Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na jednom tronošcu, ispod jednog kandelabra, Isakovič onda vide postarijeg, omanjeg, čoveka, koji je nameštao svoju periku, koju je valjda bio skinuo. Bio se okrenuo ka Pavlu, ali sa tronošca nije silazio.
Kad je Volkov ustao, Isakovič vide da je krupan, mlad, sa kosom smeđom kao slama – kad skide periku. Imao je blago zelene oči i lice nasmejano, a prilazeći, učtivo, oficiru, reče: „Horošo! Horošo!
Bio je primljen, dan pre, kod imperatrice, u audijenciju. Imao je tog dana na glavi novu, tek napudrovanu periku, a bio je u novom, versajskom, fraku, od velura, boje vina.
Oficiri su pratili te devojke, kao što golubovi prate golubicu. Njihov otac bi, kad bi se umorio, seo, skinuo periku, ali ne bi odlazio sa bala, sve dok ne svane.
salut, za Horvata i Ševiča i Preradoviča dodirnu trikorn, prstom, kao da se počešao po glavi i zabo kažiprst u periku. Horvat mu nešto doviknu. Ševič se isprsio i stajao, mator, raskrečeno, čvrsto.
dvoglavog, rosijskog orla, crnog, a kraj njega rosijsku zastavu, i neke slike, nekih, oklopnika, koji su imali na glavi periku, francesku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odlazeći svaki dan u Komande, u Dvor, njegov brat beše obukao kilote i uprtio na glavu periku, skinuvši i brke, nadodolivši se ordenjem i plavim trakama, širokim kao šaka, i jednom spadom, tankom kao prst.
Oklopnici, koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto
baš isplaćivao neke Grke, vičući toliko da se čulo kroz dve dvorane, videvši Isakoviča, zastala i vratila se da skine periku i rastrese kosu. Zatim ponovo prođe, kraj brkatog oficira na hodniku, koji je pozdravi oborivši pušku ka zemlji.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Počinje, tako smo plakatirali! JELISAVETA (s verande): Vasilije, čekaj! Zaboravio si periku i čizme! VASILIJE: Nemam ja devet ruku! MILUN: Ne počinje ni u 6, ni u 7, ni u 8! Ne počinje nikad!
Imaju veliki prtljag: sanduke, kartonske, platnene i pletene kofere. Sofija, koja je na ošišanu glavu stavila periku, istresa pesak iz cipele. Vasilije briše znoj, pali cigaretu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ako si krezub, zlatne ćeš imati zube! Ćelav? Nabavićemo ti divnu periku! Hajdemo, tamo gde se vali sa nebom ljube, U Montevideo, u južnu Ameriku!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko! Osedela, a nosiš periku plavu! Mišju rupu nabila na glavu! IKONIJA: Lepo, Boga mi, to mi je fala!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Za to vreme on se iz osnova izmenio: odbacio je mantiju i stavio periku, od odbeglog monaha postao je slobodni mislilac, Evropejac, filosof u duhu 18. v., prvi moderni srpski pisac.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Nastaje tišina. Sve su oči uprte u Vincenta. Pošto je doterao svoju razbarušenu periku, on ustaje dostojanstveno sa svoga mesta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kosa, naravno, nije Pavlu izrasla, ali on je sad nosio skupu, finu periku od tamnosmeđe kose, po engleski glatko pričešljane i uz lobanju prionute.
Pavle više ne nosi periku, ćelav je, skoro sasvim bez kose, porušen je mnogo, u očima sjaj tuge i rezignacije. Mirno posadi Branka prema sebi, i