Obradović, Dositej - BASNE
Hoće veliki car Petar Pervi da prosveti i ukrepi carstvo svoje, a patrijarh mu ne da; viče, i u ime božje zapoveda da se nauka ne uvodi.
Navlastito prosvešten vladjetelj dobro gleda kakvi su oni koji službe i dostojinstva od njega ištu. Car Petar Veliki uredio je zakon da se na opšta dostojinstva dobrodjeteljni i učeni izbiraju.
Da je Veliki Petar hoteo da njegovi Rosijani ostanu kako su im i stari bili, oni bi bili i danas kao Tatari; ali je bogoprosvešteni monarh
Blažen i preblažen veliki car Petar rosijski! I blažena utroba koja ga je nosila! Jer da ne bi njega, bi se do danas i magarećim nogama klanjali!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović Trnavac i Petar Dobrnjac, zapeniše, uskipeše, zakrviše se - ko? - Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga!
- Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka,
U potopu sveti Petar svetom Pavlu ne da ruku, po Jerusalimu sveti Marko uhodi svetog Luku, a o Judi i da ne govorim!
ili Makedonski, Dušan Silni, Ivan Grozni, Ričard Treći, Henri Peti, Šesti ili Osmi, Luj Četrnaesti, Kralj-Sunce, Petar Veliki, Konstantin Prvi Veliki, Karlo Veliki, ili neki Karlo manji od Velikog, Karlo Glupi, Karlo Ćelavi, Karlo
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No kad u tom boju turska poglavica Omerica pogine, a s drugi’ prazni’ strana Petar Rakarac i Mali Janko prodru u samo Valjevo i prazne kuće zapale, onda Turci počnu begati Čačku i Užicu.
Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević lajtnanti; pop Ćuka [Popović?
” Moj otac ne htene ostati, nego se vrati kući u Brankovinu, a za njim Lazar Ilić iz Jabučja i Petar iz Rakara, a oni drugi ostanu, te su svi išli na Francuza vojevati, kao Mali Janko, Milisav Milošević lajtnant (koji
u ono 12 godina naša tri kneza valjevska, i knez Ranko [Lazarević] šabački iz Svileuve; knez Nikola iz rudničke, knez Petar iz ćuprijske; [Stevan Andrejić] Palalija iz beogradske; i za druge sam slušao koje moj otac fali, ali sam im imena
Ali su Aleksa iz Brankovine i Petar iz Ćuprije najprebraniji kod vezira bili.) II Kad su sve age i zli Turci pobegli u Vidin (pošto im je
od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i knez Stanoje [Mihajlović] iz Zeoka i jošt drugi.
Sutradan dođe moj otac i knez Petar mitropolitu da im dade hatišerif, a on im rekne: „Otiđite najpre do vezira, pa dođite onda po fermav.
Međutim knez Petar iz Ćuprije i Stevan Jakovljević pokupe Srbe i udare na Ćupriju i posle znatne bitke isteraju Tosun-agu i osvoje Ćupriju
On ostane u vojsci, a ja odma odem da tražim džebane, i 17. februara dođem u Zabrežje, poručim i dođe mi tu Petar Jerić iz Zvečke i Isailo Lazić i pop Leontije iz Urovca.
Ja ne kažem odma njima, da sam ostavio na visu sa Jakovom 700 ljudi, jer rad sam bio da vidim hoće li i oni da se dižu. Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima?
Kad pređem, poručim i odma dođe mi Petar Jerić, Isailo Lazić i pop Leontije. Pokažem ono malo džebane, i kažem da je otišao čovek u Varadin, i da ćemo džebane
On je naš jedinoverni i jedino krovni, on će nama pomoći. U mesecu juliju (1804.) pređe nam i Petar Novaković Čardaklija, austrijski ritmajstor, koga je žena bila je u Budimu kod ruske princeze, koja je bila za
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ja, baš je strašno kod Petrova vira — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — Ja se i sad čudim kako imade kuraži Petar da usred gluvog doba onde zaroni!... — A zar je zaronio? — upita jedan — Ja šta ti misliš, moj brate!
— upitaše neki od njih. — Zaiska, jakako! — priča on dalje: »Daj mi«, veli, »te bukagiije!« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade.
« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!« »Jok ne dam!« reče Petar i pođe. Popa nestade. Niti se znade kud ode ni šta bi od njega. Ama da rekneš da je što šušnulo... ništa!
i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako... Obleta pop i iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga.
Ide tako ide, dok ti njega neka ruka dohvati ostrag za rame. Okrete se Petar, kad — ali opet onaj pop. »Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji. dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi...
— viče Marinko. — Pa šta velite, braćo? — Hoćemo! Hoćemo!... — Ama ja bih voleo kad bi opet ostao Jova! — reče Petar Šokčanić. — Nije to što Ivan ne bi valjao, nego što se Jova bolje razume. Ali kad on neće, onda neka bude Ivan...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.
Kad je večernja svršena, učitelj se našao s pop-Spirom u porti crkvenoj i predstavio mu se: — Petar Petrović, svršeni klirik i izabrani i potvrđeni učitelj za ovo mesto!
— Klanjam se, gospođice! Petar Petrović, učitelj ovdašnji... to jest skorodošavši, novopostavljeni. Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i
Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva. Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je frajla-Julka, kad je
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sočinitelj LICA: KIR JANjA JUCA, njegova supruga KATICA, Janjina kći od prve žene MIŠIĆ, notaroš KIR DIMA PETAR, kućevni sluga DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
O, oći da umri Janja, oćiš da vičiš: „Jao, majki moja, da pravim Janju od blato!“ POZORIJE 2. BIVŠI, PETAR JUCA: Evo Petra. Možemo ga poslati po žice. JANjA: Da ti djavol nosi sos tvoju žicu, da ti uzmi pamet, da zaboraviš!
JANjA: Da ti djavol nosi sos tvoju žicu, da ti uzmi pamet, da zaboraviš! (Petru.) Esi skupio onu đubru sos pijacu? PETAR: Aa? JANjA (jače): Esi skupio onu đibru? PETAR: Kakvu tužbu? JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.
(Petru.) Esi skupio onu đubru sos pijacu? PETAR: Aa? JANjA (jače): Esi skupio onu đibru? PETAR: Kakvu tužbu? JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.) More đubru, đubru, đubru! PETAR: Ubru, ubru!
PETAR: Kakvu tužbu? JANjA: Tvoja prokleta uveta! (Viče.) More đubru, đubru, đubru! PETAR: Ubru, ubru! Što ne govoriš ljudski, nego se ačiš? JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu!
JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio. JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros!
PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? PETAR: Šta vičeš tako, nisam ja gluv!
JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? PETAR: Šta vičeš tako, nisam ja gluv! Ćir Dima je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANjA: Kir Dima je moju prijatelj. (Čita.
(Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A? JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!...
JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A? JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!... Ama grafa j’ od kir Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo.
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo!
! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakoviči su ćutali. Prvi, pred Garsulijem, bio je major Jurat Isakovič, drugi, prve klase lajtnant Petar Isakovič, treći major Trifun Isakovič, a poslednji, prve klase kapetan, jego blagorodije Pavel Isakovič Vlkovič.
grofu Gajsruku, komandantu Oseka, premeštaju, i to: „Major Jurat Isakovič u Sirmijski husarski, Perve klase lajtnant Petar Isakovič u Slavonski husarski, Major Trifun Isakovič u Brodski pehotni, Perve klase kapetan Pavel Isakovič Vlkovič u
Lajtnant Petar Isakovič, koji je bio idući, bio je među njima, po ženi, najbogatiji i, valjda zato, najponositiji. Bio je to lep, vitak
(Garsulijevo ime izgovarali su neki i „Garčula“, a on se na to ljutio i ispravljao „Garsuli, Garsuli“.) U redu, Petar je stajao kao ukopan, sa rukom na sablji, prebledeo, sa kožom kao majske ruže.
Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao bomba. Braća, Đurđe i Petar, Isakoviči, pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u jednom traktiru, koji se nalazio
Engelshofenu nije ni na um padalo da im zabrani da spavaju kod svojih žena. Petar, koji je bio, u vojsci, daleko zaostao za braćom, bio je među njima najbogatiji, po ženi, Varvari, koja je bila
Uistinu, Petar nikad nije posumnjao u svoju ženu. Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju
Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je odmah pristao da iziđu do prvog forposta, da se Pavle isprati.
Tako se onda desilo da se žena Petra Isakoviča, tog jutra, prva budila i da je počela i svog muža da budi. Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa rukama izvijenim nad glavom, i obrvama izvijenim nad sklopljenim očima, lep i svež,
Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stanovao, imala je na zidu neke golišave anđele, i goblene sa scenama iz lova.
“ To bi dabogme izazvalo, uvek ponova, vrisku i ciku stidljivih žena, a njegov brat, Petar, pocrveneo bi. Đurđe je to i hteo, u svojoj obesti. Tresao bi se od smeha svaki put ponova, videv kako Petar crveni.
Đurđe je to i hteo, u svojoj obesti. Tresao bi se od smeha svaki put ponova, videv kako Petar crveni. Žena Đurđeva, Ana Bogdanovič, bila je sušta protivnost svojoj jetrvi, i po stasu, i po licu.
Teodosije - ŽITIJA
Ali ćemo i mi od mnogog bar nešto malo reći. Pohvala Petar časni i prepodobni, imenom tvrd i životom. Petar istinit siromah koji osim sebe ništa u pustinji ne imađaše, te se ni
Ali ćemo i mi od mnogog bar nešto malo reći. Pohvala Petar časni i prepodobni, imenom tvrd i životom. Petar istinit siromah koji osim sebe ništa u pustinji ne imađaše, te se ni vidljivih lopova ne uboja, NI od mislenih ne opleni
koji osim sebe ništa u pustinji ne imađaše, te se ni vidljivih lopova ne uboja, NI od mislenih ne opleni razbojnika. Petar novi pustinjak koji izvanrednim trpljenjem i zeljnim uzdržanjem, drevnima podoban, mnoge i prevaziđe.
Petar novi pustinjak koji izvanrednim trpljenjem i zeljnim uzdržanjem, drevnima podoban, mnoge i prevaziđe. Petar sveti n bogonosni koji prostotom i bezlobnošću Hrista u duši svojoj useliv ponece.
Petar sveti n bogonosni koji prostotom i bezlobnošću Hrista u duši svojoj useliv ponece. Petar blagodušjem i krotošću čedni golub, zato i krotkih zemlju nasledi.
Petar blagodušjem i krotošću čedni golub, zato i krotkih zemlju nasledi. Petar sveblaženi strašni za besove, naoružan molitvama mu i njihov progonitelj.
Petar sveblaženi strašni za besove, naoružan molitvama mu i njihov progonitelj. Petar što Vrhovnog naziv imade i verom mu podoban bi, jer kao od za Hrista s radošću raspet biti izvole, tako sa istom
istom usrdnošću svakodnevno u pustinji pošćenjem sa Hristom razape se, i bez mača samomučeni do krvi javi se mučenik. Petar u svemu izvanredan, koji u molitvama, bdenju i u pošćenju boleznima, u nagoti i studeni I suncu na opaljenje, neprestanom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Reč „roblje“, prema Vuku, znači: „1. servi bello capti. 2. žene i djeca, familia: — A kako li roblje ostaviste!“⁵ Petar Skok smatra da je reč „rob“ sveslovenska i praslovenska i da ima četiri značenja: 1. sluga; 2. sužanj; 3.
Matavulj, Simo - USKOK
Puro mu objasni: — To je jedna od onijeh stotinu i šesdeset što je car Veliki Petar poslao vladici Danilu, poslije boja na Carevu Lâzu. Još samo jedna ima u našem plemenu.
ga opet vladika, a sedamdeset godina po tome (1785) opet ga pohara i spali turska najezda, i opet ga opravi vladika Petar І Petrović.
Sjeđahu: vladika Petar, đakon Ivo, arhimandrit Janićije i kaluđer Josif. Do ovoga, na struci prostrtoj na podu, sjeđaše podvitijeh nogu mlad
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To su pripovedačevi rođaci — stric Nidžo, deda Rade, tetak, a zatim kućni poznanici i prijatelji, Petar Čobanin i Petrak Samardžija.
Takav je Petar Čobanin: vječiti najmenik, starac bez igde ikoga svog. Navikao od ludi i na dobro i na zlo, on se najzad povukao od
(Priča o velikom čobaninu) Ko zadovolji istinu duše, i dečju potrebu za čudesnim, prozreo je ustrojstvo sveta. Petar Čobanin znao je da razgovara sa decom: osećao je svu nevažnost, prolaznost i neobičnost našeg postojanja.
Požuri samo, ne oklijevaj! (Povratak ratnika) Deda Rade, stric Nidžo, Petar Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u stvarnom životu, nisu
— brci, dremao— spremao, đipio —zgipio, straže — kaže, telefonira — slonira, stvorila — gorila, slutili — zaljutili, Petar - tapetar , vetar — metar, avione — luftbalone — salone – pantalone , stila — krokodila –tila – mastila , dara – kvara
Milutin Beljaković, Petar Beljaković, Aleksandar Đorđević, Milena Jovović, i, najzad, zavodljivi Dobrica Erić (1936) dali su, u poslednjih desetak
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA
MARKOVIĆ 361 VELIMIR RAJIĆ 362 SIMA PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV STANKOVIĆ 365 IVO ĆIPIKO 367 PETAR KOČIĆ 369 MILUTIN USKOKOVIĆ 371 RADOVAN PEROVIĆ NEVESINjSKI 372 VELjKO M.
Posle nekoliko njegovih molbi, Petar Veliki reši 1722. godine da se Srbima pošlju dva ruska učitelja sa velikim brojem crkvenih stvari i knjiga. 1724.
ruskih učitelja, studenata kijevske Duhovne akademije, i jedan monah Kijevopečerske lavre: Emanuilo Kozačinski, Petar Padunovski, Trofim Klimovski, Georgije Šumljak, Ivan Mjenacki i monah Sinesije Zalucki.
Odmah posle njih došla su još tri ruska učitelja: Timotej Levandovski, Jovan Lastovicki i Petar Mihajlovski i dva protestantska učitelja za svetovne predmete.
Dok se u crkvenim krugovima ruskim Petar Veliki, zbog svojih naprednih reforama u crkvi, proglašavao za antihrista, sa druge strane imao je obožavalaca, i među
Kao i svi njegovi učitelji i uzori: Jerotej Dendrin u Smirni, liberalni protestanti i prosvetitelji u Nemačkoj, kao Petar Veliki u Rusiji i Josif II u Austriji, on traži osnovnu reformu crkve, da se ona saobrazi zahtevima zdravoga razuma i
Negova glavna politička ideja to je uvažavanje prosvećenoga despotizma XVIII veka, vladara kao što su bili Petar Veliki i Katarina II u Rusiji, Fridrih II u Pruskoj, a naročito Josif II u Austriji.
U Crnoj Gori u početku XIX veka prosvetne prilike bile su žalosne, i još 1826. vladika Petar I pisao je da u zemlji sem njega nema drugoga »čteca i pisara«.
srpskoj književnosti, najbolji pesnik takozvane objektivne poezije, i najbolji predstavnik intelektualne poezije uopšte. PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ ŽIVOT. — Rodio se 1. novembra 1813. godine na Njegušima, u Crnoj Gori.
godine na Njegušima, u Crnoj Gori. Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluđerio dobio je ime Petar. Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.62 Školu je učio neko vreme u Boki Kotorskoj.
Kršteno ime bilo mu je Radivoje (Rade), a kada se pokaluđerio dobio je ime Petar. Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.62 Školu je učio neko vreme u Boki Kotorskoj. Od 1827. do 1830.
Sremac, Stevan - PROZA
Bratsko pozdravlje!« A njemu je toliko i trebalo. Tek neka se zna »da u tom i u tom mestu živi Petar Ivanović Bopčinski«. Jedan mu je dopis bio i štampan ceo, a drugi u izvodu. Njegove, bože, radosti!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hm, Radojica! — otrovno frči stric i od jeda bježi napolje. Baš će sveti Petar slušati svakakvo goveče i njegovo baleganje — pljes, pljes! — ko krava.
Pred komandirom Munižabom nalazi se vrlo neobičan slučaj: lopov Petar Došen ukrao je čitavu djevojačku spremu. Sad ga valja, obučenog u nevjestinsko ruho, protjerati kroz pijacu, a za tu
lijevim nanišani u desni direk sjenice a desnim u lijevi, i zaneseno poče: Čuj, narode, dunu vjetar, dolijao lopov Petar!
— Jok, jok, ne ide. Predsjednik kraljevske vlade također se zove Petar, pa bi ovaj nezaglavljeni narod svašta mogao pomisliti. Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ...
Svaki drugi je ili Petar ili Lazar, a već se i Aleksandri dobrano zapatili. Kaplar Jovo, uštogljen i prav, mrmolji i miče usnama kao zec u
— Ama ljudi, kako ću ja sročiti pjesmu po vašoj volji kad je taj grešni Petar Došen ovamo s moje strane, siroma kao i ja, a vi i ti tamo poreznici ...vi ste nešto sasvim . . .
ljube preko spuštene rampe, lupaju se po ramenima, pa se onda poizmaknu da bolje vide jedan drugog, opet se grle, pa kum Petar briše zavodnjene oči, a Pantelija raznježeno šmrče i gleda u stranu.
— pita kum Petar i u nevjerici zagleda uniformisana dugajliju. — Ostadoh, za dlaku — stidljivo priznaje momak. — Pa i meni se nešto
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SEDAM VLAŠIĆA U jednom vilajetu bijahu dve velike carevine, u jednoj je carovao car Petar, u drugoj car Tatarin. Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu.
Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu. Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domać
Kad car Petar poruku cara Tatarina primi, odgovori po istome glasonoši caru Tatarinu i rekne: — Idi i kaži tvome caru da je moja
Ode sluga te isporuči poruku cara Petra caru Tatarinu. Car Petar dade odma kod svog grada nazidati jednu vrlo jaku kulu, u kojoj se mogu dve duše zatvoriti s ranom i pićem koliko im
Dalje naredi da se svakom tkogod dođe da potraži cara Petra kaže: da car Petar nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto
Sve što car Petar zapovedi to sluge izvrše, te ga zatvore s kćeri u vrlo jaku zazidanu kulu koju sa ranom na tri godine dana napune.
No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita. Car Tatarin okrene se po dvoru tamo i amo nekoliko puta i svuda vidi prazno i da
Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda. U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom lebu koji bijaše osuđen na
Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda. U onaj dan kad car Petar iz kule iziđe, beše jedan krivac na belom lebu koji bijaše osuđen na robiju od devet godina, po robiji od devet godina
Svet je gomilama išao da osuđena u zatvoru vidi. Rob na belome lebu svetu progovori: — Da zna car Petar košto ne zna, te da mene iz zatvora ovoga pusti, i život mi pokloni, ja bi njemu njegovu kćer našao i u dvor doveo.
Pronese se ta robova hvala i dođe do samoga cara. Car Petar dade osuđenika pred sebe izvesti, te ga zbiljski zapita: — Bi li ti mogao doista moju kćer u svetu naći i k meni
Rob mu odgovori: — Bi ti znao naći i dovesti kćer ovamo, samo da mi se ovoga teškoga gvožđa oprostiti. Car Petar zapovedi da gvožđe sa osuđenika skinu, pa mu onda dade troška na put i opravi ga u svet da mu traži i dovede kući
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu se pišu istorije đačke, sve u ludom vrije izobilju: „Petar Krekac pokrao piljara, prasac Meho voli gusku Ljilju, Mile Batić zaljubljen u Micu, bata Kole voli razrednicu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli. Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na
A uveče, kada završe poslove, legao bi Petar na slamu, podmetao ruke ispod glave i ćutao. Voleo je samoću. Ostali vojnici sakupljali su se u male grupe i pričali
— i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo! — odgovori Petar nišandžija. — Ni koske da im niste ostavili! — doviknu stari i, već nemoćan, zastade naslonjen na štap.
— Ja sam bio gotov da okrenem niza stranu sa sve top, makar i glavački — veli Milojko, prednji vozar. — A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač.
sve su dalje, još neko romorenje... Najednom se sve utiša. Samo noć i jeziva tišina... Petar nišandžija obrglio cev i ukočeno gleda u daljinu. Tempirač leži potrbuške, obuhvatio šakama lice i gleda u zemlju.
— Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade! — veli Petar nišandžija, kvaseći dlanove, pa posle prevlači preko lica da bi se osvežio.
Stariji oficiri koji su jednom već bili u ratu protivu Bugara, pričaju scene iz krvavih borbi. Potpukovnik Petar, komandant diviziona, veli: — Ginu, brate, kao stoka...
Dotle beše mirno. Ali toga momenta htedosmo svi da izginemo. — Pazi, molim te, pazi — namiguje potpukovnik Petar — kako se dživdžani svađaju. — Okrete se potporučniku Vojinu: — A to je bilo onda kada sam ga ja uputio.
A-ha!... Kipislcauf! — dobacuje Luka, upotrebljavajući ovu uzrečicu kao sigurnu potvrdu. Smeje se i potpukovnik Petar i govori polako da ga oni ne čuju: — E, uživam kada se njih dvojica prepiru.
— Polako, gospodine kapetane, nemojte ni vi tako! — prilazi komandantu potpukovnik Petar. — Gospodine potpukovniče, ovuda prolazi dnevno sedamdeset vozova, a ja odgovaram za red.
Ali ipak, niko od vojnika ne uzmiče od topova. Posmatramo jednoga dana agoniju susedne baterije. Tek će potpukovnik Petar reći: — Ovo su samo generalne probe. A tek kako li će biti, kad nastupi „premijera“.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo! Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti,
81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre
dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas dobar bilo!
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan.
Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji gospodar: Da si bio ti u krčmi, gde sam pio ja, I ljubio
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
u leto, stanovao sam kod Miličića na Hvaru, u njegovoj ribarskoj kući, u Lučišću. Sa nama je bio i Petar Dobrović. Jednog dana – da bismo čitali Hektorovića, na moru – pošli smo sa Hvara na Vis, u čamcu jednog mladog
U podne sunce je bilo pripeklo, a vetar pao. Veslali smo i Petar nije vukao. Iskoristio je ono malo senke što je savijeno jedro davalo. Pobesneo sam i mal’ ga nisam, nožem, udario.
“ Da je došlo do najgoreg, Sibe bi, možda, kažem možda, isplivao. Petar, ne. Ja, sasvim sigurno, ne. NA RIBANjU SA MESECOM Lutajući po Primorju ja sam, svako veče, gledao kako ribarske barke
Sa mnom, u istoj sobi, stanovao je i slikar Petar Dobrović. Petar se, sa mnom zajedno, i u Pariz spremao. Tu mi je jednog dana saopšteno da u Dnevnik o Čarnojeviću, ne
Sa mnom, u istoj sobi, stanovao je i slikar Petar Dobrović. Petar se, sa mnom zajedno, i u Pariz spremao. Tu mi je jednog dana saopšteno da u Dnevnik o Čarnojeviću, ne može ući više od
Dobrović se tome, grohotom, smejao. Veli, kad pođe za Pariz, i on će svoje stare slike tako. Petar je autor vinjete na naslovnim stranama biblioteke Albatros (po Bodleru). Njegov albatros tu liči na patku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidim da se tu mora pisati do mraka, ali šta ću kad sam mlađi ?... Slušam i ćutim... Ili me otac Petar, kad ga gospodin prota odredi da besedi, zamoli da mu nađem i prepišem shodnu besedu iz kog štampanog zbornika...
Pop Petar ima dobru ženu, ali za njega pričaju svašta... Tako se, eto, samo u mome domu živi kako je Bog zapovedio... To vide ljudi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Petar Sundečić, selo Meljak, Štedljev je, mada po duši nije loš. „Može li za tri banke”, pita Pera-seljak. „Jevtinije od pet
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dvojica, Marko i Petar, bjehu rođeni sinovci serdarevi, djeca nekog mu mlađeg brata te je davno poginuo u Dugi. Njih smo već pomenuli u
Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!“ Marko uze dijete pa ga poljubi, pa Petar, pa Milija; svi ga izgrliše.
“ reče Marko i pogleda značajno svoje drugove. „A što već da mudrujemo i u kučine zavijamo!“ reče Petar, „mi smo, striko, dogovorili se da te molimo e da začneš! Ela, ovako te molim, potvrdi ono što prijed reče!
vojskovođa, svetitelj, sve to u najvećoj mjeri, a nadasve veliki mučenik, kakvijeh je malo zemnu koru čepalo, riječju; Petar, (još za života prozvan svetijem) bijaše taj čovjek što sjeđaše sad na drvenoj stolici, prema tinjajućem ognju u gotovo,
Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja. To bjehu: Radoje i brat mu, Petar i Marko, sinovci serdara Peja. Svu tu četvoricu vidjeli smo u kući serdarevoj, uoči Božića.
Svu tu četvoricu vidjeli smo u kući serdarevoj, uoči Božića. Pošto izmijeniše pozdrave i obična pitanja, Mišan i Petar, po naredbi starijih otidoše na stražu. Njeguši sad zaokupiše Janka i kako je i šta je zimus radio i sve redom.
„Hoćemo li se obrukati danas pred starijema?“ zapodje Petar. „Nećemo, boža ti vjera!“ odgovori Mišan žestoko. Da je ovaj to upitao, onaj bi prvi tako isto odgovorio, jer
Ja iđah najprvi, bez oružja, u crvenoj košulji...“ Petar ga prekide, turivši ga u rame a oči uprijevši pro njega. I Mišan glednu.
Momci se vrtijahu i saginjahu da strukama pokriju čarkove veljijeh pušaka. U taj čas Petar i Mišan dotrčaše, zadihani, rumeni. „Diž’te! Eto ih!“ progovori jedva Petar.
U taj čas Petar i Mišan dotrčaše, zadihani, rumeni. „Diž’te! Eto ih!“ progovori jedva Petar. Ne čekajući daljeg obavještenja svi potekoše jednim pravcem ali razmaknuti, kao da će se utrkivati.
S Otašem ostadoše: Spasoje, Petar i Marko. Četovođa je htio da na njega prvoga naidu Turci, da ih propusti koliko treba i da udari kad treba.
Ovaj s Čeva, ovaj Cuca, nas tri iz Riječke nahije, taj do tebe i on otuda preo brda!“ odgovori Petar, šura mu. Ona dvojica za koje Petar pomenu bjehu sa Ceklina, njegovi brastvenici.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli pred dvore Gavanove. Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu rekli: „Ako ti je
HERCEGOVINA Kad je Bog stvarao svijet, sveti Petar je za njim nosio u jednu torbicu zemlje, a u drugu pijeska, i, đe je Bog htio da bude polje, naredio je svetom Petru da
i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg
Udri jelena u rog a košutu u stopu. Ustuk, izdat! Ustuk, izdat, Ustuk izdat. OD PADAVICE Bolan mi je Petar (ili kako je ime bolesniku) a sretoše ga anatemnici: glava im kao seno (velika).
oči kao sito, zubi kao srp, glavom ga uplašiše, očima ga ispiše, zubima ga izedoše. Pišti Petar od zemlje do neba. Začu ga božja majka, neumitna Bogorodica, pa pita: „Što pištiš, Petre, od zemlje do neba?
Začu ga božja majka, neumitna Bogorodica, pa pita: „Što pištiš, Petre, od zemlje do neba?“ — Pištim, veli joj Petar, sretoše me anatemnjaci, pa mi snagu strošiše, kosti polomiše, a krv popiše!
“ Petar dođe Doni bajalici, a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padaju
6 REĐALICE 1. Grličica grče... Grličica grče, Petar konja trče. Daj mi, Petre, palicu, Da ubijem grlicu, Da mi grle soli da, Da ja ovnu soli dam, Da mi ovan loja da,
Od sinova jedan ti bio kao Petar naš, a drugi kao Radonja vaš (pominjući imena najboljih u bratstvu momaka i đevojaka). Jedan ti bio kao Marko Jošov, a
— Pavte, pod pavtama potpavtak i pod potpavtkom potpavtak. — Pasa pol proz potok tri dni pred Petrovdan. — Petar plete Petru plot su tri pruta po triput. — Brzo pleti, Petre, plot su tri pruta po tri put.
(Oni sad u hitnji viče): — Kazao mi je (naprim.) Niko (a on na Nika isto tako, a Niko viče da mu je kazao Petar, a Petar, da je čuo od Marka itd., a on sve od jednoga do drugoga trči, bije i pita): — Ko ti je kazao?
(Oni sad u hitnji viče): — Kazao mi je (naprim.) Niko (a on na Nika isto tako, a Niko viče da mu je kazao Petar, a Petar, da je čuo od Marka itd., a on sve od jednoga do drugoga trči, bije i pita): — Ko ti je kazao?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
188 18. BIBERČE. 189 19. CAREV ZET I KRILATA BABA. 191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA. 200 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI. 201 6.
Radak, odvjetnik; — u Dubrovniku: Lazar Lučić, trgovac; — u Erdeviku: Aksentije Janković, trgovac; — u 3agrebu: Petar Korać, oficijal namjesničkoga vijeća, i Savo M.
Branovački, srpski učitelj; — u Staroj Palanki: Petar Savić, učitelj II. razreda; — u Subotici: Đuro Manojlović, odvjetnik, i Božidar Vuić, c. k. poštar; — u Temišvaru: dr.
ŠALjIVE PRIČE 1. PIJESAK I SVETI PETAR. Dođe jedan gradski lovac u selo da lovi. Okolo podna uđe u kuću jednoga seljanina poznanika da što ruča; pošto sjede,
gospodaru, naši stari da su čuli od svojijeh prađedova, kad je Hristos po zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te gospod đe je htio da bude brdo, uzeo bi zrno pijeska i rekao bi: „Da umnožit sja“ te
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni? Kažete baš tako: sumareni? Je li to nešto na japanskom?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko je čitao rosijsku istoriju, mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu množestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one koje je bio prinuđen za
Neki dan si mi kazivao šta si čitao u onoj rosijskoj istoriji, koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke, i črez To veliko je i besmertno ime, pače sviju zemljedržaca,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ja ne velju da Stipan nije posrid toga, ili da jest, il da bi moga biti Petar, a ne biti Pavâ!... Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Najteže je Aćimu bilo da me oslobodi kad me optužiše da sam, glavom i bradom, Petar Karađorđević, unuk vožda Đorđa. Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bimbaša Konda, za njim Uzun Mirko a onda oni od kojih su ostala samo imena: Petar Sremac (o kome se zna da je trebalo sekirom da razvali katanac na Sava-kapiji), Dragi Stevanović i Nikola Stambolija
April, nikako mek, podne, žega kao u doba žetve. Radio je na njivi. S njim se u poslu smenjivao Petar, rođak Strahinje Čupića, mlad čovek koji je želeo da se Stojan i on pobratime.
Stojan je išao za ralom, bila je njegova smena; Petar se odmarao. Odjednom, ralo zapne i to ne slučajno: pod kamenom, duboko u brazdi, Stojan nalazi malen ćup i u ćupu,
bezmerna plava praznina i čist, crn sjaj; u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će
Iz gleda tako umoran i, u rasanjenim Petrovim očima, tako sparušen, bez snage, da Petar skače, nudi hleb i so, sir i prepečenicu. Stojan mora da se odmori, da odmah zaspi.
Stojan mora da se odmori, da odmah zaspi. Petar odlazi da ore a Stojan mu, kroz trepavice, sledi pokret. Vidi kako se Petar saginje, naglo.
Stojan mora da se odmori, da odmah zaspi. Petar odlazi da ore a Stojan mu, kroz trepavice, sledi pokret. Vidi kako se Petar saginje, naglo. Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava.
Vidi kako se Petar saginje, naglo. Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava. Petar se opet saginje, nešto sakuplja i brzo, kriomice, stavlja u bisage.
— I baš obično? — pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom. Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko
— I baš obično? — pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom. Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je
Tako govori Stojan, ali to ipak nije Stojan koga je Petar poznavao, to je Stojan koga on nikad vije video i koji će ga, možda, poseći.
Ljuću blagost nije osetio, pa bulji u tog nepoznatog pred sobom i beži, prepadnut. Kad Petar izmakne, Stojan se smeje, kao lud: zna da u njemu nema ni traga od ljutine koju je sad odigrao. Tako je počelo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U to bi halka zakucala. - „Petar!“ - Usklikne otac; - „on je zacijelo! On vazda voli govor i sijelo Otvorite mu!“ ...
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Petrović Njegoš LUČA MIKROKOZMA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Petrović Njegoš LUČA MIKROKOZMA Sadržaj I 13 II 29 III 44 IV 60 V 70 VI 93 LUČA
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„I ti si, vele, bio sa onom krvopijom.“ „Jok“, branim se ja, i kao Petar Hrista, triput uzastopce odričem se moga saputnika Ilije Ilića. „Nikad ga nisam video, ničega zajedničkog sa njim nemam.
Marko je poginuo na Mačkovom kamenu septembra četrnaeste; snaha je ubrzo za njim umrla. Petar je kao regrut odstupio s vojskom, a šesnaeste javio da je kao borac na frontu. Petar, borac?
Petar je kao regrut odstupio s vojskom, a šesnaeste javio da je kao borac na frontu. Petar, borac? A bio je pravo pravcato dete onoga dana kad je s vojskom napustio zemlju, sa uprtačom na leđima i uvijenom
A utom, jedan ozbiljan, grub, obrastao u bradi, vojnik, junačina, jedan čovek izdvoji se. To je Petar... I besan, bezuman zagrljaj i poljupci...
Smerno i krotko sv. Petar pokloni se tada Gospodu, obećavši da će tačno ispuniti ovu Njegovu želju, pa se brzo spremi i navrat-nanos siđe na Zemlju.
— Gle! — začudi se ipak Gospod. — Šta mi kažeš? Dakle od Srba? A šta bi oni hteli? — Srbi — nastavi sv. Petar — Srbi hoće da ratuju! — Da ratuju? A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode!
— Srbi — nastavi sv. Petar — Srbi hoće da ratuju! — Da ratuju? A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli.
— Neka im se takva želja ispuni! Ali sv. Petar usudi se da primeti: — Gospode — promuca on. — Ti reče neka ratuju. Dobro, i sâm sam za to.
Reci mi, dakle, slobodno, jer dobro znaš da sam ja na tvoje mišljenje uvek mnogo polagao. No na ovo sv. Petar oklevaše da odgovori i snebivaše se, pošto u tom času ne pogađaše volju Božiju.
Petra pa mu naredi da se ponova potrudi do Zemlje i tamo izvidi u čemu je stvar. I sv. Petar siđe, pa se još brže negoli prvi put povrati i još sa samih rajskih vrata doviknu Gospodu: — Gospode, opet Srbi!
I rekavši ovo On se taman htede ponova zagnjuriti u sijaset onih svetačkih bilansa, kad Ga sv. Petar opomenu: — Gospode — primeti on. — Ti zapovedi da ratuju. Ama opet ne reče ništa o pobedi.
Ali se On iznenadi kad sv. Petar i po treći put javi: — Srbi, Gospode! — Pobogu! — uzviknu tada Gospod, trudeći se koliko je god mogao da sačuva
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
izrečen bez ikakve primisli, pročistio od svih onih kučina koje su se oko njega bile nakupile, tako da ga je i sam Petar prihvatio: na ceduljicama koje nam je za vrijeme časova doturao ispod ruke, iz konspirativnosti potpisivao se „Glavonja“
Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara. Petar Glavonja je zlatan čovjek, vedar, bezazlen, u njemu nema ništa što kopka, što izgriza unutrašnje stijenke...
— Ali gotovina brzo ode, sinko moj! — brinula se dalje ona. — Ostavimo sad to! — prekine Petar. — Imat ćemo vremena da o tome razmislimo. Glavno je da su isplivali živi.
Glavno je da su isplivali živi. Odmarali smo se pod odrinom u naslonjačima od pruća. Za Dolores Petar je dovukao iz svoje kancelarije platneni šezlong.
Naš razgovor prekidale su seljanke koje su dolazile s dojenčadi u naručju po „prašuljke” i „pulice”. Petar ih je slušao prelazeći omašnim dlanom po četvrtastoj ošišanoj glavi. Doveli su mu dječaka na previjanje rane.
Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć. Kad je sve u kući utihalo, Petar.
Kad bi naišla zdrava flaša, dočekali bismo je s veseljem, a Petar je likovao. Ali ni sve dobre flaše nisu bile jednako dobre. Kod svake nove Petar je uzvikivao: — Pokušaj!
Ali ni sve dobre flaše nisu bile jednako dobre. Kod svake nove Petar je uzvikivao: — Pokušaj! Kakvo je tek ovo!... Što kažeš? Piljio je u mene isljedničkim pogledom.
Srknuo bih zatim gutljaj, valjao ga po ustima, pravio sabrano i nepronično lice: gotovo kao da je ukus razočarao. Petar je iščekivao. Najzad bih, sred tišine, izrekao: — Aaaa!... Ovome svaka čast! Ovo se zove vino! — Je li?... Je li?...
Ovome svaka čast! Ovo se zove vino! — Je li?... Je li?... — pritiskao je Petar. — Što kažeš, a?... — Nema šta! Odlično!... Na mahove bi naša razdraganost zaprijetila da će probuditi žene.
Ali Petar je brzo rastjerao taj oblak. Pronašao je bezbrižniji ton prebacivši se na sjećanja iz ranijeg vremena. — Sjećaš li se
Petrolejka je sipala odozgo na nas svoj žuti žmirkavi blagoslov. Drijemao je šipak na kredencu. Kad bi Petar u razgovoru lupnuo dlanom po stolu, oglasila bi se eolska harfa visokih čašica. — E, Ivane, baš si me obradovao!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kud ode on? — Ode u Lokvu s kosačima — odgovori dečko. — Koliko ih beše? — Petorica. Pajo Stanojčin, Jevto, Petar ... — U zdravlju! — prekide ga Đurica, obrte se i ode s drugom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednog dana dozove otac svoga sina Petra i reče mu: — Petre, vidiš li ti kako svet ovde umire? Petar mu na to odgovori: — Ja vidim, ali šta mi možemo za to, kad je tako božja volja.
u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor. Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode.
Kad je čuo Petar šta mu ove devojke rekoše, on im onda odgovori: — Teško vama i vašem životu! Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću
Jedno mu od njih reče: — Ostalo nam je od oca tri stvari: kapa, štaka i papuča, pa sad ne možemo da se podelimo. Petar na to reče da se zbog tih sitnica ne vredi svađati, ali mu dečko odgovori: — Nisu to sitnice.
Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti. 3atim ih uzme od njih, i kaže im da
Deca se obraduju i otrče na breg gde im je Petar kazao. Petar sad digne ruku, mahne na decu, a deca potrče, no kad su došla već blizu njega, on onda prekrsti štakom, i
Deca se obraduju i otrče na breg gde im je Petar kazao. Petar sad digne ruku, mahne na decu, a deca potrče, no kad su došla već blizu njega, on onda prekrsti štakom, i deca se
Sad Petar uzme sve tri ove stvari i pođe dalje. Idući tako, naiđe na neku veliku šumu, i uputi se jednom stazom. Išao je tako čita
— kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo
— kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe, nijedna živa duša ne
Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda reče: — Valjda će me sam bog uputiti u zemlju gde neće biti pomora. Starac mu onda
Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pa ipak na kraju to mora učiniti. Sintetičke knjige o Crnjanskom napisali su Nikola Milošević, Aleksandar Petrov i Petar Džadžić.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali se ne zove Čarnojević, nego - kao što nam je jednom to i izričito rečeno - Petar Rajić. 214 Potvrdu da je on zaista taj Petar nalazimo još dvaput.
214 Potvrdu da je on zaista taj Petar nalazimo još dvaput. U Poljskoj ga, dok leži u krakovskoj bolnici, doktorka zove „Pubi”.
Tako nije slučajno, recimo, ni to što dnevnik koji Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj
Dnevnik o Čarnojeviću mogao bi se u tom pogledu uzeti i kao izvesna suprotnost Seobama. Petar Rajić - vojnik koji se iz rata vratio „umoran od života” - neposredno pripoveda o sebi samom, bez nekog vidljivog reda,
Glavni junak Seoba u ovom pogledu podseća na glavnog junaka Dnevnika o Čarnojeviću. I Vuk Isakovič, naime, kao Petar Rajić umesto groznih bitaka u sećanju zadržava boju nebesa, obale reka, padine bregova i bagremove: „Mesto rata u kome
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin! Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1887. U SPOMEN JEDNOM KALDRMDžIJI (ime mu je Petar Tomić) „Smrt dolazi, opominje Da se na put večni spremam. Evo dvesta forinata — Više nemam.
Verio se soko ruski Sa srbinjskom sokolicom, Verio se Petar kneže S kneginjicom sa Milicom. Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom
Jedan pije da ne zaspi, — drugi vinom sanak hita; Petar pije porad žeđi, Pavô — porad apetita. Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa. Ali posle nekog vremena seti se sveti Petar i sa nebeske osmatračnice pogleda na Krf da vidi šta li mi sad radimo. Ali Srba tamo nije bilo.
Ali Srba tamo nije bilo. Uplaši se sveti Petar za našu sudbinu. Ode i saopšti Gospodu. Reše tada da se prati jedan heruvim na zemlju i vidi šta je sa nama.
Naše grudi se šire. Misli se bude i naviru slatke uspomene naše mladosti. Potpukovnik Petar se prekrsti, a u očima mu se pojaviše suze. — Neka nam Bog pomogne! — reče tiho.
Pa ipak, običaje treba održavati. Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka. Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer.
Nemaju oružja... Prilaze jedan drugom. Rukuju se. Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali... Dotrča i potpukovnik Petar. Čudna mešavina misli kovitlala se po našim glavama.
Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore.
Brigada naređuje da se smesta otvori artiljerijska vatra na onu gomilu vojnika, i naših i bugarskih. Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva ko-mandire. — Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima.
Svi smo živeli manje-više pod istim uslovima, ostavljajući za sobom jednolične dane pod zemljom. Potpukovnik Petar, iznuren već ratnim naporima, pobolevao je češće. Ali u bolnicu nije hteo da ide.
Posle detaljnog pregleda lekar mu je savetovao da ide u bolnicu. Ali potpukovnik Petar nije hteo da čuje. — Zar sada, kada ljudi ginu na svima stranama, da se ja sklanjam sa položaja zbog mane srca?
Vas dvoje živećete sto godina. Ama, gospodine potpukovniče, toga čoveka ni glava da zaboli! Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno...
Vratiću ti ja to, pa ćeš da me pamtiš - veli jetko Luka. Učinilo mi se da se potpukovnik Petar nešto ljuti, te sam ih opomenuo da se pritaje. —... Ja prosto ne mogu da razumem...
To je ono: „Sastao se ćar sa vajdom pa se rodila šteta“... Ja... ja... Dobro, kad je tako... Zdravo. Potpukovnik Petar vratio se ljut. — Prosto ne može čovek da razgovara sa tim ljudima iz štaba.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je, izgleda, mnogo više one naročite vrste narodne poezije koja se najprijatnije oseća tek preko granica pristojnoga. Petar Runjanin priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak,
misli, Ili se srce potrzalo slašću pradedske mu zemlje, Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi zatupilo čuvstvo, Petar, kajući se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom stade odvraćati sina i gomilu sveta: „Mi li smo ljudi pod sedima
Neki iz Vulovićeva spiska spadaju u hrvatsku književnost: Stanko Vraz, Ivan Kukuljević Sakcinski, Petar Preradović, fra Grga Martić.
Ne manje su me obavezali najraznovrsnijim obaveštenjima i uslugama: akademik Petar Konjović iz Beograda; Boško Petrović, književnik iz Novog Sada; Milan Tokin, književnik iz Vršca; Mirjana Mihalek,
Sâm, teško da bih to pitanje valjano mogao rešiti i sada da mi nije pomogao dr Petar Đorđić, profesor Univerziteta iz Novog Sada, svojom raspravom Osavremenjivanje predvukovske grafike i ortografije
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Kočić IZABRANA DELA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Petar Kočić IZABRANA DELA Sadržaj MOLITVA 2 JABLAN 3 KROZ MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM
radi u čaršiji“ časna trpeza — sto iza crkvenog oltara Časna Verige — prema verovanju, okovi kojima je bio okovan sv. Petar čatiti — „čitati, obično u crkvi i pri crkvenom obredu“ čemer — žuč; otrov; gorčina, gorak ukus; ogorčenje, jad
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stoga je po meri njegovog talenta možda više od svetog Save bio njegov drugi junak, isposnik i podvižnik sveti Petar iz planine Koriše više Prizrena.
Renesansni pesnik i učeni plemić Petar Hektorović zabeležio je, 1555. godine, šest narodnih pesama izvanredne lepote, tokom trodnevnog izleta po moru i
veka dobija svog najvećeg pesnika. Petar Petrović Njegoš (1813-1851), vladika i vladar Crne Gore, u svom pesničkom razvoju obuhvatio je čitavu tu epohu, od
Najviše su, međutim, došla do izražaja stilska obeležja impresionizma. Tome je blizak Petar Kočić (1877-1916), kod koga je ponekad teško povući granicu između pesme u prozi i pripovetke (S planine i ispod
Pokazale su to još usmene pripovetke i epske pesme u Karadžićevim zbirkama. Zatim Petar Kočić. I najzad, savremenici Andrićevi, od kojih valja pomenuti Isaka Samokovliju (1889-1955), Borivoja Jevtića
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ZNŽOJS, 23, 318): sveti Petar je imenjak Perunov [i srpsko ime Pera nije postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u atributu
ZNŽOJS, 23, 318): sveti Petar je imenjak Perunov [i srpsko ime Pera nije postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u atributu Bogišar imamo (kako se to i inače dešava, upor.
kod Grka ‹ljudska imena Θεοφόρα›) sačuvano ime, epiklesu, boga koga je sveti Petar nasledio; 3) važno je što p. — bogišu — koja je tog dana osvećena raznosi narod kućama da bi ga ona čuvala od groma. V.
Tako nastaje zemljotres. Ali zemlja ipak ne propadne, jer onda sveti Petar prekrsti štapom, i g. opet postane ceo (SEZ, 19, 391). G.
U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j. pre Petrovdana ne jedu: toga dana »zatrese sveti Petar u raju jabuke«, i deca se skupe da kupe j.
pre Petrovdana ne jedu: toga dana »zatrese sveti Petar u raju jabuke«, i deca se skupe da kupe j.; ali sveti Petar daje samo onoj deci da jedu čije majke do toga dana nisu okusile j. (Karadžić, 3, 1901, 136).
koga drugoga dana, nosi se u litiji po selu ili se postavlja ispred kuće u znak simpatije prema ženi ili celoj zadruzi (Petar Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb, 1932, 7).
« U drugoj, sem toga, niko drugi nego sveti Petar »na jelenu zlatorogu« (dakle: sa atributom paganskog božanstva) susreće staru majku, koja je »uranila svetoj crkvi na
čl. Bogiša) ukazuje da je Petar zamenio Peruna. Badnjak, ritualno spaljen u toku noći, dogoreva sutradan: božanstvo plodnosti umire (kao Badnjak) i rađa
Ćipiko, Ivo - Pauci
I stric Petar zvaše ga k sebi, ali privoli prići Radi, — manje ih je u kući no u strica Petra: biće mirniji. Stric Petar znao je
I stric Petar zvaše ga k sebi, ali privoli prići Radi, — manje ih je u kući no u strica Petra: biće mirniji. Stric Petar znao je zašto ga zove.
Stric Petar već i ne dvoumijaše: biće sigurno da je Ilija tako udesio kad ne htjede pristati da po polovicu plate krčmaru trošak
Pa i komšije vele koga su onoga dana vidjeli u kuću unići i iz nje izići! Što su njih dva krišom kod Ilije radili? I Petar premišljaše šta da učini. Odluči da pođe gazda—Jovu, da se s njime posavetuje, jer bez novaca ne može se ni u crkvu.
Odluči da pođe gazda—Jovu, da se s njime posavetuje, jer bez novaca ne može se ni u crkvu. Gazda Jovo, kad mu Petar, našavši ga u dućanu, šapnu da ima nešto nasamo da mu kaže, — uvede ga u pisarnicu i za sobom zatvori vratašca.
Petar, našavši ga u dućanu, šapnu da ima nešto nasamo da mu kaže, — uvede ga u pisarnicu i za sobom zatvori vratašca. Petar mu potanko ispriča zašto je došao, i naglašuje: — Meni je, onako mi djeca bila zdrava i živa, sto puta rekao pokojni
Premišljajući o Nikinu djelu, misli: „Ne bi bilo dobro da cio zapane Iliju; Ilija bi s time ojačao, a Petar je zadužen do grla, sve imanje ne bi mu za dug zaleglo, a i podatniji je i poklonitiji od Ilije, — lako će s njime!
Kad pogodiš, a gledaj pogoditi za malo, ja ću ti dati novce, samo treba da radiš pametno, da se niko ne dosjeti. Petar oklijeva i nešto progunđa kroz zube. —Što si zabrinut? Što je? —A što ću ja vama? —Ništa! ...
Što ciganiš? Ako učiniš dobar posao, daću više, i do pedeset talijera... Je li pošteno? Sjutradan pošao je Petar u drugo selo da pohodi starce: djeda i babu; istoga dana pošao je i sestri.
I starci su se kolebali, sumnjajući da im Petar ne bi postavio Stupicu: nije mu puno vjerovati! Ipak su se odlučili: biće na oprezu, i u četvrtak — došli su...
Ipak su se odlučili: biće na oprezu, i u četvrtak — došli su... Petar ih dočekao i uvede u dućan. Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju.
a sada, brate, otima ... Neće, boga mi! Ta za inat Kraljević se Marko poturčio! Svrnuše u krčmu. Petar od krčmara naruči mesa i vina. O nečem preko zalogaja premišljajući, zalažu se polagano. Petar je jutros sve uredio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika.
“ Svetom Petru mučna beše ova vika, ova graja, Obojicu pusti s mirom u predele večnog maja. „Ali znajte, reče Petar, ne puštam vas zbog stihova, Nego zato, što je bogu dodijala larma ova.“ 1888. PRIJATELjU 1.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU (OD XVIII DO
Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato! VESELOST PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA) Mi smo deca vesela, Na ovome svetu, Vesela je i čela Kad leti po cvetu.
). Dela: Pesme 1869. i posmrtno izdanje pesama za decu Dobre knjige našoj deci 1923. (priredio Milan Šević). Petar Despotović (1847–1917) bio je učitelj, dečji pesnik i romanopisac. Zbirka pesama Neven 1865.
Rođen Stevan V. Popović (Čika Steva) 1846. Rođen Jovan Grčić Milenko 1847. Branko Radičević: Pesme I Rođen Petar Despotović Gavrilo Popović: Zabave za decu (prevod s ruskog) 1851.
Rođen Branislav Nušić Rođen Jovan Maksimović 1865. Đorđe Natošević pokrenuo Dodatak k Školskom listu Petar Despotović: Neven (pesme i prevodi) 1866. Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera...
Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871. Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V.
Jovan Jovanović Zmaj: Živa knjiga (pesme) 1891. Jovan Maksimović: Zlatiborska vila (priče) 1892. Rođen Ivo Andrić Petar Despotović: roman Dve lažne zlatice Dušan Đurić: Nekoliko pripovedaka za srpsku mladež 1893.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Besne Lazarići, kuvaju na dva šporeta.” „Šta ćeš, kad jedna strana živi danju, a druga noću.” — Starac i Petar noću nikada nisu izlazili, ni u komšiluk ni u varoš. Toša, naprotiv.
Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj, vezan i zaptivenih usta. Švabica je, za svoju sreću, ležala u
Švabica je, za svoju sreću, ležala u bolnici. Petar je ozdravio, a starac nastavio da kunja. Nikome nisu kazali šta je odneseno, nikoga nisu sumnjičili, intervenciju vlasti
Malo pomalo, o senki je čuo Petar, pa Švabica, pa Mađarica, pa i Ljuba. Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta,
Palanka je tako tek posle izvesnog vremena saznala da je Petrova Švabica prešla na drugi salaš, i da se Petar verio s ćerkom posednika nekog trećeg salaša. A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu.
Ipak se posle svadbe zapazilo nešto vrlo zanimljivo. Petar se dobro oženio, i srećan je, ali, sasvim nasuprot ranijem svom načinu života, svaki čas dolazi u varoš.
Taman je palanka postavila seriju pitanja i sumnji, saznade se neočekivan i prost odgovor: da Petar nešto nije dobro s plućima, i da Toša ima zadatak da brata spremi za put i lečenje.
— Čim je negde više nego jedan doktor, šij crn barjak — protumačila je popadija od Gospojinske crkve. Petar se popravio i ostao kod kuće, i stvar je legla.
— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje. — A salaš Lazarića drži se rezervisan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar. I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi. Ama na jedan mah.
Iako potamneo kao zemlja, potpukovnik Petar se šalio da bi ohrabrio nas mlađe. Sa ludačkim besom zakovitla šrapnel iznad naših glava i stotinama kuglica zaprašta
Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo
Pukim slučajem je samo potporučnik Vojin ranjen. — Nosite ga brzo! — naredi potpukovnik Petar. Gr-r-r-u! — trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije.
— Vode kapetana Vlaskoja, sigurno ranjen... — Da nisi ranjen? — zapita ga potpukovnik Petar. On samo uzdahnu i klimnu glavom. — Raskopčajte mu bluzu! Pipamo ga, zagledamo, ali nigde krvi.
“ — pokušava da se našali poručnik Luka. — E, nije baš tako. Kontuzija je teža od mnogih rana — kaže potpukovnik Petar i pokaza na kapetana Vlaskoja, koji je nepomičan i bez svesti ležao na zemlji.
— Iznesite ga! — naređuje potpukovnik Petar. — Brže zavoj! — Jaoj, braćo... Gr-r-ru! Gr-r-rru! Gledam kao u bunilu kako provukoše neku krvavu masu.
— Svršeno je — reče potpukovnik Petar. Bežali smo nizbrdo. Sretosmo naše seize sa konjima. Pred nama suknu plamen iz zemlje, zatutnja, mi se povismo po konjima.
Konji su brektali. No, hvala bogu, živi smo i živećemo još celu ovu noć. Padala je jesenja kiša. Potpukovnik Petar skide kapu, protrlja čelo, zatim prstima pritisnu oči, kao da se tek sa da osvesti.
Slučaj nas je i danas spasao. A sutra?... Potpukovnik Petar reče da izmestimo osmatračnicu malo udesno. Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem!
— Pustite ih. To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar. — Ti znaš, kad balon počinje da pada, onda se iz njega izbacuje balast... Tako je i sa njima.
Potpukovnik Petar tužno klimnu glavom. Ostali su ćutali. Potmule eksplozije razlegale se iz Obilićeva. Putem prolazila razdražena gomila.
Šantić, Aleksa - PESME
U To bi halka zakucala. — ''Petar!'' — Usklikne otac — ''On je zacijelo! On vazda voli govor i sijelo — Otvorite mu!'' ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ne može da umre, nema krava da umre dok na svetu postoji takav krvnik kao što je Uso Arapin i takav nitkov kao što je Petar nalbantin. U svetskoj književnosti nema takvog lika kao što je Dojčinov.
kotarski uskoci imali su čitav niz okršaja sa Turcima: kod Udbine, kod Ribnika (gde Su poginuli pop Šorić i Petar Smiljanić), na Zečevu (gde je poginuo Vuk Mandušić). Nekolike naredne godine bile su ispunjene sitnijim čarkama. Od 1653.
Takvog čoveka predstavljaju — između ostalih — Vuksan od Rovaca, Mrčarić Pejo, Ilija Birčanin, Petar Dobrnjac, Miloš Pocerac. Vuksan od Rovaca, junak pesme Tri sužnja, odlikuje se ne samo junaštvom nego i retkom pameću.
više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b'jeda, jer ne mogu da gledam u njega. Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe.
i, ovakva, ova etička ocena (koju je bilo ko bilo kome u različna vremena mogao izreći — ne Marko Kostadinu, nego Petar Pavlu) ističe postupak prema „novim gospodarima“ (koje Zogović proizvodi u vlastelu nemanjićke države) i prema „starim
“ Tad ga braća opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele
Na onome lomnu Šekularu, onđe bješe Petar Šekularac. A na Skadru na vodi Bojani, onđe bješe Vukašine kralju a sa bratom vojvodom Uglješom i sa bratom Gojkom
mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane, neobična oka i pogleda, neobične slike i prilike, ono ti je Petar Mrkonjiću; ono su ti sve braća rođena, svi izginut jedan za drugoga, ne pobjeći jedan od drugoga; žešćih guja u
Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, a sa tvoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića?“ Petar mu se u lugu odziva: „A moj brate, Janković-Stojane, nijesu me savladale vile, već eto me tebi po avazu“.
godine kao osobito veštog srpskog guslara nekog Dimitrija Karamana.“ Hvaranin Petar Hektorović u Ribanju i ribarskom prigovaranju (1555) beleži kao narodne pesnike ribare Paskoja i Nikolu i — između
veku zapisana je Majka Margarita (lirsko-epska) i Popijevka od Svilojevića; prvu je zapisao Juraj Baraković, drugu Petar Zrinjski. Sve su to pesme dugog stiha.
Posle Vuka beležili su i objavljivali junačke pesme: Sima Milutinović (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, 1837), Petar Petrović Njegoš (Ogledalo srpsko, 1845), Jukić i Martić (Narodne pjesme bosanske i hercegovačke, 1858), Bogoljub
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MA ŠTA MI REČE 4 DR 5 TELEFONIJADA 6 SMEŠNA PRAŠUMA 7 OVO JE PESMA O KRALjU 8 ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU 9 BIO JEDNOM JEDAN PETAR 10 CIPELE 12 BILA DEVOJKA MARA 13 BEGUNCI OD KUĆE 15 PERTLA SE NAMRTVO VEZALA 16 IZA PRVOG UGLA 17 A MAZE
da promaši Kad Vukola ide da lovi On je zaista divljačan Inače je dosta zabavan Čak i privlačan BIO JEDNOM JEDAN PETAR Bio jednom jedan Petar Šnajder moler i tapetar Sekretar za južni vetar Nosio je uvek metar Uza se Merio je
ide da lovi On je zaista divljačan Inače je dosta zabavan Čak i privlačan BIO JEDNOM JEDAN PETAR Bio jednom jedan Petar Šnajder moler i tapetar Sekretar za južni vetar Nosio je uvek metar Uza se Merio je avione Bombone i luftbalone
metar Uza se Merio je avione Bombone i luftbalone Primadone i salone Pa i svoje pantalone Niza se Imao je Petar stila Cipele od krokodila Košulju od roze tila Sa flekama od mastila Uza se Imao je zbilja dara Pravio je kvar do
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Evo ti spisak. Poljar se zavuče u konoplje iza kuće i uze da sriče prvo ime na spisku: — Pe-hehe-te-te-a-re... Aha, Petar! Ono „Petar“viknuo je tako gromko da oblak vrabaca sunu s obližnje šljive.
Poljar se zavuče u konoplje iza kuće i uze da sriče prvo ime na spisku: — Pe-hehe-te-te-a-re... Aha, Petar! Ono „Petar“viknuo je tako gromko da oblak vrabaca sunu s obližnje šljive.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KAKO JE POSTALA SVETA GORA Kade je rimski princip Petar bio naumio pokaluđeriti se, te se je odrekao vojevanja i obreče se do svoje smrti služiti gospodu Bogu, razmišljavaše se
Po tome proznaše ga da je sam Gospod. A Simon Petar ne imade kad od žustrine željne čekati dok se u kraj na lađi izvezu, — a go bijaše, gažeći po vodi uz mrežu, — nego tek
Toga rad, to pokusi se izreći Petar: »Gospodine, ako si ti, a ti mi učini to i reci da izađem iz koraba slobodno mi stupiti na more, te da mogu po vodi
I taki utvrdi mu ispod stupanja nožna more, da ne ugliba sniže u vodu. Ukaza mu svoju bogosnosnu silu i Petar s pouzdanjem na pozvanje mu taki drznu i izađe iz koraba, stupi na more.
Talas jošte i tadar velik bijaše i Petar smede nastupiti na njega a suproć vetra ne može obstajati! Pronerazi se, budavši mu tako već na blizu spram Hrista, —
Al' eto s verovanjem daleko odstojaše. Te dokle eto blaženi Petar bez usumnjivanja mu hodeći mu morem preko talasa na Hrista motraše, dotle i more ga na sebi kruto držaše.
Budavši on pravi čovek, telesan i težak, ama nadiđe mu tegobu sila Hristova slova! A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga — započe dole roniti i
Nedaj me moru progunuti, spasi me!« Al' i to mu se je slučilo s božijim promatranjem za svih njih. Jedno, da se o Tomu Petar ne ponosi, ni se boljim drži od društva mu, a drugo, [da] so toga mu po vodi hoda ne zgrešuju u sebi zavideći mu i
« te ulovite popre sebi človekoljubca Boga, a u njemu ćete pronaći veći dragi biser nego li što ga je Petar s božijim manovenjem s udicom u moru u ribi našao, te ga je za Hrista i za se caru u porciju izdao.