Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Onda se ko najvećma osramoti kad sebe zaboravi. Lav od prirode boji se petlova pojanja, ne stidi se od toga i bežati.
lavom, upusti se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako to biva da lav, taka strašna zver, pak se boji petlova glasa?“ „Tome se nije čuditi” — odgovori lav.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Od topova i petlova grlatiji, od kobila koje jašu guzatiji. PESMA O KOMANDANTIMA Kroza nas galopom, pucajući, pevajući i halačući,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega. Iz okolnih sela dopirao je glas petlova; ptičija se rascvrkuta; sveža vazdušna struja pokrenu lišće na drveću i ono zašušta...
Rumen na istoku osvajaše sve više i više; malo-pomalo pa se i predmeti mogaše razlikovati; iz sela se čuje petlova pesma, cvrkut ptičji uzavre da se razlegala dubrava... Zeka stao pa se zagledao u bosanske planine... — Šta je?...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A on mi kaže: »Nije mi do sedenja, ni divanjenja, kratko je vreme, bojim se, kaže, petlova, nego sam doš’o da tebe vidim i da te nadgledam i da ti kažem Savka, dobro da utuviš ovo: traži druga, traži stubac
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U biskupskim baštama u Rabu vladao je, već davno, potpun mir. Noću se tu čulo samo škripanje gvozdenih petlova na krovu, koji vreme predskazuju, i škripe, kad vetrovi duvaju.
To nije išlo, bez prethodnog, Grozdinovog, sejanja prosa, čitavom oblaku pilića, golubova, vrabaca, pataka, petlova, što je sve jurnulo na kapamadžiju, kad je otvorio vrata. To je bio svečan trenutak za Grozdina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek. Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom.
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi
Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi.
Ponavljali su fijuk vetra, kas konja, a osobito poj petlova. Bog zna kako su se posle sporazumevali i mešali sa ukućanima, tek oni su pričali, okupivši sve živo u kući oko vatre,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Njoj se strogo zabranjuje da ide iz kuće noću, po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.
“ Neke porodilje dete zapoje vinom i izgovore tri puta ove reči: „Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život oduzeo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova. Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nad selom se nose glasovi stoke koja se vraća s paše, pasa i dece koja ih dočekuju, petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo u jedan samobitni, naročiti zvuk koji se nosi preko voćnjaka
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ritam pogrebnog marša Šopena, sa svojim dvorogim šeširima na glavi, a šeširi bili su nakićeni zelenim perjem iz repova petlova. Čuo se topot konja. Tolika je bila tišina nastala.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jutro beše lepo, sjajno, tiho. Iz sela se čulo kukurekanje petlova i blejanje jaganjaca. Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino se dugotrajni laveži pasa i pevanje petlova iz magle razlegalo i rasprostiralo po poljima i njivama. Marko obrnu alata tako da svojim ramenima i laktovima poče
Ćosić, Dobrica - KORENI
razgovor bi počinjali posle večere, njih dvojica sami, i slušali jedan drugoga sve dok selo ne bukne pucnjavom i vrevom petlova.
Oči i ruke izgorela sam na ognjištu. A san mi traje samo između drugih i poslednjih petlova. Svinje ti hranim, stoku nadgledam, pomažem u trgovini, kopam s nadničarima, svađam se sa slugama, krivo merim...
U Vukašinovim očima seljak dugo vitla petla ukrug, šarena krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv
na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče vrevom petlova i vreva prska krvlju po brestovima i šljivama, po plastovima i odžacima.
Ni kapi žalosti nema u njemu. U mraku, kroz granje, žuti se rasprsla rana lampe. Tamo dale, u selu, nema ni pasa ni petlova. Ne može napred, stoji. Meko krckaju kolena. Tišina navaljuje putem, iz drveća, s neba, i gasi naricanje. Pomor.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Naredi da se za nas dvojicu ispeče najmasniji od tih petlova sa jednostavnim no dobrim začinima i dodacima. Kao mezeluk spremi nekoliko lepih riba, prženih na zejtinu, i dodaj
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine Zoran Mišić je ovim reskim rečima odbio dnevnu polemiku: „Pozivima da se stupi u arenu i sudeluje u borbi petlova koju zovu diskusijama i polemikom ne treba se više odazivati“80.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tada, pomućenom svešću, prvo začuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oči i ne vidi ništa, ali da mu se učini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Artemije Posle drugih petlova, dok smo bili na bdeniju, poče da duva vetar. Postajao je sve jači. Zviždao je, hujao, udarao o zidove, savijao
zaskaču na leđa usamljenih prolaznika i teraju ih galopom preko polja, trstika i vrbaka kraj Morave sve do prvih petlova, ili dok se ti nesrećnici ne skljokaju na zemlju od straha i umora.
Vrate ih pre petlova blede i premorene, rashlađene za celi život. Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
konac kad bi ga namotavala na klupče, čuvao veš kad se suši preko avlije, hranio živinu i znao uvek tačno koliko ima petlova, kokošaka, pilića, pa čak i snesenih jaja i od svojih i od tuđih, komšijskih kokošaka, i to sve bez ikakvog duplog