Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pesmom — površni opisi i nezlobive igre rečima — najčešće je nevažno i krajnje nezanimljivo sa stanovišta razvoja našeg pesničkog jezika.
se namnožili u ovoj od kritike nedovoljno nadziravanoj oblasti mnoge je navelo na prezriv odnos prema toj, nižoj vrsti pesničkog izražavanja; malobrojni bolji pesnici koji su se dečjom pesmom bavili gledani su s neodređenim simpatijama, kao čudni i
za decu, koliko god privlačni i ljupki bili, nisu mogli da utiču na porazno negativan zaključak o celini Zmajevog pesničkog stvaralaštva.
Paund, T. S. Eliot) prosečnom čitaocu nedostupni. Učena poezija samo je naglašeniji slučaj udaljavanja pesničkog teksta od neposrednog čulnog iskustva, njegove težnje da se utemelji na visokom, što višem nivou.
slutiti; ostalo je lirska projekcija, samozačaravanje, zamah uobrazilje od nekada, dakle jedna vrsta davno ostvarenog pesničkog čina.
POEZIJI Dragan Lukić (1928) je jedini naš dečji pesnik koji nikad nije ni pokušavao da piše za odrasle; ovaj nivo pesničkog izraza on, dakle, nije doživeo kao redukciju i ograničavanje, već kao punu meru i jedini cilj svog stvaralačkog napora.
Latini su smatrali da je dokolica (otium) preduslov pesničkog stvaranja; dečji pesnici je, eto, izjednačavaju sa pesmom samom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegova poezija sa čisto umetničkog gledišta nema vrednosti. Vezilić nema pesničkog nadahnuća, versifikacija mu je slaba i nerazvijena, jezik težak, nečist, često nesiguran.
za sebe pisao da je »gotovo sav čuvstvo«, on je u osnovu bio suv i hladan čovek, bez mašte, bez osećanja i pravog pesničkog talenta.
da igra ulogu genija i da začuđava čitaoce, on je u korovu svoje razuzdane fantazije ugušio ono malo cvetova svoga pesničkog talenta. JOVAN ST. POPOVIĆ ŽIVOT. — Jovan St. Popović rodio se u Vršcu, u Banatu, 1. januara 1806.
u Zagrebu, u dva izdanja osamdesetih godina u Pančevu, i 1902. u Beogradu. GORSKI VIJENAC. — Kruna pesničkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je Gorski vijenac.
Gorski vijenac je sinteza Njegoševa duha i ranijeg pesničkog rada; tu pesnik nacionalist ide zajedno sa pesnikom misliocem, i celo delo je skladna mešavina između narodne
Nenadović je bio obrazovan čovek, pun lepih ideja i dobrih namera, ali hladan, bez osećanja i bez pesničkog talenta. Sve to moglo je zanimati poluknjiževnu publiku, kod koje je on kroz ceo svoj život ostao vrlo popularan, ali
Smelošću i bujnošću svoje prirode, snagom i originalnošću svoga velikog pesničkog talenta, on je učinio onaj odsudan skok od ranije objektivne i didaktične poezije ka subjektivnoj i lirskoj poeziji na
Ali u tim prostim i jednolikim stihovima koje je lako pisao nije bilo pesničkog talenta. Kao Joksim Nović on je pokazao da podražavanje narodne poezije bez ličnog pesničkog talenta vredi koliko i
Kao Joksim Nović on je pokazao da podražavanje narodne poezije bez ličnog pesničkog talenta vredi koliko i ranija podražavanja Horacija i Šilera, i da patriotizam nije jedini atribut jednoga pesnika.
Pevanija je izišla u Novom Sadu 1882; ostatak njegovog pesničkog rada izdala je Srpska književna zadruga pod naslovom Druga Pevanija, u dve knjige (Beograd, 1895—1896).
I za sve vreme pesničkog rada za njega je bio »srpski jezik — rajski jezik«, kako je pevao u starosti. Narodna pesma na njega je uticala mnogo
On je zlato svog velikog pesničkog talenta raskovao u sitan novac i razdao ga svom narodu. On je za srpsku književnost bio ono što je, po rečima Ernesta
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Značajna rasprava! Ja sam je prelistao. Šest komada papirosa! Nepismeno, upravo neukusno napisana, bez stila i pesničkog poleta“.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali one kod Dučića nisu ostale samo deo pesničkog dekora vezanog za određeni književni stil, nego su postale otvor na tom dekoru, koji vodi sve do trenutka kad su se u
I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak. Samo što je on izrazito lirski i dolazi iz bliskog dodira pesničkog subjekta (u vučjem obliku) s nebeskim svodom, gde obitava božanstvo.
i nesvesne sadržaje, sve do izlaska u područje nepojmljivoga), onako kako ih on vidi polazeći od svoga neposrednog pesničkog iskustva, ali i od pesničkog programa: „Kasanje. Kasanje je reč.
do izlaska u područje nepojmljivoga), onako kako ih on vidi polazeći od svoga neposrednog pesničkog iskustva, ali i od pesničkog programa: „Kasanje. Kasanje je reč.
„modernista“ i „realista“, dosledno i hrabro, ali i razložno i suvereno tumačio novi jezik srpskoga pesničkog „modernizma“.
tekstova, od prvog do poslednjeg teksta u knjigama Reč i vreme I i II78, kao i u dovoljno iscrpnome izboru Kritika pesničkog iskustva79, koji je sam autor sačinio kao poslednju svoju knjigu i neku vrstu svoga zaveštanja.
Nije, naime, problem jedino u ponavljanju koje, pored znatnoga vremenskog razmaka, nije na visini svoga pesničkog uzora iz istoga jezika i književnosti: pod znakom pitanja je stavljena iskrenost, neposrednost, spontanost u lirici, sama
tako da nam se katkad čini da pred sobom imamo rečima predstavljen snovidovan luk: „Tradicija je ona linija duhovnog i pesničkog opredeljenja, ne odveć popularna i ne uvek spasonosna, često pogibeljna, u svakom slučaju nekanonska, katkad ponorna,
je putem krenuo Vasko Popa, a tim je putem krenuo i Zoran Mišić: predano i nadahnuto, razgrtao je slojeve zatečenoga pesničkog nasleđa koje seže do sredine HIX veka da bi ukazao na onu „liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja“ koja iz zaturene
razgrtao je slojeve zatečenoga pesničkog nasleđa koje seže do sredine HIX veka da bi ukazao na onu „liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja“ koja iz zaturene memorije narodnih umotvorina, slikarskih viđenja po našim manastirima i još nedovoljno
Kao, uostalom, svaka istinska umetnička vrednost. Objašnjavati tu liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja, stalno biti zaokupljen mišlju o izmeni i preusmerenju različitih i suprotnih tokova u jednome nacionalnome
doba avangardnih prevratnika, dokazujući, podrobnom analizom – a ne deklaracijama, da je poetički rez i iskorak ovoga pesničkog usamljenika u odnosu na prethodnu epohu Dučića i Rakića – radikalniji nego kod većine njegovih vršnjaka, oglašenih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Najjednostavnije je poći od prideva, koji, čim se počnu ponavljati, teže da preuzmu svojstva pesničkog epiteta. Neka nam kao prvi primer posluži određivanje boje očiju.
Jezik pesničkog žanra predstavlja jedan i jedinstven ptolomejevski svet, izvan koga ništa ne postoji, niti je šta nužno”. 274 Kao što
I, razume se, sa svim tim valja dovesti u vezu to što junaci Seoba imaju trenutke duboke vizuelne slutnje, odnosno pesničkog vaznesenja ili epifanije, tj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sa mnogo osnovanog razloga, stavlja veoma pozno, u godinu pojave Branka Radičevića, čitav raniji, njime zaklonjeni period pesničkog razvoja kod Srba, a koji je trajao bezmalo takođe čitavo jedno stoleće, jeste ono vreme kada se začela i u pravim
i prvenstveno kao umetničku nasladu i radost, jer takav primer i podstrek, i da ovakav prikaz neprekinutog pesničkog razvoja uokviri u celinu jedne slike, koliko je to sa našim mršavim današnjim znanjem o njemu uopšte moguće; ne dopušta
pesama za ovu Antologiju, morao sam voditi računa o tome da se ovde radi o počecima naše poezije, o teškoćama stvaranja pesničkog jezika uopšte, u našim posebnim prilikama posebno teškim.
br. Danice ilirske od 20. juna 1840, str. 97ab, napisana kao vrsta pesničkog odgovora, u ono doba tako omiljenog, na pesmu Andrije Nemčića Sveta odluka, štampanu u Danici 17. avgusta 1839, str.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Lirika čini srazmerno manji deo Zmajeva pesničkog opusa. Njegova produkcija u oblasti angažovane poezije bila je ogromna. Kao rodoljubivi pesnik Zmaj ne dostiže druge
Ali istovremeno ona je dala veliki doprinos razvoju srpskog pesničkog izraza i stiha i vršila stalan uticaj na poeziju svog vremena.
Raičkovićeva transpozicija pesničkog doživljaja u prirodu i pejzaž izgleda nam stara koliko i sama lirika. Ali je on ipak moderan pesnik, koji u sasvim
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Bliskost pesničkog postupka postaje očigledna iz sledećeg odlomka: „Evo kaput dobar, jevtin,/ od te robe bolju što ćeš?/ Za leto je on
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m.
(pored onoga o čemu je u uvodu bilo reči) i apostrofa, personifikacija i hiperbola, ali to nisu osobine samo narodnog pesničkog jezika. Ipak, treba istaći to da ih u narodnom ima više nego inače.