Dučić, Jovan - PESME
Svaki cvetak, kamen, talas, list sa gore, Šume u toj pesmi, i šapću i struje; I moja se duša jasno u njoj čuje, Kao neko tamno nevidljivo more. Ja sam deo noći.
na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mnoga je ženska bila spevana sa Šacom u pesmi, pa posle izlemana kod kuće; i obratno, to jest, najpre izlemana kod kuće, pa posle spevana u pesmi, što uostalom sve
spevana sa Šacom u pesmi, pa posle izlemana kod kuće; i obratno, to jest, najpre izlemana kod kuće, pa posle spevana u pesmi, što uostalom sve na jedno izlazi No na stvar.
U pesmi je ispevana njegova šetnja, i sreća njegova što ju je video na prozoru. U pesmi kune zlotvore radi kojih se ne mogu sastaj
U pesmi je ispevana njegova šetnja, i sreća njegova što ju je video na prozoru. U pesmi kune zlotvore radi kojih se ne mogu sastajati, ali je teši da i to neće dugo trajati; zahvaljuje joj što ga se seća i
Stari svat je sada pripovedao kumu najpre o pesniku te pesme, Vasi Živkoviću, svom konškolaru, a posle o pesmi, zašto, to jest, voli on tu pesmu više sviju pesama, i dalje: kako samo, eto, toj pesmi ima da blagodari što se oženio
svom konškolaru, a posle o pesmi, zašto, to jest, voli on tu pesmu više sviju pesama, i dalje: kako samo, eto, toj pesmi ima da blagodari što se oženio svojom sadašnjom suprugom.
Afrika
Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje. Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa.
“ Šta kaže njina pesma? upitao sam mladića. U njegovim rečima nije bilo nimalo smeha, kao ni u njihovoj pesmi, kada mi je objasnio: „Kažu da kada je devojka Me umrla, i zaručnik video kako je odnose, kroz noć, doviknuo je
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
on odgovara: Visoko drvo sem nema, ubava moma rod nema, jaze ću tebe da zemam.* U jednoj drugoj pesmi, iz bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U svakog brkovi obrijani. Sad i mladi i stari igraju, i sam knez. Muzika od lendlera ide notom po pesmi „Ich hab’ meіn Schіmmel verkauft”.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁰ Dobro je da se dete rodi u ponedeljak jer će biti srećno.²¹ Utorak jeste „najnesrećniji“ dan sedmice. U pesmi „Vračanje materino“ kaže se: „Majka sina svoga sjetovala, da se čuva i da se sačuva od ujamka i od ureznika, od
Ko se razboli u utorak, teško će preživeti. U jednoj narodnoj pesmi se kaže: „Lijepu Katu zubak zabolio, u utorak u najgori danak, u ponoći, u najgore doba.
Od svih trava protiv zlih očiju najbolja je odoljen, te se zato prišiva deci na kapu kao amajlija. U pesmi, vila Zagorkinja veli: „Da zna majka što je odoljen travka / nikad ne bi ukopala sinka.
Zato se i kaže: „Devom mila, a nevom gnjila“. A u narodnoj pesmi „Mlada žali devojaštvo“, kaže se: „Djevovanje, moje carovanje! car ti bijah, dok djevojkom bijah.
Kavgadžija i inadžija, ali i gnevni osvetnik, slavni borac protiv nepravde, Marko Kraljević postao je u pesmi simbol nacionalnog otpora i prkosa.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za stvaralačku tajnu nežnu kao sasa kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
O prirodi tih slučajeva i kaprica pokušao sam da kažem nešto više u Raspravi o naivnoj pesmi. Očigledno je posredi splet različitih potreba i izazova, od onih vezanih za psihologiju stvaranja, do zahteva školske
Pokušaj potpunog odbacivanja dečje publike kao relevantnog činioca dečje literature ja sam izveo u Raspravi o naivnoj pesmi.
Zatim je, u našim danima, usledio zahtev da se dečjoj pesmi prizna puna ravnopravnost sa ostalim rodovima pesničke umetnosti.
strani, poezija je morala da potraži neki kutak izvesnosti na drugoj: uporište jasnoće i predah ona je našla u dečjoj pesmi.
Ponovo, kao i na početku, u pesmi ima mesta za sve: za humor, za igru, za neobavezno dodirivanje velikih tema, za socijalnu angažovanost, te za
i težnje po našem ukusu, uznosimo njegovu zamišljenu duševnu čistotu da, potom, te lepe pretpostavke nametnemo i dečjoj pesmi.
U poeziji za odrasle ta alogičnost je postavljena kao suprotnost društveno prihvatljivom, „pristojnom“ mišljenju; u dečjoj pesmi ona je, takoreći nešto što se samo od sebe uključuje u tobože logičnu priču.
Životinje, deca, starci, biljke, reči, predmeti, mašine: samo je dečjoj pesmi dostupan smisao njihovog čudesnog postojanja.
U dečjoj pesmi on pokazuje svoj unutrašnji, iracionalni, lirski razlog bivstvovanja. U ozbiljnoj pesmi nevinost tih svetova javlja se
U dečjoj pesmi on pokazuje svoj unutrašnji, iracionalni, lirski razlog bivstvovanja. U ozbiljnoj pesmi nevinost tih svetova javlja se samo kao preliv, kao odblesak, kao vid složene stvarnosti; u dečjoj pesmi nevinost je
U ozbiljnoj pesmi nevinost tih svetova javlja se samo kao preliv, kao odblesak, kao vid složene stvarnosti; u dečjoj pesmi nevinost je sebi razlog i cilj. Može se reći da ovakve svetove deca žive, a da ih dečji pesnik peva.
Promenu tona, koju je uslovila tema, zapažamo i u pesmi Poslije žetve Nikole Šopa (1904—1982), u kojoj je naslikan iznenadni mir njive posle skidanja letine.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iz toga doba su njegovi dramati: Aйucы (1842), izrađeni po narodnoj pesmi; Vladislavъ (1842), iz bugarske i srpske istorije, stara istorijska legenda o Vladimiru i Kosari; Lahanъ (1842),
on i ovde, kao i u pozorišnim delima, hoće da pouči pojedince i da prosveti narod: »moje je lečit̓ rod«, veli u jednoj pesmi.
On stalno stavlja narodnost iznad vere. U svojoj sasvim dositejevskoj pesmi Pozdrav rodu iz Beča 1847. god.63 na kojoj se potpisao Vladika crnogorski, on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko
Njegoš je docnije zahvalio svom prvom učitelju, Luča mikrokozma posvećena je Milutinoviću, a u pesmi Sprovodъ prahu S. Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo dužan — dužnosti su ove svete, Ka oltaru priznanosti64
« Kada je Mušicki umro, Njegoš je u pesmi Nelažnый znakъ pameti prahu Narodolюbca ožalio smrt »genija roda«, »žitelja nadoblačnog, visokoletećeg«: Hram se
1844, u pesmi Filozofъ, astronomъ i poeta kazivao je to svoje osnovno raspoloženje: Ja sam predan sluga matere prirode; Njezina je
Opširnije i potpunije pisao je on o srpskoj narodnoj pesmi u knjizi Deі cantі del popolo ѕerbo e dalmata (Trst, 1847).
«, i piše tako plamenim patriotskim stilom kakav se samo može naći u najoduševljenijih omladinaca. U svojoj snažnoj pesmi Alla Dalmazіa veliča on Srbiju, kao retko ko pre njega.
U »genijalnosti« on je bio sjajan đak isto tako »genijalnog« Sime Milutinovića. Ono što je on kazao o jednoj Zmajevoj pesmi može se sa puno razloga primeniti na veliki deo njegovih razbarušenih pesama: »To je smesa. To je zbrka, to je kaos.
Mesto primitivne zavade oko kolaste azdije u narodnoj pesmi, Kostić je uzeo sukob između osećanja ljubavi i pobratimstva, i Maksim Crnojević, knežević zetski, ispao je kao neka
Politička tendencija razvijena je na štetu umetnosti. Komad Gordana (Cetinje, 1890), izrađen je prema narodnoj pesmi i manje je vrednosti no dva ranija pozorišna dela Kostićeva. OSTALI KNjIŽEVNI RAD.
U početku svoga rada on je prosto prepričavao narodne legende, često pisao »po narodnoj priči« i »narodnoj pesmi«, ugledajući se u svemu na narodnog pripovedača.
Sremac, Stevan - PROZA
— odgovara Jovan, i vrati se u sobu. Dok je Jova napolju pozdravljao Božić, oni su unutra, po božićnoj pesmi, manifestovali mir među ljudima i blagovoljenije. — More, ti se ne šališ, — veli mu Paja.
Ti vojnik, ja vojnik, stari »jeger«, pa se to slaže kao stikovi u pesmi, i liči, priko, da ja tebi nazdravljam kako drugu, vojniku i vrsnom poštaru, koji si ti poštansku struku na jedan,
Radičević, Branko - PESME
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da se poigramo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Rekli su još: ne u rušenju nego u pesmi treba provesti noć, a zorom će stići velike dvorane s lepim telima vladara zemlje i ukotviće se na vrhu planine.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda
mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu. I ja sam se tukao za tu zastavu.
Počela su bila i hapšenja. Dok sam ja čitao Zmaja, Miletića, Kostića i divio se pesmi koju je Kostić napisao o Šekspiru („našem Viliju“), novosadska policija pohapsila je srbijanske glumce pozorišta i
U ovoj pesmi brisala je reč Vešalima, u naslovu, a sve ostalo ostavila. Takva je, u Austriji, bila cenzura literarnih časopisa.
Nikad veća papazjanija, o kentaurima, o Danteu, o golim ženama, nije bila napisana, nego u toj mojoj pesmi, posvećenoj pokojnoj Anici Savić.
Pandurović je tvrdio da ja tvrdim da tavan ima oči.: To je bila aluzija, sa igrom reči, na moj stih u pesmi Zamorenoj omladini, gde sam umesto reči „taman“ upotrebio reč „tavan“ (kao Tavnava, tavnilo, tavna, tavneti).
To je bila aluzija na onaj moj stih u pesmi Moja pesma, gde je slika moja transponirana u sliku seržana, brkatog, blago nasmejanog.
On je to sam rekao!“ Ta aluzija se odnosila na moj stih u pesmi Pozdrav, gde se, u prvom redu, kaže fraza: „majke bludnice“.
Međutim, niko nije naslutio, pa ni ja, ono što sam predosećao u pesmi koju sam nazvao Stenje. OBJAŠNjENjE „SUMATRE“ Urednik Srpskog književnog glasnika, Bogdan Popović, pozvao me je, pri
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve to leti od uživanja k uživanju, samo Jelesije špekulant ne učestvuje. Ne uživa u pesmi, ne uživa u igri, ne mari za zdravice, nego kako je zaseo za sto, za pečenje, tako je i ostao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša. Sofka po materinom licu vidi da ona reči u pesmi ne razume, strane su joj, ali se vidi koliko ih oseća, kako od sreće, | razdraganosti čisto treperi i otvorenih usta
Ona ga ovamo, u postelji, u bračnoj košulji, u moru od te svetlosti, šuštanju šedrvana, u svirci, pesmi, čeka. I ma da još nije do nje došao, ona već oseća na sebi oblik njegova tela, i bol koji će biti od dodira njegovih
Pandurović, Sima - PESME
kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tada svi, sem „pauna“, otpočnu da pevaju, dok za to vreme „paun“ čini one radnje što se u pesmi kazuju): Kolo (peva): Paun pase, trava raste — Paun moj, paun moj! (Pripev koji se ponavlja iza svakog stiha).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mokri stolovi dremaju u žućkastoj tmini, ostareli od pesnica, pesmi i psovki. Takve suve i crne noge imaju bubašvabe u kelneraju na koji se često naslanja umorni kafedžija, zadovoljan što
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Moralo je tako da bude jer je samo tako mogao da vlada onim trenucima u pesmi kad Hasan-paša, kažnjen za svoje silništvo gubitkom vida, preklinje: Nek mi vrati moje oči čarne!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo!
A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj. Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On podiže onde, pored svoje palate, botaničku baštu, zasadi u njoj prvu urminu palmu i opeva je u jednoj pesmi, punoj bolne čežnje za dalekom svojom praotadžbinom“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U pesmi se osećao radosni pozdrav životu i jedno stremljenje neodoljivo, napeto i nesvesno, što dolazi od buđenja nejasnih čežnji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
se i hrvali, a možda bi se hrvali i do zalaska sunca kao Kraljević Marko i Musa Kesedžija, prema staroj srpskoj narodnoj pesmi, da sudije nisu proglasile borbu oko štapa nerešenom.
A zemlja koja je složna u pesmi i suzama, nikad neće izgubiti svoje jedinstvo. Da su vlade u Beču i Budimpešti mogle da predvide osećanja koja je ova
A zemlja koja je složna u pesmi i suzama, nikad neće izgubiti svoje jedinstvo. Da su vlade u Beču i Budimpešti mogle da predvide osećanja koja je ova
je svetlost treperenje elektriciteta slično treperenju zvučne strune, kako je to opevano u njoj poznatoj srpskoj narodnoj pesmi: ”Moje srce treperi kao milozvučna struna na gudalu guslara.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zazvoni drugi i treći put, i započe sveta misa. Marko pred crkvom drži Božicu čvrsto za ruku i sluša pevače koji u pesmi objašnjavaju život svetoga Roka čudotvorca, a kad spomenu kužnu bolest, oboje se pobožno prekrsti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I evo još samo jedan primer kako se ritmičkomelodijska „iskra izvija“ iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka
Ali postoje i stare slovenske pčele, vesnice proleća i bogatoga roda. U jednoj mitološkoj ruskoj pesmi čovek se pčeli obraća molbeno da zaključa zimu i otključa leto, leto plodonosno.
U pesmi koja je pred nama svakako valja obratiti pažnju na smenjivanje zameničkih oblika u poređenjima: što su granama listovi, veli
Sve to nalazimo kao završenu, celovito složenu sliku u pesmi koja se o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj
Čekalo je ono, kao što vidimo, u kosovskoj uskršnjoj pesmi o manastiru Gračanici – kao moguće, ne i kao stvarno. Ako ovu pesmu posmatramo u krugu bliskih joj pesama i varijanata
Mitska Majka Zemlja pojavljuje se i u čudesnoj pesmi „Vest“. Ona je čudesna već i po tome što je u njoj do savršenstva dovedeno spajanje folklornog i hrišćanskog: svaka
Već smo imali prilike da istaknemo kako je on u izvrsnoj pesmi „Tamnica“ dosledno zamenjivao ništa manje nego odnos agensa i pacijensa.
, u sedam časova izjutra, polazila iz Beča za Zemun, i svakako da ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.
nebu, polako se zatvara i naš krug traganja za poreklom slika koje su nas prvi put magičnom snagom privukle u narodnoj pesmi „Anđa kapidžija“. Njihovo poreklo nije drevno folklorno, niti je mitološko, mnogobožačko slovensko.
Pevač je ovaj deo dobio preuređenjem jedne ustaljene, formulativne sheme koju nalazimo u više pesama. Recimo u pesmi „Devojka na gradskim vratima“, u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi
I pri tome je menjao i stih. Pred nama je dobar primer kad se, zajedno s promenom stiha, u pesmi i sve ostalo, manje ili više, menja. Pomenuli smo da u knjizi iz 1908.
dekora vezanog za određeni književni stil, nego su postale otvor na tom dekoru, koji vodi sve do trenutka kad su se u pesmi počele da jezgre najčistije lirske slike, providne i lake, kao da izviru iz prirodnih pojava i ponovo se u njih vraćaju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zna da ćeon sada nju. 159 Što Jovča traži, a katkad mu se čini i da nalazi u pesmi, muzici, to je neodređeno toliko da ni on sam ne zna šta je.
Stoga se ona i vezuje za tako lomne, trenutačne pojave kakav je „neki glas” u ciganskoj pesmi, „otrgnut zvuk” u svirci.
ima nadahnutijih i dubljih stihova o „mrtvoj dragoj od onih koje je Stankovićev savremenik Vladislav Petković Dis dao u pesmi Možda spava.
228 Tako, dakle, i indonezijsko ostrvo Sumatra simbolizuje u istoimenoj pesmi, ali i u Dnevniku, „daleku nepoznatu zemlju”; predstavlja ime utopijskog prostora, oko kog se jezgre simboličke slike,
je tipičan za poeziju: kao što postoji običaj da se prvi stih strofe ponovi na njenome kraju, ili da se prva strofa u pesmi ponovi na njenome kraju, eto tako se i u Seobama prva glava znatnim delom tekstualno ponavlja i kao poslednja, pri čemu
se o razaranju sintakse, a ekspresionisti pominju „sintaksu krika” i „isprekidane rečenice”, što opet nalazimo u jednoj pesmi Beherovoj: Der Dichter meidet strahlende Akkorde, Es stösst durch Tuben, peitscht die Trommel schrill.
Ne postoje, prema tome, ograničenja samo u stihu i pesmi, nego isto tako u prozi i romanu. Samo što se ova druga teže otkrivaju, i manje su ispitana.
jezgro sadržana u romanu; roman je „sažet”, ili „sklupčan”, u mali broj slika, evokacija i nagoveštaja u pesmi.
Kao da pred nama nije roman, nego lirska pesma. Upravo zato što u lirskoj pesmi događanje predstavlja već samo kretanje pesnikovog oka, a sadržaji opažanja daju gradivo za izradu pesničkih (simboličkih)
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi. Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mnogo puta na „Starmali“ naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s leva. Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva.
Miljković, Branko - PESME
PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA ZLATOKRILA 95 FRULA 96 GOJKOVICA 97 ZOVA 98 BOLANI
Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenoga cilja.
To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.
PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći.
sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako ćemo bez gorčine lepše ljubiti zemlju I šumu koja se ne usuđuje čelu Noći iza
ili pasti Jedna noć drugoj noći put Dodirnut ciljem svetlosti Mrak cveta u vrtu — kada naučite Da govorite biće kraj pesmi CRNA VATRA Noći o noći trostruka vatro Jednom vatrom ubijaš Drugom vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra
Petrović, Rastko - AFRIKA
Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje. Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa.
“ Šta kaže njina pesma? upitao sam mladića. U njegovim rečima nije bilo nimalo smeha, kao ni u njihovoj pesmi, kada mi je objasnio: „Kažu da kada je devojka Me umrla, i zaručnik video kako je odnose, kroz noć, doviknuo je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLIX Slavuj peva, priželjkuje, Čisto dršće ceo lug; A toj pesmi poizdalje Odziva se ceo lug. „Čuj ih, čuj ih, zlato moje!“ — „Čuj ih, čuj ih, dragi moj!
Uzdisaji stišaju se, Dok se ponove, Nikog nema, da se mome Jadu odzove. A ja sedoh, da u pesmi Stvorim lepši dan, — Mladu ženu uz kolevku, Zavarljivi san.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa njim u komandi bio je i novi, mladi veterinar, koji je svirao odlično na violini i još uz to pevao. O sviranju i pesmi veterinara Svete i smehu kapetana Radoslava govorilo se celom dužinom fronta naše divizije. Sunce se klonilo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nedovoljno izraženog i neiživljenog, kao ponornica ćudljivog, a uza sve još i kao nekako stidljivog podražavanja narodnoj pesmi, — koliko u važnoj okolnosti da se sva naša poezija toga vremena — sa izuzetnim slučajem sasvim izuzetnoga Njegoša —
izrazio dovoljno snažno u pesmi Mome rodu: Rasuti svuda, srpski smo narod mi, I gorko piće gasi nam često žeđ Kad nož nepravde ljute kolje Decu i
— brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda... Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika.
Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U pesmi i šali. A lepe su, ne bilo ih, I mile su, mlade, Svaka će ti, čim je spaziš, Srce da ukrade.
97-oj kazuje kako „obe pesme imaju 25 strofa”, kada ih imaju 26). Ostojićev sud o toj pesmi zbijen je u sledećem: ,,Plač je bez sumnje... (Orfelinova) najbolja pesma...
Odista, ovoj pesmi se, izgleda već od Šafarika, u potpunosti izgubio svaki trag; Tih. Ostojić, pisac do danas najpotpunije monografije o
Samo na ta dva mesta ja sam usvojio razložne Vladisavljevićeve ispravke. — O ovoj Orfelinovoj pesmi ja sam napisao poseban članak: Oko jedne pesme Orfelinove, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, I, Novi Sad
Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci, 1926), ne vidi se da on zna da je toj pesmi autor Rajić: naprotiv, Ćorović smatra da je to samo u kalfenskim pesmama kurzirajuća „zanimljiva varijanta”, i možda
Hronologiju i ovoj pesmi i Rajićevoj preradi Kozačinskoga drame odredio je Tih. Ostojić: pesma je napisana bar 1781. god., ako ne i ranije (v.
Pesma se onde zove Satir; ovde je preštampan odlomak, počev od 34-og stiha pa do kraja, a naslov pesmi sam dao ja. U jednom rđavom stihu je jedna reč izostavljena, i to je označeno uglastom zagradom.
Katkada je kvarenje išlo i dalje, pa su u Zabavnoj pesmarici Jer. O. Karadžića, Bgd 1854, 218 dodate pesmi tri nove strofe, sledeće i u ovakvom izmenjenom obliku (u kojem je štampana i čitava pesma): I dubrave sve okolne, I
— Koliko je ona bila poznata još i sredinom prošloga stoleća najbolje pokazuje slučaj Nikole Borojevića, koji je u pesmi Ogledalo sadašnjosti, Serpski narodni list od 22.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
je turska svirepost potanko opisana, u neposrednoj je funkciji veličanja junaštva i čestitosti hajduka, kao što je to u pesmi o Starcu Vujadinu, koji izdrži i najteže muke, i ne samo da ne odaje svoje drugove već i podstiče svoje sinove na
U poznatoj pesmi iz Vukove zbirke osveta nad Bećir-agom i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice,
U čuvenoj pesmi o Urošu i Mrnjavčevićima suprotstavlja se rođenom ocu i stričevima, koji se otimaju o tuđe carstvo, a sluša svoju majku
U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere... mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom - radnje i znač
Čak i monolog, koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje osećanja, u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog zbivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po
U pesmi se opis katkad daje u savršenim proporcijama, koje ga čine malim remek-delom. Ali nije satiričan, kao kod parnasovaca,
Jakšić, Đura - PESME
Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?... Oj, Kozače, bojni brate, Poznajem ti tešku muku I po pesmi i po zvuku, Po uzviku i jauku, Što zadršće sa usana Kao želja usijana...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
izdaleka njenu kuću i maalu, čak, u inat njoj, i on da se odmah ženi; ili da dolazi, viđa je i uvek, bilo pri igri, pri pesmi, on navlaš, naročito da peva kakvu pesmu na to, koja kori, kune, i da od jada pije, ide po mehanama, lumpuje, noću sa
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13). »Devojka je divlja p.« (u narodnoj pesmi, SEZ, 16, 309). BOGORODIČINA TRAVA Hartheu (hyperіcum perforatum).
na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«.
miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo upor. Vuk, Pjesme, 1, 173, 8), onako isto kao što u pesmi aginica budi svoga agu b. (Sofrić, 45). O b. se pričaju i razne etinološke skaske i legende. Novi b.
Po drugoj legendi, b. je prvo ponikao na Golgoti, na mestu gde je Hristos razapet (Sofrić, 34). U pesmi »Bog nikom dužan ne ostaje« (Vuk, 2, 5) rastrgnuta je konjima nevina, lažno optužena Jelica: gde je od nje kapala krv,
i R.M. Meyer, Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, 112 idd: Traumgeіѕter>). U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v.
koja je bila u glavi božićne pečenice (ŽSS, 169). Inače se g. rado nosi bolesnicima kao ponuda (npr. u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81).
Sofrić, 80). DAFINA Oelbaum, wіlder (elaeagnuѕ anguѕtіfolіa). Dafina. U jednoj mitološkoj pesmi »plemenita« d. raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim
Trojanović, Vatra, 165). Drvetom od d. šara se česnica (ŽSS, 173, Pocerina). U jednoj pesmi, koja je verovatno obredna (jer je pevaju »kraljice«, i jer se u njoj javlja refren Ljeljo), kune se devojka »drenu na
Ovnu razbludniku (u alegorijskoj pesmi) kupuje se zvono od j‹adike›: »Kud god ide, neka jadikuje« (ZNŽOJS, 20, 38). Ž. v.
, i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se »krotko i smerno«, i zamolila ga da primi kumstvo (Vrčević, Pomanje, 44 — u pesmi). Uoči Ivanjdana, ili na sam Ivanjdan (24. juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c.
drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela« (BV, 2, 106).
Na j. grane vole vile sedati, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Vila na j. spominje se u pesmi (Vuk, 1, 225). Kome jazavac jede kukuruz, neka u onaj (nedeljni) dan u koji je kukuruz posejan pobode u zemlju j.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
sam hteo da kažem, šta sam hteo da kažem, šta sam hteo — šapućem kao u tužbalici, u nekoj davno zapamćenoj otegnutoj pesmi koju je mumlao u nedra nepoznati, bezubi starac, da li kraj nekog izvora, ili na kladi pod starom bataljenom vodenicom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1887. STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost je u njoj.
Njemu je dosadan život. (bar tako u pesmi kaže), I kritičari, veli, svojom ga glupošću draže. „Kako da kaznim ljude? iskô je mišljenje moje, A ja ga svetujem lepo:
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti (u pesmi „Planinska slika“ ona je izražena pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet prirode
). Refrenski stih „U zemlji je zlato!“ u „Težakovoj pesmi u proleće“ ima vaspitni karakter, dok, sa druge strane, razumevanje nemirne dečje prirode u potpunosti korespondira sa
Gde je stepa?... Oj Kozače, bojni brate! Poznajem ti tešku muku I po pesmi i po zvuku, Po uzviku i jauku, Što zadrkće sa usana Kao želja usijana… Pevaš pesme tužne, mile, Od ljubavi i
I tice su vesele U zelenom gaju, Pa u pesmi i nama Znak veselju daju. A i janjci maleni Nikada ne tuže, I boja je vesela U rumene ruže.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nalazila se u pesmi svega jedna donekle melanholična strofa, gde je bio istaknut problem čudnog dodira: s jedne strane ponos spiritualnog
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« — i tako dalje. — Nužno je jošt napomenuti da se svi ovi ljubovi stepeni na staroj onoj pesmi osnivaju: »Gdi ćeš biti, baba Doco«, i proče.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim poljima I rudogorjima bez podnožja I
Petrović, Rastko - PESME
Tako život u mojoj pesmi nije dovoljan, a bez nje ne bi bio ceo: da bi ova, i ako intenzivna kao i ostali pokreti životni, mogla ga sveg zameniti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No epska pesma nikad nije lišena lirizma, i obrnuto: u lirskoj pesmi uvek ima i epskih elemenata. S druge strane, od lirskih i epskih nerazdvojni su dramski elementi.
Po svoj prilici, on se tada nalazio u situaciji sličnoj onoj u kojoj je prikazan Starina Novak u pesmi Starina Novak i knez Bogosav: tamo nepodnošljivi zahtevi proklete Jerine, ovamo obesni turski mladoženja, nije dobro ni
I pored predrasuda o ženskoj zloći, takva žena je morala dobiti svoje mesto u pesmi po snazi zakona da prava pesma, ma koliko se u njoj izmišljalo, mora da naslika samu stvarnost.
Miloš Vojinović o kome istorija zna samo to da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku,
U pesmi on nije vojni starešina, plemić, nego čovek iz naroda, čobanin ne samo po odelu (do onoga trenutka kad skida bugar-kab
I od te vojske ne beše begunca, nego svakolika ili izgibe ili u ropstvo pade.“ U pesmi se od svega toga sačuvalo veoma malo. I u pesmi on živi u gorskom kraju, ali ne u rodopskom, nego u durmitorskom.
“ U pesmi se od svega toga sačuvalo veoma malo. I u pesmi on živi u gorskom kraju, ali ne u rodopskom, nego u durmitorskom.
I u pesmi on živi u gorskom kraju, ali ne u rodopskom, nego u durmitorskom. I u pesmi on je veliki junak, koji čak ima krilatog konja i sablju sa očima, ali se ne nalazi na čelu jedne velike i odane
I u pesmi on je okružen ljubavlju, ali ne ljubavlju hajduka, nego ljubavlju svoje braće i sestre Jevrosime, o kojoj istorija ništa ne
I u pesmi on je oženjen, ali dok je u istoriji ta činjenica potpuno beznačajna, ovde je postala presudna: kuja Vidosava je organiza
I u pesmi on je iznenađen napadom, ali pod sasvim drugim okolnostima i od sasvim drugih neprijatelja: ne od Kantakuzina i Umur-beg
I u pesmi on se hrabro bori pred svoju pogibiju: sam udara „vojsci po srijedi“ i sabljom „krči druma niz planinu“. I u pesmi vidim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala! Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i rekao: »Hodi od Livana nevesto, hodi k misli se za tamnjan i izmirnu što su ti na dar od istoka doneli
sa smehom dosta i s grohotom, ocere onde zube ka mahniti, te mnogo im se slađa i bolja čini ona zurnja, od crkovnih pesmi i učenja... Čudna toga posla!
To ti je milije gledati i za veću izlazi ti fajdu, nego u crkvi prestajanje te slušanje božijih pesmi? KARANjE VISOKOUMLjIVIM SVEŠTENICIMA Imadu od te skupštine svidni se nekoji, budavši tajat se sa svojim nečoveštvom
s nogama, prolaz i izlaz često, iščekivanje se napolju po budžaci, slatko slušanje mnogozabavno hegeda i ostale svirnje, pesmi li kojih bezočnih.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
kakav bi smešan izgledao šegrt Pote kad bi zaista virio kroz plot u čorbadžijsku baštu i uživao u prizoru opisanom u pesmi.
Govori se dvojako, i ovako obično, a i u stihovima. Na ono prvo mogli su nešto i odgovoriti, ali na ovo u pesmi ništa: morali su slušati i oćutati.
GLAVA DVADESETA U njoj se pripoveda kako se dogodilo, ama sasvim od reči do reči, po onoj bačvanskoj pesmi, koja glasi: „Ja sam curu molio i lepo govorio, a sada je došlo vreme — cura moli mene!