikmahera i poče da se brije, da pere glavu i udešava i miriše kiku. Uzalud je gospoža Huml bojala se da perikmaher ne oda tajnu.
Svi ti ratovi njeni, u kojima su učestvovali, veliki obešenjakluci jednog perikmahera, diva, gorostasa, koji sve češlja. Češlja i caricu, i Vijenu, i Božičku, i njega, i sve njih, a laže toliki narod koji je
Poručiće mu dotle perikmahera. Avlija tog traktira bila je popločana crnim kamenom, a spuštala se u oluke, kao neka prevrnuta, blaga piramida.
Iako mu je Višnjevski slao perikmahera, koji ga je izbrijao, tako da su mu ostali na licu samo kratki brci, Đurđe je polazio iz Tokaja barusav, ne mareći
Bilo pa prošlo. To jutro, brigadir Vitkovič, njihov rođak u Kijevu, bio im je i perikmahera grenadirskog puka poslao. Petar je morao da se skloni, u jedan mračan ugao izbe, pa da tamo riba Pavlovu sablju, a