Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dockan je. A zatim, ni ja ne znam tačno gde beše njihov stan, jer je to jedna petokatnica. — Zvaćemo je preko čuvara kuće — preklinjao sam. — Da je diže iz postelje?!... Nemogućno!...
Aman, ljudi!... Ima li čega tragičnijeg i bolnijeg?... Njen otac, petokatnica, ponoćno doba, sve je to meni bilo u tom trenutku neshvatljivo i ništavno prema svemu onome što ljudi meni priređuju...