Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dominantna je neverbalna, fizička i emotivna komunikacija, i mada mogu u sebi sadržavati i neke verbalne formule, pesmice, brojanice itd., to je za samu igru manje važno, već jedino prati ovu neverbalnu komunikaciju.
Slične ovoj jesu i igre kao što su „miri“, „seje bula brašno“, zatim „hajde, hajde“, u kojima se detetu uz prigodne pesmice obraća pažnja na njegove prste, ruku, glavu itd.
Kao svojevrsne logopedske vežbe koriste se brojanice, brzalice i pesmice čiji je jedini smisao da deca izvežbaju brz i tačan izgovor.
Na najranijem stupnju razvoja, u uzrastu odojčeta, dete uglavnom sluša uspavanke i pesmice za decu koje se odlikuju muzikalnošću i ritmičnošću.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U svakom slučaju, korisnije će biti ako neki dvanaestogodišnjak čita Odiseju ili Rat i mir nego detinjaste pesmice specijalizovanog dečjeg pisca koje mu škola, društvo, loši pedagozi, neobrazovani roditelji i trgovci, udruženim
Njihove loše pesmice plod su sračunatog prilagođavanja jednom naoko primenjenom pesničkom žanru. Vaspitavanju u užem smislu pesma ne može
Jer, šta za jednog osnovca može da znači ono Čika Jova Zmaj, koje je prilepljeno uz brojne pesmice. Meni je to delovalo kao štamparska konvencija, ili grafička šifra...
(U susednom selu živeo je jedan čovek koga su zvali „Zmaj”, i ja sam, u jednom času, pomislio da on sastavlja te pesmice.
Evo pesmice: Kao prečaga, kao grana ili greda, G se podiglo gore, naglo se pod uglom i gleda. U ovoj logički besprekornoj reč
Radičević, Branko - PESME
Jedna mala dolina se vije Kroz kamenje i kroz provalije, Travom, cvećem, žbunjem okićena, Za pesmice divno ugođena, I za vrulu i za te slavuje, Al' se jako sasvim drugo čuje.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prijatelj moj mesec neveseo, u strasne noći majske, golicave bestidne rajske pesmice, jer si ma časak samo draga jednog popca bila u travi. I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako su nastale razne dečje pesmice, kao: tašunjaljke, cupaljke (ili ljuljanke, kao ih naziva Đuro Deželić), uspavanke, molitve (pre spavanja), rugalice,
Tašunjaljke su takve dečje pesmice koje se kazuju detetu, dok mu se ručicama udara dlan o dlan. Obično počinju sa „tašun, tašun, tašana“, po čemu ih i
Cupaljke su dobile ovakav naziv zbog stereotipnih početaka, sa „opa-cupa“, ili sa „Cucu“. To su pesmice koje se kazuju detetu dokle ga stariji cupkaju na kolenu ili u krilu.
I taj jedan šupalj!“ Ozbiljne „cupaljke“ mogu da budu i prave pesmice o životinjama. Uspavanke zaslužuju posebnu pažnju zbog svoje poetske kakvoće.
Takve su naročito zaricalice, pesmice grube sadržine, kojima se deca uslovno zariču da ne progovore — i razbrajalice. Razbrajalice, ili kako ih narod zove
Razbrajalice, ili kako ih narod zove „brojanice“, su kratke pesmice, zasnovane više na ritmu i sazvučju, a sastavljene su od niza nabrajanja naših, stranih ili nerazumljivih slikovanih reči.
One mogu, s druge strane, da budu i prave pesmice. Pored svoje osnovne namene da budu zabava, i to ne samo dece nego i odraslih, — što važi i za zagonetke, — brzalice
govorom, i to na taj način što govorne tvorevine prozno kazivanog monološkog i dijaloškog oblika ili stihovane, pevane pesmice prati mimika i gestikulacija (Devojčica i starac) ili čitav scenski prikaz kakve radnje („Ovako se biber seje“, „Paun i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tek, kad sam prošô pored prozora, Kô tanku frulu meke pesmice, Njezin sam glasić čuo moliti: „Nemoj da ideš, dušo, ostani!...“ „Ja ići moram, moja nevesto!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Popović — „ukazao da su te reči (naime, u Marmontelovoj priči Dositej ima ukupno tri pesmice sličnog postanja. — M. L.) pesme, a Dositije je od njih odista sastavio pesme.
pesem (jaz sim mlada ilirka) je pelo v zboru veliko častitih gospodičen, ki so se nam z ljubeznjivim petljem nježne pesmice tako prikupile, da jih moramo v imenu vsih rodoljubov prositi, de bi jo nam pri pervi besedi zopet zapele.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
muhameđana — Grobom mojega oca zaklinjem: Da ću i onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu svoje tajnosti Podmlatku čuva srca
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
No tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade Manojla Sretnog, i njih su na javnost dale Dve stare, učene