Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu.
« I nestade ga. Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove. Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući.
— Hoćemo, hoćemo, Purko!... Hvala ti! — povikaše oni. — Kad zapevaju prvi petli — nastavlja Purko — eto i nas s vođevinom, ako bog da! — I treba!... Daj, bože!... — odgovoriše gosti uglas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nasta tajac i tišina. A, zamalo, sve usnu dubokim snom... Zora tek počela ruditi, prvi petli zapevaše, a Katić s Jovom bahnu pred kuću. — Gde su? — upita Katić. — U kačari — odgovoriše žene.
Dučić, Jovan - PESME
Ponoćni crni petli Već su se triput čuli; U luci far ne svetli Gde brod moj mirno truli. Crni će vetar da piri, I kiše padaće crne,
na mačeve grube, A skromno će ralo opet da zasvetli; I kao što juriš sad oglase trube, Uranke će mirne da javljaju petli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.
Drugi petli zapevaše. Đeda usta i pođe na bunar. Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku. — Ko si ti tu?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za
I tako to svaku noć radi, i tako to traje dok petli ne zapevaju, a onda odjedared kao da u zemlju propadne. Pred petom se kućom opet skupili oko jednoga koji se onomadne
— Čisto me već zabolela glava od ovi’ silni’ misli. Daj da se to malo prilegne i prodrema, evo već i petli! — reče Nića, pa uze rog i dunu triput — iako je tek dva sata po ponoći bilo, — a lulu zadenu za kaiš od desnog
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o Mariji Magdaleni, o Sodomi i Gomori, sve dok se manastirski ne jave petli, dok sunce ne ogreje gnezdo ševi.
Radičević, Branko - PESME
Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto petli, Samo klepka što se čuje, Samo s' onde malko svetli, Jer se danak približuje.
(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo,
Ali veće učestali petli, Eto veće de se zora svetli, Dan se beli na istoku sprema, Mene stanka više ovde nema. Odo, braćo, zbogom meni
Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je boli? Nojca ide, poju petli, Da l' i broji ona mlada? A zorica veće svetli. Što li čini, de l' je sada? Je li doma?
Al' za curom s' vođa maša, Ma umače dekla naša. — „Laka nojca!“ divna reče Pa iz izbe već uteče. Prvi petli, a nji evo Popadali desno, levo, Pa spavaju kô zaklani, Pusto piće sve stamani, A suviše, gle stražara, Pao pokraj
Pevac se oće i s10 drugim da oprosti.11 No jurve kukuriču petli, I zora veće eno svetli. On se nakratko s njima oprosti i svrši: Ko zna oćemo l', braćo, ikad, Mi videti se — možda
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Idi! — I brzo te opustih i ustadoh. — Idi, vreme je! — I zaista prvi petli pevahu. — Strah me je — govoraše ti unezvereno. — Uh, kakva sam?
— Uh, kakva sam? — uplašeno pa okrenuvši se od mene poče doterivati u red odelo i kosu... A petli pevahu, hladovina bivaše jača i žubor, belaskanje vode spram meseca odmicaše i gubljaše se polako. Ispratih te.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći nebom se skitam, gde li je zvezda najlepša, pitam, dok modru zoru ne zovnu petli. A kad je nađem, kući je nosim, nek mojoj mami u sedoj kosi večeri svake svetli.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
O ne to je gore od napasti oštrih! Anđeli istrubite zoru! Kraljevski petli nek se dana sete gospodski tražimo početak zala uništenja šta se to radilo sa ljudskom vrstom ali nema smisla da nas
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće;
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski ruku; Za mene
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru.
Nastupila je ponoć. Petli su svoje učinili, pa se opet šćućurili na grani, uz kakvu koku, a ponoć je otpočela da caruje...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nemoj da se mlatimo ovđen, a evo smo se digli u gluvo doba, pa ka’ vampiri! Napolju zapevaše drugi petli. — On i niko drugi! — veli Sreta. — ’Ajde, sutra ću odmah do njega, da se sporazumemo. A za danas je dosta!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
sova Koja zna osam hiljada slova, Deset vrabaca, tri senice I gnjurac iz jaza kraj vodenice, Vatrenih kresta, izbiše petli I kad nad bregom poče da svetli, Objaviše pesmom ranoranom Da život počinje sa svakim danom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tek se svanjivalo. Iz kuća po mahalama razlegali su se na sve strane petli. Upaljene sveće videle su se iz pojedinih soba i štala. Rubovi dolina ocrtavali su se na nebu i gubili jedno u drugom.
Pandurović, Sima - PESME
SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj
Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala. Duša je prazna!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mudrom, dok Vesper na nebu svetli, Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj; A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli, Tad - zbogom, druže moj! Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš sad smišljaju kako bi ti pre došli glave. Petli oglasiše zoru, kad me izmučenoga bdenjem i mislima savlada san. VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti
Nastasijević, Momčilo - PESME
MISAO 1 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona. Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. 2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi žive.
7 Tišinom čudno sve mi zasvetli — krilata pohodi me ona. Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona.
Ilić, Vojislav J. - PESME
z. Još ne sviće zora, još ne poju petli, Sladostrasno bleda Dijana mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike tajne: To priroda južna,
mudrom, Dok Vesper na nebu svetli, Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj, A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli, Tad zbogom, druže moj! Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh!
I dan ogreja sjajni. U dolji reka se svetli, Vratnice lupaju selom i žustro pevaju petli, I kravar, zevajuć glasno, goveda pogoni tada Na ravni seoski pašnjak, gde bela planduju stada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka! Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... 391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ
KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju,
KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom! Da ne uzdođe naprasito i zateče vas u spavanju.
A u po noći, kade po veka svota preživi. A kad petli počnu čestati pred zoru da poju, to je ono naše smrtno dobi, kad već u celoj svojoj pameti i u savršenom svom uzrastu
viče — glas mu svuda ide, i budi ga iza sna neznanja, pak u to dobi umre, — to mu je dohodenje k njemu gospodina boga kad petli poju mnogoput. A zorom rano, to je detinji život.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ako što ti ne dadoše devojče! ... Ta što pa da ti je za toj? „I bez petli može da osamne“, ta i ti da se oženiš i bez njinu Zonu!... Mori, „dok si imaš grbinu, će nađeš lasno i samaricu“!