Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
koji se piše konkretnim povodom, sa jasnom namenom, pokušao je da, pod plaštom dečje pesme, priključi dostojanstvenoj Pesničkoj veštini. Čak i ako je bio samo relativno uspešan, pokušaj je zanimljiv i vredan pažnje.
Pravila valja poštovati; što su teža, to bolje za pesmu. U pesničkoj igri pravilo nije uvek od početka jasno i vidljivo; ono se, u toku igre, postepeno otkriva i potvrđuje.
Tanka knjižica stihova, dve-tri hiljade reči, a opet, jedna od onih objava koje se u pesničkoj umetnosti godinama čekaju. Osvrnuo sam se na nju u Književnim novinama, godine 1955, ili 1956.
Oni su „slučajni” i nevredni pažnje samo sa jalovog racionalnog stanovišta. U pesničkoj igri, pak, rime utvrđuju veze između pojmova, slika i značenja sa uverljivošću koja je ravna bilo kojoj drugoj saznajnoj
poeziji uopšte, i razlozi njegovog opredeljenja, njegove ironične vizije sveta, te naročitog, izdvojenog odnosa prema pesničkoj umetnosti: Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
frazeološku poeziju unosi svoju ličnu snagu, ekspanzivnu bujnost jedne strasne pesničke duše koja svet gleda u pesničkoj viziji i koja daje katkada drhtavicu velike poezije. EPSKA POEZIJA.
« On je kovao nove reči, pravio novu sintaksu, stvarao svoj osobeni, čudnjački srpski jezik. U svojoj pesničkoj vrućici on piše reči koje ni pre ni posle njega nijedan Srbin nije izgovorio: izniklica, neokrunka, poletanci,
On ima tu ljubav prema istini, nagoj, prostoj, nimalo pesničkoj, i postaje prvi srpski pisac istinitog, stvarnog života, pisac jakih i sočnih romana, nabreklih životom, koji imaju
su značaja studije: o vaspitanju ukusa, o načelu harmonije, o detaljnoj estetičkoj analizi, o alegoriji i satiri, o pesničkoj dikciji, o književnim listovima, o jugoslovenskoj umetnosti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ali - dodavao bi on na svoj uobičajeni dramatični način sve je moguće pesničkoj duši koju nose krila genija. Od vaspitanog i duhovno orijentisanog čoveka kakav je bio Bilharc ovo je bio veliki
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Šta je, u stvari, ova neveština ili sve veća pukotina u pesničkoj formi? Izvesno je jedino da je ona kod pesnika najdublje ukorenjena u jeziku; da je u početnom ili elementarnom vidu
Jer im odsecamo opštiji smisao što im ga daje celina. One su dopunski motivisane u pesničkoj strukturi. San u „Jedinom snu“, naime, ima prostorna svojstva upravo zato što nije razlučen od telesnog, kao što u
I zaista, ovde nam se u čisto pesničkoj ravni pruža prilika da gotovo golim okom posmatramo ono što Stanislav Vinaver dvadesetih godina nije prestajao da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
SILAZAK 4 O sklopu i značenju Nečiste krvi 4 I 5 II 19 III 41 IV 63 V 79 SAN VUKA ISAKOVIČA 96 O pesničkoj strukturi Seoba 96 I 97 II 114 III 133 I 151 DVA SRPSKA ROMANA Studije o Seobama i Nečistoj krvi PREDGOVOR Dve
SAN VUKA ISAKOVIČA O pesničkoj strukturi Seoba Dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao lađa na pučini velikoga okeana
Ima u ovoj pesničkoj simbolizaciji svetla i tame nešto od pradrevnog mitskog razlučivanja svetla kao načela života (rađanja) i tame kao
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. USAMLjENI GROBOVI 1. Pesničkoj priči proteklo je doba, Romani danas „uživaju pravo“; I ja je ne bih dizao iz groba, Da sedu prošlost ne poštujem