Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ciču, kad svaki žudan kamenovanja kamenom se na njih bacati stane, kad hajkači na stare slave ledenome podvrgnu biču pesnikove stihove nedopevane.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
kulturu, za umetnost u poeziji, nezavisno razvijanu od narodne poezije, izraz višeg obrazovanja i slobodne osobenosti pesnikove. Sa poezijom velikih evropskih književnosti on se upoznaje preko Rusa, iz ruskih antologija.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To je bila antologija pesnikove ratne, rodoljubive lirike i ušla je u štampu već 1919. Izdavač, knjižar Cvijanović, međutim, toliko se bio prepao bure
Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake. Nisu sve pesnikove pesme iz vremena prvog svetskog rata štampane, a nisu ni sve štampane unete u Liriku Itake.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Da je to čovek besposlen, pa da se bavi pesnicima našim, izvesno bi mu pale na pamet one reči pesnikove: »To je sudbe teško prideljenje«, i on bi se utešio njima.
! »Ustaj živi, bori se, ne kloni!« — te su reči pesnikove užljebljene u srce njegovo i ništa ih nije u stanju istrti odande, ništa!
Rakić, Milan - PESME
CRKVA 106 MINARE 107 OPROŠTAJNA PESMA 108 OPROŠTAJNA PESMA 109 PESME 112 OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu
PESME OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI NA KAPITOLU Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju sunca zraci vreli I dok julsko podne tromo
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
na tome čudesnom jezičkome zdanju; ono je važno samo kao utelovljenje individualne i neponovljive stvaralačke moći pesnikove, njegovoga ličnoekspresivnog „uzleta“ u jeziku. S pesnicima su, naravno, uporedo išli i kritičari, tumači poezije.
Ali nijedan trop ovde nije plod čiste pesnikove volje i svaki od njih saodređuju slike koje naš jezik i naša kultura pamte.
(„Pustolov u kavezu“) Izgleda da je Zoran Mišić mislio i na ove pesnikove postupke kad je tvrdio da ne ume „da razgraniči konkretno od apstraktnog, sliku od pojma i misao od osećanja“, kao i da
trenucima te književnosti: oni iza sebe ne ostavljaju samo svedočanstva o tome kako je njihovo vreme prihvatalo nove pesnikove tekstove, koje je mesto na vrednosnoj lestvici dodeljivalo savremenim pesnicima, nego skupa sa savremenim pesnicima,
periferiju, pa nam samim tim već u klupi nameću izvesnu „gramatiku“ na osnovu koje čitamo, odnosno „doživljavamo“ pesnikove tekstove.
Tu nisu presudne individualne, pesnikove emocije, koje smo navikli da tražimo kod stilogenih reči, tu prestaje da važi prvo „merilo“ Bogdana Popovića da „pesma
“ Dušan Matić je Petkovića zanimao u svetlu pesnikove stalne razgradnje klasične sintakse i dolaženja do razgovorno gipkog izraza.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome Dafinin subjektivni doživljaj nije ukinut, mi ga osećamo, ali ga otprilike osećamo kao i pesnikove emocije u njegovim stihovima: čim ih odvojimo od strukture stiha, one čile.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Šaputô sam jošte mnogo, I od mojih uzdisaja Ispleo se zračni venac I digô se, uzvio se Oko glave pesnikove. Ali tu je veće bio Jedan venac, mnogo veći, Tako isto uzdisajni — Možda ga je Srpstvo celo Od uzdaha svojih