Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Idem, Ćiro, kud me oči vode a noge nose, i ti gledaj šta ćeš bez popadije; da te vidim onda šta ćeš! — Ali, Persida... slušaj zaboga... — Neću ništa da slušam, ništa da čujem! Punktum! — viče gđa Persa, podobna razdraženoj lavici.
« — rekla bi’ i pokazivala kamišom na tu stranu! Čuješ li, mamaljugo banacka? — Al’, za ime boga, Persida, pa dosta mi je udovletvorenija! Eto, Pera je isprosio našu Melaniju; kroz nekoliko nedelja će biti i svadba.
Ćiro, kad mrziš, mrzi! I brkove mu nemoj oprostiti, sve dole, sve! Sve!... — Ali, Persida... — ...A našem Peri treba da kažemo da odma’ od sutra pusti još dužu kosu; kad dođe vreme, nek je gotov i za đakona
Hvali sve svoje po kući. — Kakva majka, takva i ćerka! — veli pop Ćira. — Moja Persida je jedan, tako da kažem, skup dobrodjetelji, pa je, naravno, i svoju kćer tako vospitala...
— Ha, ha, ha! — smeje se gđa Persa, i lupa se po kolenu. — Idi do đavola, Persida, otkuda ti ta đavolstva padaju na pamet! Baš ti to nije ni najmanje lepo. Hahaha! O, ženo, časni te utuk’o!...
Konjski zub, sasvim konjski, i to još koliki! Takva velika zubekanja, kakvu ja, Persida, svoga veka nisam vid’o!... Vid’o sam samo jedared još jedan takav, i to na cimeru jednog dentista...
— O, poljubio se ti s tvojim pokojnim tátom Averkijem što tamo na duvaru visi! — Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te. — »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me?
»O, ubio te bog, Persida (ili Sida)! Sve kod tebe mora biti neki đavo; k’o da ti je sad osamnajst godina!« Ali ipak ni jednu ni drugu nije
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
103. ²³ Milosavljević, S. M., isto, s. 85. ²⁴ Milosavljević, S. M., isto, s. 525. ²⁵ Filipović, M. S., Persida Tomić, Gornja Pčinja, SEZ, LXVIII, Beograd 1955, s. 72. ²⁶ Stanojević, M. S.
Filipović, M. S. i Persida Tomić, Gornja Pčinja, SEZ, 68, SAN, Beograd 1955. Filipović, M. S., „Naknadne babine ili povojnica“, Etnološki pregled,
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
DJEJSTVUJUĆA LICA: Graf TRIFIĆ SULTANA, njegova žena PERSIDA, sobna služavka STEVAN, služitelj SRETA, čizmar PELA, njegova žena DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.
Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2.
Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja?
Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja? SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti.
(Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja? SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala?
Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li? Lenjiva trago, ne zaslužuješ ni onaj lebac što ga mnjaviš! PERSIDA: Zaboga, milost... SULTANA (zamane): Sad ćeš se obrecivati naopako!
Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe). SULTANA: Tako, sad mi počni jošt inat terati. Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći.
Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći. Kud si se zauzela, kuda ćeš? PERSIDA: Ta zaboga... SULTANA: Ih! Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem!
— Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?
SULTANA: Zapovedam da ti boginje obraz izrešetaju, da te nijedan momak ne pogledi, znaš, kad me toliko jedeš. PERSIDA: Molim, šta vam se priključilo, te ste tako ljutiti? SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće!
) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš? Jogunasti rode, neće me đavo od tebe nigda kurtalisati! PERSIDA: Kad vam je teško od mene, a vi me otpustite, ja ću meni naći službu.
Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla? Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
njegovih dragana — on ih je neumorno zasipao stihovima: Ruža, Milica, Eliza, Raša, Lina, Terezija, Evica, Milka, Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana,
1846. Nikola Borojević POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
On si pâ ćuti. A domakica mi Persida, kad vide što će iskoči jedno tepanje, reče: „Neće si, vika, dete turcke putine; iska štifletne a-la-franga da mu, ete,
Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji svoj adiđar, tako je isto i Persida smatrala svoga Manulaća kao najlepši i najmiliji adiđar svoj, i zato se nije nigda i nikuda makla bez njega.