Jakšić, Đura - PROZA
Žene su drktale od straha. Samo mladići stiskavahu pesnice, nestrpeljivo čekajući svršetak zlokobne besede. — Hristos, spasitelj ljudi, naroda i vekova, ove je strasne sedmice
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I sad znaš šta je... eto ti!... U Jelicu kao da uđe neki bes... Ona steže obe šake u pesnice, diže ruke nada se i reče oštro: — Ja neću!... Krunija nije verovala svojim ušima.
Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!... Stari popa se zaplaka, kmet Jova tako isto... Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju... Aleksa obrisa oči, pa priđe Jelici i zagrli je: — Radosti moja!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zakrvavljenih i nabreklih modrocrnih vena na čelu i slepoočnicama Jurišić je čitao, škrgutao zubima, grcao, stezao pesnice do bola i grčio se. Najednom on se žurno uspravi, iskezi i pojuri kući. „Danas, sutra, smesta...
Afrika
Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao. Poneki je već razastro ponjavicu kraj ognja i spremio se da spava.
Ovo je zemlja za bele, ovo je zemlja za bele, razumete li!“ — „Ovo zemlja za bele“, potvrđuju uplašeno crnci, bojeći se pesnice ili njegovog ujeda. Iz njega silazi bujica ognjenih reči od koje se savana razleže.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ćutanje sinagoge pogodi me kao udarac pesnice u želudac i, ne znam zbog čega, zevnuh. Istegnut kao struna prema klupama Novak reče da neko, kome je dosadno, može
nemačke gradove Volfganga Borherta i videh ih nanovo izgrađene, fabričke dimnjake kako se dižu kao stisnute ljudske pesnice u nebo, zatim šine kako idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj
I, utvrdio sam! Na mestima gde su bile zamaštene moje pantalone ujutro nisu postojale. Bile su to rupe veličine pesnice, a žuto-zelena kornjača batrgala se po sobi izvlačeći i uvlačeći svoj naborani vrat. - To su uradili miševi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah. Stisnuh samo jače pesnice u travi i zaustavih dah. Šum bivaše jači.
I, onako neočitanog, poljubi ga u čelo. Zatim, još ukočenije, ali samo sad presamićen, gurajući pesnice u slabine, iziđe i ode u onu drugu, malu sobu, da se tamo zatvori. Žene još jače zaplakaše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.
Kosa nam se diže na glavi. Jedan priđe sedištu nišadžije. Ostali se odmakoše. Uvukli smo glave u ramena, stisli pesnice i zube, očekujući da se dogodi nešto strašno što ni u krvavome ratu nije baš tako obična stvar.
Onaj koji zaviruje u kokošarnike i na čiju se glavu spuštaju pesnice svih pretpostavljenih starešina... Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku otadžbine, dok
“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KOKICAMA (kad se kokaju): Pucajte mi, kokice, Kao moje pesnice, Od budžaka do budžaka I uvrh odžaka! 4. RAZBRAJALICE (Pri započinjanju dečjih igara) 1 Bumbar, delipar, Seo car na
Stanković, Borisav - JOVČA
) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh! (Pada ničke po jastuku, šakama stisnutim u pesnice grčevito gužva i kida jorgan, pleća mu se tresu od očaja i besa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gleda ih: nekada, na putu Do ove mehane, radovao se njihovoj težini. Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide.
U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice, pođe tromo za Simkom; ne korača, naginje se samo, a ona, predosećajući njegovu nameru, više začuđeno no uplašeno,
Mogao si da javiš pa da te čekam, čvor je senka, a lice mu žućkasto, gutica na korenu dugog nosa udarac je nečije pesnice. Zar je vreme takvo da i Vukašina tuku? Došao da se požali... Ne, neće to. Takvi smo mi. Tvrđi od bresta. A lep.
Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču njegove sitne pesnice. I tek posle, kad se uplašio, umorio ili postideo, odjednom je umukao i prestao da je tuče, pa se pijano sručio na
Što plačeš kad si lepa, i mlada. Ja ću da tugujem za tebe. Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice. Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra.
U šta su istekle moje mlade godine? Ti si mi snagu prosuo ni u šta, ti što hrčeš, što spavaš, umoran si, zabolele te pesnice od moje glave.
Aćim je bezdušnik i zverka, a ja sam ni u šta utraćio život, šaputao je i urivao pesnice u pšenicu, glasno udišući njen miris i miris luka.
— Idu li? — upita. — Idu. A deca? Četiri sina imaš, ludače! Dođe joj da ga tuče, stiska pesnice, saginje se i vidi široko otvorene oči, krupnije no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju
krupnije no što je mislila da jesu, gledaju je one drukčije nego ikad, gledaju je ne kao Đorđeve sitne i zle; opusti pesnice, spusti ruku na šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što
Na takve — ruka me ne izdaje.“ „Zar i ti da me izneveriš?“ Aćim je stegao pesnice i pošao na njega, pretio je i psovao, i pominjao noć kad ga je sa zaleđenim čakširama, kad krova za njega nigde ne beše,
Ona se okrenu k njemu, preko pasa presečena mesečinom. Pritisnute uz bokove, bele joj se pesnice. Lice u senci. Imaću snage, ponavlja u sebi.
U tišini i mraku, za stolom punim kostiju, razbijenih čaša i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a čelo na pesnice, toliko umoran da mu ni san ne prilazi, tužan od radosti što se nešto ipak zauvek svršilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
liže prste da lakše podeli karte, tiskaju se pogureno ispod šatora i oko doboša, pa se kikoću, cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po vatrama, alaču odže sa džamija, dok u daljini potmulo grme teški
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
figura starog Egidija, zabijeljenih očiju u patetički izobličenoj gesti prema prozorima naše kuće, i prijeteće pesnice žena iz mjesta, i njihovo pučansko iživljavanje u gnjecavo bolnim potankostima, i pričanja o devojci na odru, usana
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre. Oni drže stegnute pesnice na očima da ih dim ne bi vređao. Poneki je već razastro ponjavicu kraj ognja i spremio se da spava.
Ovo je zemlja za bele, ovo je zemlja za bele, razumete li!“ — „Ovo zemlja za bele“, potvrđuju uplašeno crnci, bojeći se pesnice ili njegovog ujeda. Iz njega silazi bujica ognjenih reči od koje se savana razleže.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovde leži jedan polunag, izvrnut na trbuh, sav uprskan krvlju, lice mu ne vidiš, ali grčevito stisnute pesnice kazuju poslednje samrtne muke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poneka iskrica svesti sine i razrogačenim očima posmatram one mrtve oko sebe. Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman! Pucnjevi pušaka se razležu.
Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje. Setio sam se jednoga leša čija je glava bila zarivena u zemlju. Odmakao sam naglo glavu...
Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa. Naslonio sam glavu na pesnice i nalazio sam se u nekom polubunovnom stanju.
— Evo ovde! — jedan od vojnika pokaza na čukalj noge. Vilični muskuli su mu podrhtavali. Gruja se grčio i stezao pesnice dok su mu odmotavali uvijače i skidali cokulu. Čarapa je bila natopljena krvlju.
Napolju grunu eksplozija od granate iz bugarskog merzera. U meni se javi više refleksni trzaj, te stegoh pesnice. — Još malo, još malo! — govorio je Dragan više za sebe, misleći na pripremani napad.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali je za sve već bilo kasno. Stisnute pesnice, stvrdnut mozak, gordost bića koje je sve izgubilo samo je još to bila Leksa Vlaovićeva.
Eto tako je Leska Vlaovićeva postala najzad muško i Vlaović, poslednji Vlaović. Otvorila je stisnute besposlene pesnice, radila i trpela za ime i ponos Vlaovića koliko krupno živinče ne bi izdržalo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No naše žene tek onda usta svoja čuvaju kad nuždu vide od muževljeve pesnice sačuvati ji. Sad opet ajdmo k povesti. »Ali baš ništa žene u mesecu ne govore?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ a ispitujući profesor, odnosno katiheta, triput je stezao pesnice i zaletao se na mene, ali se uvek uzdržavao s obzirom na svečanost trenutka.
— Koje je prvo osnovno načelo Hristove nauke, zvekane jedan? — ponavlja gnevno katiheta i već mu se stežu prsti u pesnice. Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe!
sam ja mislio i razmišljao, dotle onaj brat krckao paru po paru, pa eno ga: on sad bogat čovek, a ja duvam u prazne pesnice“, — veli jedan koji je promašio život.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali, evo, vraća se... Šestari kao ptica grabljivica nad nama... Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice... Grrr-u... Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe... Zar ovolike muke preživeli!... Gospode! Grr-u! Odlete ka varoši..