Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla. Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao. Pa ko sme onakome otići na predaju?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ti, Jovane, do Ilije... još ovamo malo... Ti, Surepe, tu, blizu ćuprije... Jovica, ti ćeš ovde, a ja ću onde. Nas petorica smo sa leve strane puta. Ti, Stanko, ti ćeš sam biti s desne strane... onaj grm... tako!... I ti ćeš prvi pucati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sva petorica su bila siromasi, siraci, poslušni, neuki, ali željni da se istaknu. Sva petorica se stuštiše, oko levči, kad premijerla
Sva petorica su bila siromasi, siraci, poslušni, neuki, ali željni da se istaknu. Sva petorica se stuštiše, oko levči, kad premijerlajtnant viknu, da je našao jednu levču, napuklu.
Sva petorica se stuštiše, oko levči, kad premijerlajtnant viknu, da je našao jednu levču, napuklu. Sva petorica podmetnuše pod kola grbaču. Ta momčad je bila odrasla kod konja, a brci su im bili počeli tek da niču.
Matavulj, Simo - USKOK
Pustine bjehu danju složene iza vrata. Te noći njih petorica ne zapodješe šalu, kao obično, nego jedan od vojnika započe: — Gospodar je mnogo zamišljen! — I ne bio! — doda drugi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
se okupao, pri ulasku u bolnicu, u Vukovaru, u vodi, u kojoj se, pre mene, već bila okupala – posle nekoliko meseci – petorica. Obrijane dlake plivale su u basenu. To mi je bilo teško, jer sam, u ono vreme, bio vrlo osetljiv, osetljiv poetično.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica došli, ja bi[h] vas rado primio.” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U odbrani, Mirko je pucao a pucanj je privukao i druge stražare. Počeo je boj. U međuvremenu, ona su petorica uspela da otvore Sava-kapiju i puste ustanike, a onda su pohitali u pomoć Kondi i Mirku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kud ode on? — Ode u Lokvu s kosačima — odgovori dečko. — Koliko ih beše? — Petorica. Pajo Stanojčin, Jevto, Petar ... — U zdravlju! — prekide ga Đurica, obrte se i ode s drugom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čim prestanu naše raketle da svetle, moraju se brzo skloniti naše žičane prepreke. Potom petorica ima da ulete s noževima u njihove objavnice. Oni obično tu drže dva stražara, i njih dvojicu treba zaklati kao piliće.
Ja sam baš u toj smeni bio. — Lepo. Potrebna su mi, dakle, petorica. Ko hoće? — Ja... ja... — začu se više glasova. Komandir je odbrojao. — Tebe neću — obrati se jednome.
Prilikom polaska, ti ćeš poslednji da se provlačiš, pa se koprcaj u žicama kao pile u kučinama... E, tako. Iziđite vas petorica... Vi ćete otići levo od naše objavnice jedno... pedeset metara i tu ćete kroz njihove žice proseći kanal.
— Sada dolazi ono glavno... Nas dvadesetorica raspodelićemo se u četiri grupe. Po petorica. Na isti način preseći ćemo kanal — komandir je kažiprstom i velikim prstom podražavao makazama.
Ispod njih trebalo se provući. Njih petorica stali su jedan za drugim. Onda su najednom polegali. Prvi se oslanjao laktovima. Njegova je dužnost da seče žicu.
Prelete pogledom preko vojnika i progovori odlučnim glasom: — Drugovi, u ime Boga! — Ona petorica koji su određeni da napadnu objavnice, neka iziđu!... Vi znate... Zadatak morate izvršiti najbrže... Ne plašite se.
Ne plašite se. Znajte, da ni poštena svadba ne može biti bez krvi, a kamoli rat. Polazite! Kratak pozdrav i ova petorica izleteše nečujno iz zemunice. Vratio se i Dragan.
— Seku žice... čujete li? — pita jedan. Zaista odjekuje neki šum. Onda prestane. Zatim nanovo. — A gde su ona petorica? — Oni su već zašli pod bugarske žice, pa ih ne vidim.