Radičević, Branko - PESME
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago! Sunce jarko,
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago! Sunce jarko, ta koliko reda Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme
Eto moje, pa nek mi je prosta, Jer za sada svakako je dosta. Pesmo moja, pesmo od nekada, Gde je ono krasno doba sada, Kad te sretan ja pevati počeh?
Eto moje, pa nek mi je prosta, Jer za sada svakako je dosta. Pesmo moja, pesmo od nekada, Gde je ono krasno doba sada, Kad te sretan ja pevati počeh?
Al' samo ti, o pesmo puna jada, Štono pevam ja uz gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak
sjajne, Što bi rosa bez zorice bele, Što l' zorica bez brata sunašca, Što bi sunce da mu neba nema, — Što ćeš, pesmo, što ćeš, srce moje, Daleko je vedro nebo tvoje.
Sad idi u svet, moja jadna pesmo, No voleo bi da si mi povesmo, Da iz te divno ja uvrtim uže, Da braća moja neke njim posluže. (19.
“ III PESMA 1. Gore, pesmo lakokrila! Al' ne vod' me na nebesa, Niže pusti svoja krila, Nisu za me ta čudesa, Put je tamo studen, ladan,
Brže, ludo da s' ne bavi... Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka Unapredak laka skoka! 51. Tako, pesmo, sad je dobro, Samo sitno, moje lane! Pogledaj je, mili pobro, Ta ima l' joj kake mane?
Kostić, Laza - PESME
NA PARASTOSU JELENE BOZDINE rođ. Belanovića A gde smo mi? Iskaž' nam ti, zadušna pesmo mi, il' — nemoj ti! — navestila nam je, označila je pokojnica već: u pozorištu smo!
bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
cika, paklenom strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
se povede poslednji boj, bogu što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne omane, Ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U Sofiju, Atinu i u Zagreb, A ponekad je, bogme, zauvar Otići u Mionicu il u Daruvar — Svugde je bolje — zar ne, pesmo? — Nego tu, gde ovog časa jesmo! LETOVANjE Došao sam u Miločer S ciljem da ne mislim ni o čem.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće. NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema).
Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem! O moglo je biti drukčije: sred vlati Šuštiš žitnim klasom, zrela, sunca puna I ja motrim
Mogla si, pesmo, da bleštiš kao luna Na nekoj padini i ja tu, u travi, Sa jedinom strepnjom da te grȁd ne smlavi. RASKRŠĆE Zalutah,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ali ko bi danas smeo Sećati se sretnih dana! Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh njenom plamu Hartija je izgorela.
Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje! - Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje! J. Jovanović 3maj XXXII Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare... - Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori! Nebo i zemlja spe u tome času! Samo brz Timok šumi i žubori... V.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1883. O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA i vrlih mu drugova Leti, pesmo moja, hrvatskome kraju; Ako nemaš krila, ti na uzdisaju.
Još jače silom pregni I formu jače stegni I — gotova je stvarka. Sad, pesmo, u svet idi! „Sonet“ si — to se vidi; Al’ ne vidi s’ Petrarka. »Starmali« 1888.
Miljković, Branko - PESME
Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo, Il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva. Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva.
Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za
vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te, pesmo, po mirisu!
Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te, pesmo, po mirisu!
— XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te, pesmo, po mirisu! Poznaće te, da si čedo milja, Da ti ljubav majka i dadilja.
Da si rada pevati o slasti, Razumeće, što ne umeš kasti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca, što se silno ljube.
Ali ko bi danas smeo Sećati me srećnih dana — Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana. Pored mene sveća dršće, Kâ da b’ pesmu čitat’ htela, Ja je dadoh njenom plamu — Hartija je izgorela.
Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje! — Aoj pesmo, tugo moja! Oj, pepele, dobro moje!
XXXIII I opet me k vama vodi Moja stara, verna misô, — — Što mirišeš, pesmo moja, Još te nisam ni napisô. Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje.
Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje. — Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje? „Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’ blizina dveju duša, Kojih-no
LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je mnogo bola, Svuda na sve strane. Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô? I u kome groblju leži otac tvoj? Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô Kô i život moj.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Tiki, pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život? (Nabija fes. Teško, gorko.) Eh, Stambolke Redžepovice, mori, žalna pesmo moja! Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi.