Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jutro beše lepo. Kroz sveže zeleno lišće probijahu sunčani zraci; slavuj se natpevao sa drugim ptičicama, koje pesmom svojom pozdravljaše sunce... Vazduh blag, a svež, nadimao mu je grudi. On se baci u misli. Tako lep dan...
Dučić, Jovan - PESME
Spram svoda zračna i duboka Jutros se rodi, s pesmom žabe, U čaši prve visibabe, April, s dva krupna modra oka. BUKVA Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao
Počnem jutrom onde gde večerom zasta, Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti; I moj dan bezmeran ushićeno sviti, S pesmom jata bolno raspevanih lasta.
ću poći od te kobne gore, Gde očajno slušah, po sve noći pune, Da sto vrela sumnje žalosno romore Glasom koji jeca i pesmom što kune.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pred Đukovom mehanom sedeo je Jovo šarkijaš s njegovim zagušljivim glasom i pesmom, kraj koje se samo Srbin topi. Pa pijani Đoza koji me je, kad sam o raspustu bio kod kuće, sto puta uveravao da je
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šta mislite!! Bi l’ vam to ikad palo na pamet! A gospoja Sida onda k’o veli: »Kad ti mene sekiraš pesmom, ja ću tebe muzikom! Da vi’š kako ja umem!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Opet odjuri dalje — po maalama, kućama da što posluša, iscepa drva, donese vode... A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne znajući prvih meseci sa ženom ni da govori, jer ona nije znala nemački, a on ni grčki ni mletački, ispomagao se pesmom, igrankom, pogledima i poljupcima.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To što se danas, i kod nas, recimo, naziva dečjom pesmom — površni opisi i nezlobive igre rečima — najčešće je nevažno i krajnje nezanimljivo sa stanovišta razvoja našeg
je navelo na prezriv odnos prema toj, nižoj vrsti pesničkog izražavanja; malobrojni bolji pesnici koji su se dečjom pesmom bavili gledani su s neodređenim simpatijama, kao čudni i nevažni izuzeci.
Nad dečjom pesmom vazda lebdi taj neuhvatljivi duh živog i stvarnog čitaoca, pa nije čudo što se, u nastojanju da se on zadovolji, umesto
Kako su se, pak, dečjom pesmom do sada skoro isključivo bavili pedagozi, ta suština je ostala gotovo nedirnuta. Ovu su problematiku vaspitači
Ali ona nam mogu pomoći da se oslobodimo nekih zabluda, što nije nevažno. Naivnom se pesmom dete ne može vaspitavati na onaj način koji bi pedagozima najviše odgovarao.
savremenih pisaca u školama se govori vrlo retko, ili nikako, dok je svaki specijalizovani dečji pisac bar ponekom pesmom zastupljen u obaveznoj školskoj lektiri. Deca uče gde se rodila i šta je objavila Lala Lalićeva.
ravni, jedino je forma dečje pesme odgovarala pesnikovoj nameri; ili mu se, vođenom ranijim iskustvom s dečjom pesmom, to samo učinilo. Vučo bi da peva o životu uopšte, što je, kao i oduvek, a danas posebno, vrlo teško.
Bitno je: organizovati pravilo igre, postaviti pred reči mrežu, okvir, šahovsku tablu Radović ume da se igra: dečjom pesmom, za nju.
Latini su smatrali da je dokolica (otium) preduslov pesničkog stvaranja; dečji pesnici je, eto, izjednačavaju sa pesmom samom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pisao važi za njegov pesnički rad: Ja Serbin serbski čitam, pišem, I duhom serbskim k Rodu dišem Pa pesmom serbskom dižem Rod... JEZIK.
Dійkom crnogorskom i njegovom Istorijom Cerne Gore, i nekojim zapisima, ali poglavito narodnom tradicijom i narodnom pesmom, i to u tolikoj meri da se moglo reći da je Gorski vijenac »jedna opsežna sinteza pesama o Danilovom vremenu« (Pavle
Radičević, Branko - PESME
bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim, Ao braco, čestitoga veka!
78. Usput peva kako more, Baš do kuće s pesmom dođe, Dade belčić, suknu gore, Pa se odma svlačit pođe; Zato sveće i ne pali, Već s' u odar tako svali. 79.
Kostić, Laza - PESME
I nestaće mu sunca, al' trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet. U NOĆI Oj ljubavniče, meseče! oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći!
— Mirisu, da: — ta beše nam lipa, slavujma srpskim u lišću leg, a iz cvetova mirise sipa patničkom svetu bogodan lek. Pesmom se pita, svet da zahrani, svet da zahrani — da se sahrani.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Da ne desi se da mi krvna svila „Procvili strašnom pesmom bez motiva“?) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a plima hvata aloj, smirnu, miro:
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide sjajno perce, projuri besno narodnom pesmom kupeći deseterce. Od Zmaja cvetnu obrsti leju, ponešto štrpnu i Dositeju.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
On ne zna za teški jad, I traži mirisno cveće — Tako i život mlad Veselo s pesmom se kreće. U PROLEĆE Premaleće kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te
rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.
Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle još pre potopa i pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive udari u kamen pesma tužna prizrenska
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Hitno smo krenuli. Promicali smo putem, pored visokih zrelih kukuruza, praćeni pesmom prepelica. Večernji povetarac, ispunjen mirisom uvelog lišća, pirkao je. Išli smo ka železničkoj pruzi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata.
Bataljona Banaćana, što su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoljeni stražom, marširali u bolnice. U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana.
NIKOLI I Seti se, presto je rumen, ko krv. Seti se, proboden bog umire u krvi. Seti se, kud moj narod sa pesmom povrvi, Tu se ne kleči, ne klanja i ne puzi No se sudi kralju i sluzi, na krvi, na krvi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Devojke, da počnemo karavilje! I otpočeše »karavilje mile moj.« Svršiše to, pa produžiše redom,, sve pesmu za pesmom, lepšu za lepšom, miliju za milijom... Vije se divna pesma, al' i rad ne stoji.
Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju, razveseljenim pesmom, šalom i bardakom, ponoć nije strašna. Oni je i ne osete kad nastupi, oni je se i ne sećaju tog večera.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
tri senice I gnjurac iz jaza kraj vodenice, Vatrenih kresta, izbiše petli I kad nad bregom poče da svetli, Objaviše pesmom ranoranom Da život počinje sa svakim danom. VLASNICI LIVADE Ko su vlasnici ove livade?
U rasvit, vratio sam se u svoje prebivalište na periferiji Beograda, sa dovršenom pesmom u džepu, i sa melodijom, koja mi je i dalje hučala u sluhu, iziskujući nove reči.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A Sofka je znala da to kod nje nije. I zato joj teže padalo. Gotovo sama, poklopljena ničke, opkoljena parom, vodom, pesmom, osećala je kako je para guši kako zajedno sa parom guta reči tih pesama.
Svirači, zaradovani ne toliko njegovim bakšišom koliko što su ga pesmom zadovoljili — a znalo se kako je njemu teško ugoditi — još jače i slobodnije počeše.
I kao što je red, sve je to praćeno svirkom i pesmom svirača sproću njih, na doksatu, ali ne svirkama i pesmama kratkim, burnim, koje čoveka presecaju, razdragavaju i
odeven i ukrašen seljak, a tamo kroz | kapiju grunuše izmešani i mladoženjini i Sofkini svirači i čočeci sa svirkom i pesmom: Hadži Gajka, more, hadži Gajka devojku udava. Mati joj poslednja dotrča, poče da je ljubi i jeca: — Sofke, Sofkice!
Pandurović, Sima - PESME
Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca čini. Ti si mi došla sa tih
Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
/ A godišta kao ništa; Od života i gde i šta, / A od smrti nikad ništa), ili kao ostvarenja nastala u organskoj vezi sa pesmom pa otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se kujundžija naći; Nije blago ni srebro vi zlato, / već je blago što je
Za sve to vreme kolo peva, a igračica mu na pesmu odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja telom, uz vragolast pogled i ljubak
Kad se završi ova igra s lutkama, carevi, koji dotle stojeći sa isukanim sabljama pevaju, prestanu sa pesmom — i nastaje razgovor).
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Tone u san i soba I vlaga, dunja, ruka: Prespavaj ovo doba. KRLETKA Ko u krletku neku staru Uvlačim se i s pesmom novom: O vazduh mi se ruke taru, Svijam se ko pod niskim krovom. I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kafedžija Ika, gurav i ćosav dugajlija, uplašen pesmom zabranjenom od vlasti, poče da zapomaže i moli da pevaju drugu. Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva sam, iz sveg
Ako ne umru, posle nemaju dece.“ Đorđe zastenja od grčeva i stida, i s celom kafanom i pesmom što je dreka i krkljanje, propade u ambis. — Gazda-Đorđe, vojska otišla u Prerovo! Sad mi je čovek javio.
Skinuli su se u mraku, stidljivije nego prve njihove večeri. Pamti: bacila se na krevet s Tihom pesmom malog zvona u ušima i uzela Đorđa u naručje, lako, kao tanak snop raži. „Što si tako mali... oh, što si tako mali?
Otvori vrata i stade. U sobi je mrak, gust odjeke gusala. — Da li se Simka vratila? Mijat ga ne ču, zanesen pesmom. Nikola se razdra, ponavljajući pitanje — Ih, što se uplaših! — uzvikom Mijat isprati gusle.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim, tihim kućama, sve dok ga nisu otkrili ludi iz grada. — Tu se najlepše pliva! — rekli su jedni.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Očekivalo ga je prvo iskušenje: slušali su ga, bio im je potreban, ali je osećao da je sada, u svima, bilo manje žeđi za pesmom. U godini 1813, godini velikog poraza bio je na Ravnju, uz Zmaja od Hoćaja. Sedamnaest dana i sedamnaest noći je pevao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Oživeće u lugu slavuji, Sva će ropa pesmom da zabruji!“ Ona šapnu: - „Oh, mili slavuji!“ „Dić' ćemo se fruškogorskom raju, Ići ćemo sve u zagrljaju, Plandovati
Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.
Moja je ljubav od ovoga sveta. M. Đurčin CXXXVIII PO ZIMI (1-Z) 1 Doći ću ti praćen vihorovom pesmom I mećavom zlobnom. Biću, mila, ceo K'o u dečjoj bajci putnik iz daleka Promrz'o od studi, i od snega beo.
Sumnje i molbe, gnjev, nemirnu radost Sve sam sad gled'o u tami za sobom; I jednu bujnu, verolomnu mladost, Početu pesmom, završenu grobom!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Moji su nervi uvek mirni, a to je najvažnije. I probudi li me noću apotekarski pomoćnik, student ili oficir, pesmom ili violinom, pred kućom lepotice proglašene zimus kraljicom bala, ja se ne ljutim.
da lumpuje, svačije srce veseljem da napoji, onom živom željom da se učestvuje u toj radosti života, pomami, pa da ga pesmom, koju on peva kao da sve ono u njoj lično preživljuje, opije, opčini i široko rastvori za sva ona carstva osećanja, kad
nadbiše ih i Kosovo, toliko oplakivano, osvetiše, pa sve to ispuniše lako, čudeći se i sami kako bez velike muke, sa pesmom i radosno, ostvariše one vekovne snove tolikih svojih naraštaja. I opet bijaše leto i Gospod svejednako a sa sv.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— ponovi on svoju staru lozinku, koju mu sad žandarm napomenu. — Daj da se pije ! Otpoče besna, vesela pijanka sa pesmom i smehom ... Dođoše i radoznali varošani, da vide kako provodi zlikovac svoj poslednji dan.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pođoše. I te žene tudi Mirisahu na san plave noći I jorgovan, dok im pogled bludi Večnom pesmom i večitom moći. Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za reči I poljubac koji nebo krije, Plavo nebo što
Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, Opela trag; Zagrljaj, zanavek naše skrštene ruke I život nag.
I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.
Da osećam krila zašlih pokolenja Uz snivanje ptica k'o pesmom orlića. Moje noći crne, da l' se život menja. I šta znače misli i govor vetrića? Oh, zvezdano nebo kako miri snove!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pored toga, te propovedi nisu bile praćene pesmom pa mi je sve to bilo dosadno. Tada sam shvatio kako su kovači i mnogi drugi obični ljudi u ovoj zemlji bili dobri
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom. Među težacima bilo je i Zagoraca. Oni su ojkali i gunđali stare junačke popevke.
Dubrava isprekrštala se senkama i svetlošću letnoga dana. I čvrci učestaše, kao da hoće da se takmiče sa pesmom i žagorom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i varijanata – sa središnjim motivima crkva kao jelovito drvo i vernici kao pčele – i sve to uporedimo sa Zmajevom pesmom, moći ćemo neposredno da posmatramo kako je srpska umetnička poezija ponekad umela da razvija i nadograđuje ono što je
Ako ih ispravimo, desiće se isto što i sa pesmom čije smo pojedine stihove pretočili u prozu. Ali kako ih objasniti sa književnog, a ne lingvističkog stanovišta, jer je
Miloš Crnjanski je, verovatno, „Preinačenja“ smatrao najtežom pesmom zato što se upravo za ovu vrstu slika nije nalazilo objašnjenje. Izgledalo je kao da dolaze iz područja nepojmljivog.
„tri zvezde device“) gubi devičanstvo, i to ga gubi isto onako – evo još jedne, šire paralele sa pesmom „Nebeski prsten“ iz narednoga ciklusa – kao što se i sjaj nebeskog prstena „propio“ i njegova se „mlada praznina“
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dok, recimo, Stojan, tugujući za Cvetom, peva svojim mekim, napola ženskim glasom, dotle se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali ja sam pesnik samo, A taj pesnik sirotân je, — I ti s’ moraš zadovoljit’ Ovom pesmom, kakva j’ da je. 1875. NEGDA Negda je drukče bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio mlad.
Miljković, Branko - PESME
Otkud ta moć da sebi odolevam, a ne odoleše vinogradi rodni! Je li to čudna želja da se živi bez sebe? Želja za pesmom bez pesnika? Od prošlosti i zaborava vreme što se divi izdajstvu moga zaustavljenog lika?
Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela. Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu.
Ne kuni vodu izgoreti neće, Udahnuo te kamen krilatice. TAMNI VILAJET Tuđom su pesmom očarani. Teška Neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška Plaćena viđenim užasima slepim.
Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet.
udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu
I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o seljenju praha Naša je nada očajna i plaha Naš pakao poče pesmom labudovom.
da se poslužim Onim što peva i leti I nebo je pod zemljom Nečeg se boljeg seti O gazi sve što lazi I pesmom smrt prevari Šta će sa nama biti Zapevaju li stvari Ni dve reči se više Međusobno ne slažu Pesme ako su lepe Bestidno
Krakov, Stanislav - KRILA
Nišandžija je skinuo pokrivač sa cevi, i mitraljez je zavrištao. Zrna se sretala i pozdravljala pesmom u zraku. Duško se smešio. To je sve bilo lepo... ne, nisu se ljudi ubijali... smrt nije ni postojala...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Dete mi puštaj! RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati! (Vadi iz nedara zapečaćeno pismo, pa ga pruža Glavašu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
izgleda kao da svaki i nesvesno sluti važnost današnjega događaja. Daj Bože da se ova tišina zameni doveče pesmom i veseljem u slavu dobivene bitke.
Ilija tukao.« Prosti turski vojnici spevali su svoju pogibiju na Šumatovcu pesmom, kod koje se svaki odeljak završuje strofom: »Aman, care, izgibe fukara«, i od koje evo donosimo jedan odlomak:
lugovi bili su prazni i pusti, nemi i žalosni; nigde tičice da prhne, da zacvrkuće i oveseli gaj svojom jutrenjom pesmom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću. V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva? „Ja sam snila malo prije Da u tebi srca nije!
„Ne brini se, neće znati Da sam mučenik, Kad obučem svilno ruvo, Pridenem mu slik, Stvoriću se malom pesmom, Evo vako, glaj... Sad sam pesma... ko bi rekô Da sam uzdisaj!
i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati, Nit ih mogu pesmom zvati, Što će noći, U samoći Da ih duša duši prati, — Te s’ ne dadu ispevati.
“ Oživiće u lugu slavuji, Sva će gora pesmom da zabruji. Ona šapnu: „Oh, mili slavuji!“ Dić’ ćemo se fruškogorskom raju, Ićićemo sve u zagrljaju, Plandovati
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Malter je padao, sveća se lelujala, čaure odskakale, a Kosta „Turčin“ digao ruke i razdragano viče: — Pesma nad pesmom... Simfonija... „Grofe“, gde si da vidiš i čuješ! Belo konjče mahalo je repom. Radoslav sklopio ruke.
I opet ga volim. Šta ćeš!... U poverenju ti saopštavam, taj je svojom živošću, pesmom i svirkom održavao moral kod vojnika... Išli smo grivičkim putem i prilazili rovovima. Baterija je milela.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Horatіuѕ O, ako sam ti ikada, Muzo, ja Sa pesmom serpskom, zemni, ugodio (U samoj bedi s tobom srećan), Varvit mi sladošću obli danas!
pastir, Jasnu vrulu ima — nestala su vremena U kojima je Orfej zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!
PJESN (str. 115). Objavljena u Smesicama novim, Pešta 1841, 27—8. Pred pesmom, Vidaković daje ovakvo objašnjenje o njenom postanku: „Sledujušču pesnicu ovim povodom... sočinim.
Zatim, ova ista, pesma štampana je, u nešto drukčijem obliku, na 92-oj str. Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod pesmom je potpis J.
poslao mi je tekst jedne mađarske pesme čije bi prve reči mogle zavarati kao da bi mogle biti istovetne sa našom pesmom; one to međutim nisu.
među šaljivim pesmama, jedna takođe bez naslova i bez pomena autora, koja po motivu i stilu ima izvesnih srodnosti sa pesmom Nevolja: Dokle ćemo s’, pobratime, ’vako skitati, od kafane do kafane karte igrati, od mehane do mehane vino
A pesnik P. N., koji se već proslavio pesmom Mlada Srpkinja, imitacijom Subotićeve Srpkinje, štampao je u Dragoljubu, Pešta 1846, 63—4, svoju imitaciju Subotićeva
Bojić, Milutin - PESME
VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana,
rastinja Kô vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
snova, Stari će se dani uz reč da pomenu: Slušaćemo vatru i veselost njenu, Kô domaćin što se vratio iz lova S pesmom, s kojom jutros u planinu krenu. (1917) PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske!
Mrak teško spava u hrašću i klenju I prožima me pesmom davno snutom A u vazduhu pepelom posutom Priviđa mi se odsjaj tanke duge.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stavio ih je naporedo s Pesmom nad pesmama, da bi to isto učinio i Gete. Grimovom zaslugom, ali i inicijativom obrazovanog i mudrog Slovenca Jerneja
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
On, kao svakad, sa galamom, sa sviračima, pesmom, pucnjavom ide, i to ne kući, već u obližnje selo gde su čivčije oca mu, da tamo sa čočecima, Cigankama produži dalje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I blaženim miomirom Uspavaće tvoje grudi I snevaćeš, - Dok te zvono Smrtnom pesmom ne probudi. 1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva.
Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere čudnim krasom, Dok pesma
I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad! I ti, O mili anđele moj!
slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni lug I cvetne, blage ravni.
i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom.
Tu, dignuv ruku svoju spram zračnog pogleda svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.
zračnog pogleda svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.
tuđine, Kome je mrzak život mlad, Na obalama bujne Drine Ja često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna...
One su noću, uz čarobne lire, Mamile pesmom mlađane pastire. I svaki onaj koji tamo svrati, Nikada više natrag se ne vrati.
1889. PETRARKI Kraj pustih obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše nade, I slavom pokrio svetlom vokliski bajni cvet, Besmrtnom
rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku bradu.
U svakoj kafani imao sam besplatno jelo i piće i postelju, jer sam bio dobar mamac za goste, koje ću svojom pesmom da skupim da što više potroše. TAŠANA (uzrujana, potresena): Crni Saroše, crni! (Ustaje i hoda.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Moj jedan drug, koji je takođe napisao svega dve pesme u životu, mnogo je bolje prošao, ali je on prvom pesmom čestitao sedamdesetogodišnji rođendan jednoj svojoj vrlo bogatoj tetki i poželeo joj još „mnogo, mnogo leta“, a drugom
čestitao sedamdesetogodišnji rođendan jednoj svojoj vrlo bogatoj tetki i poželeo joj još „mnogo, mnogo leta“, a drugom pesmom čestitao je jednome ministru naimenovanje, završujući stihove sa „takvi sinci ponos su roda svoga“.
— uzvikuje najstarija tetka, koja je inače u duši bila vrlo zadovoljna pesmom i koja će izvesno tu pesmu pustiti u cirkulaciju, starajući se da dopre i do ruku same gospođe Anice.
Tako me je prva pesma oterala u aps, a to će me isto postići i sa poslednjom pesmom. Punih sedam godina ja sam se, mada me je to grdnih muka stalo, uzdržavao da pišem pesme, pa ipak sam jednog dana
Šantić, Aleksa - PESME
To njene druge sviraju mlade, I s pesmom kolo se vije; Vitezu s čuda i um se krade, Pa čvršće nimfi se svije. No začas zgasnu sve čari plamne, I snova
Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo. 60 Mene bog snova u dvore ogromne vinu, Gde se opojni miris i blesak lije, Gde raznobojni
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mita, sa opštim razvitkom društva, i pod ogromnim uticajem bajke (koja se po sadržini umnogome podudara sa epskom pesmom) postepeno je nastala posebna epska pesma. To se, svakako, dogodilo već u varvarstvu.
Između prve i druge etape — smatra se — nije veliki vremenski razmak, jer se vrlo rano javlja potreba da se pesmom sačuva uspomena na podvige heroja; zato se iz slobodne improvizacije izdvajaju pojedine pesme koje se ponavljaju,
Ako je stvarno bio pesnik, pa ako je čak i želeo da pesmom agituje za feudalizam, on je hteo–ne hteo morao da odražava čitavu epohu u svoj njenoj složenosti i protivrečnostima
Zapanjujuća je sličnost, na primer, naše pesme Ženidba Stojana Jankovića (Vuk, III, 21); Krasić, 9) sa germanskom pesmom O Valtariju (Valteru) iz H veka, na latinskom jeziku.
Maretić ovako prikazuje sadržinu te priče i njenu vezu sa našom pesmom o Marku i Musi: „Na dvoru asirskoga cara Sinagripa živi mudri Akir, koji nema sa svojom ženom Teodulijom poroda i
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Domovina se brani cvetom I pčelom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu Domovina se brani knjigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom majčinom brigom I onim brašnom u hlebu Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
da se ne zagasi. Maečak s telom neka se pripne na dud. Eda ikoja lastavica sa svojom pesmom proleće dobro čini? Ni pak jedna je črta zemljomeriocu, il' mu morski put jednome korabu i dumendžiji jednom; dosta ih
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Možda zato što je bio čovek meraklija i voleo pesmu. Voleo je da ga pesmom i bude i uspavljuju. Kad leti posle ručka prilegne na doksat da se odmori i pridrema malo, voleo je da čuje tihu pesmu,
Pio bi, a čočeci bi mu pevali i igrali i vili se pred njim do zore, a on ih, raspoložen pesmom, svirkom i igrom njihovom, bacao na krilo tako silno da bi im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i
nisu je ni slali, jer su im odatle pisali da je ne dovode sad, bar još za neko vreme, dok se ućuti s nekom prokletom pesmom, koja se tamo sad najviše i najradije peva, a počinje sa: „Na portu seđaše“.