Obradović, Dositej - BASNE
„Našli smo Svetoga Petra ključe — rekne jednom svom prijatelju koji se ovoj premeni čuđaše — ne treba nam više sagnutim hoditi”.
I do danas među hristjani nahode se koji i sami ne znadu šta o njojzi misle. Karol dvanaesti bio je srećan protiv Petra Velikoga, dok je ovi svoje vojinstvo naučio kako valja vojevati, pak onda onaj propadne.
Sva Evropa i Azija vidi i sve to više poznaje sljedovanja trudov i podvigov, zakonov i ureždenijah Petra Velikoga. I ne samo veliki imperatori i slavne na svetu imperatrice ovakova divna i rodu čelovečeskomu prepolezna
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac i mati imali su osim mene jošt pet sinova: Nikolu, Petra, Grigorija, Dimitrija i najmlađega Simu, koji je u Ćesariji učio vojenu akademiju i bio kadet, a posle sa ćesarskom
Moj otac kad do pola fildžana popije, muka ga u̓vati, ostavi fildžan i jedva u svoj kvartir dođe. Dozove odma Petra Ičkogliju, bazrđanbašu, s kojim se vrlo pazio, koji pozna da je otrovan i koji zapovedila mu se daje mlogo blago mleko
Ako tome pismu ne verujete, pitajte bazrđanbašu Petra Ičkogliju ili Janka Zazića iz Skele ili Eladiju iz Zabrežja, oni će vam iz usta sve kazati.
A veće imamo u Ljubiniću oko 1000 vojnika kod Petra Jerića, popa Leontija i Isaila Lazića iz Urovaca, i u toj vojsci je carski čovek Del-Amet; a i Crni Đorđe veće je sve
kažemo po redu kakvi smo od dahija zulum podnosili, i najposle isekoše naše knezove, kao: Aleksu, Birčanina, Stanoja, Petra iz Ćuprije, Hadži-Ruvima — i pobrojimo sve druge, koje smo onda dobro znali, i đadija̓u da sve glavne ljude i one koji
Skupština poviče: „Vi starešine izberite i imenujte, da vidimo koje vi znate”. Mi predstavimo Petra Čitaka iz Mušića, Grbovića knežine, i Jovana Rabasa iz sela Rabasa.
” — Knezovi odgovore: „Bogme, to nismo iskali, a valjalo bi, no idi sutra pak išti!” — Ja sutra uzmem sa sobom Petra Novakovića. Odem najpre kod Hadži-Sali-bega, jošte moga oca prijatelja, i kažem po redu zašto sam došao.
Isto i on kaže, ali je ljutit kao zmija, malo i govori. Mi pošljemo za buljubašu Petra Jokića, i u Garaše za buljubašu Milovana, za Pljakića u Kamenicu, da oni pokupe sve momke i u Topolu dođu.
(Toga smo Damjana ja i stric Jakov jošte 1804. godine slali u Crnu Goru do vladike Petra i u Risan do Ivelića, te je ̓ajdučki očô i došao i pisma odneo i doneo.
godine od prvi̓ dana maja. Najpre smo od sve nahije sastavili na Reljinu Polju skupštinu, odredili Petra Čitaka iz Mušića, Jovana Rabasa i popa Matu iz crkve brankovičke, jerbo je u crkvi brankovačkoj onda bilo četiri
Gušanca i zuluma oslobodi, kao što smo i poslali protu Aleksu [Lazarevića] iz Šopića, Stevana Živkovića i Čardakliju Petra 1. maja 1805. leto. A i g.
se natrag na bair u naše šančeve, kažemo samim vojvodama, i dogovorno odredimo vojvodu Miloša Obrenovića i buljubašu Petra [Jokića] Topolca, da uzmu sve konjike koji se onde nahode i da trče menzilski onu noć i beogradski grad ufate, ako
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka. — Bogami, i reda je — veli Petra, majka Stankova. Stanko obori glavu. — Kako da nije reda? ...Ja i Ivan čekamo da nam se sinovi jednog dana zaplaču!..
Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac. — Pa i ti, brate, mnogo ga diraš! — reče Petra prekorno. — Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!... Neka ga! Zar si mi ti svakad povečerala!...
On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred. Negova Petra izide pred lude i smeškaše se, kao dobra domaćica, kad vidi goste na svome pragu.
Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji.
Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!... Jadni Aleksa!... Jadna Petra!... Ovi robovi nezarobleni, ovi krivci bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici
Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji.
Ali su svi sedali više običaja radi. Niko od dana odlaska Stankova nije slatka zalogaja pojeo. Aleksa i Petra jeli su radi njih. Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja...
— Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!...
Lebdeli su nad posteljom detinjom. A ono u vatri, bunca i ne razbira se. Tri dana i tri noći nisu ni Aleksa ni Petra odmakli od postelje. Četvrtog jutra dete bogu dušu. Jedva dišuće, kao mišić.
Četvrtog jutra dete bogu dušu. Jedva dišuće, kao mišić. — Da zovnemo popu da mu čita molitvu — reče Petra. — Da zovnemo, da zovnemo!... Stoj!... Ja ću ići!... I ogrte gunj, pa se diže popinoj kući...
Onda se najedanput okrete i viknu snahu Maru. — Što me zoveš, babo? — Raspleti mi perčin! Sve se skameni. Petra mu priđe. — Starče?!
— A hoće li me primiti? — upita ona. — Samo kaži da sam te ja poslao... Aleksa je sedeo kraj ognjišta, Petra je spoticala vatru oko lonca u kom se ručak gotovio, kad Jelica pređe prag njihov i reče: — Pomaže bog!
Dučić, Jovan - PESME
Još vezanog vode starca Vujadina, Pecija i Golub sad su prah i sena, Petra Mrkonjića pokrila je tmina: Svetla je legenda na trg iznesena.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— otpočinje pop Spira razgovor. — Vidim te u avliji, pa rek’o: daj da svratim malo kod našega gazda-Petra... A, ti uvek vredan! — Pa fala... Fala vam, gospodin-popo, koji ste me se siromaška setili.
Pa... reko’... daj da obiđem i pripitam najpre našeg Petra. — E, fala, fala, gospodin-popo. I ja, što kažu, vas počitujem, i već, onako svi u mojoj kući... vas pa vas...
Ovo je baš ono što kažu: »Košta ga k’o svetog Petra kajgana.« Ja sam platio i tu stivu lulu i tu kajganu. Sad tek vidim kol’ko su pametni bili naši stari kad su rekli:
Davno očekivani i željeni dan došao je. Dan venčanja mladenaca, prvobračnog ženika Petra Petrovića i device Melanije, kćeri poštovanoga paroha Kirila Nikolajeviča, bio je i prošao. Bili su lepi svatovi.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O, oći da umri Janja, oćiš da vičiš: „Jao, majki moja, da pravim Janju od blato!“ POZORIJE 2. BIVŠI, PETAR JUCA: Evo Petra. Možemo ga poslati po žice. JANjA: Da ti djavol nosi sos tvoju žicu, da ti uzmi pamet, da zaboraviš! (Petru.
POZORIJE 4. BIVŠI, PETAR JANjA: Eto moja verna Petra. — Sinko Pero, da sučiš rukava i deriš Miško i Galin, da si pomognimo u naša nevolja. Jesi razumio? PETAR: A?
(Otrči.) JUCA: Dobro nam je pošao napredak! Ako ovako ustraje, taman ću do šešira doći. POZORIJE Z. JANjA (vuče PETRA za uvo), JUCA JANjA: Ovamo, kakademone, ovamo, nečisto duh, rod sos furia! Ko-j diro sirćetu?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tako se onda desilo da se žena Petra Isakoviča, tog jutra, prva budila i da je počela i svog muža da budi. Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa rukama
Morala je da ga budi. Svetlost koja mu je sijala u oči, probudila je i sama Petra i on je počeo da se meškolji. Trgao se, kad ču svoje ime. Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi.
U jednoj od tih soba stanovao je Đurđe, koji je – iako je bio godinu dana mlađi od Petra – u vojsci, odmakao daleko. Đurđe je, u ratu, pre nekoliko godina, nekoliko puta, zarobljavao tako čuvene,
To jest provodadžije koje su Petra oženili, i Pavla su oženili, iz iste kuće u Novom Sadu, kuće senatora Stritceskog. Samo dok su Petru našli lepoticu i
U jednom trenutku staračkog besnila, Stritceski je bio – sa sedim brcima, koji su se tresli – čak i nasrnuo na Petra. Vikao je da je Petar Ciganin. Da mu ćer nije dao za to, da se skita po svetu, nego da bude uteha, u starosti, ocu.
kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i on, i njegova žena, trudili, kao žmureći, da to ne vide.
Posmatrala je Pavla upaljenim pogledom, smrtno bleda. Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno, kako joj rođaka pilji u Pavla i šaputala bi
Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter? Zvala se Petra! I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu! Rođen? Geboren?
Svi ti njegovi dedovi, i deda Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj Bari ostavio, svi su oni dolazili, ponizno, da njega, majku im, Garsulija, poljube u ruku.
On, međutim, nikad nije zaboravljao testament Petra Velikog i odselio je bio u Rosiju pukovnike Horvata. Ševiča, Preradoviča, Joana Čarnoeviča i tolike druge serbske
A za sve tri, nekoliko, izrjadnih, majlenderskih, mahrama. Pa neka biraju. Pisao je da je, za Petra i Đurđa i Trifuna, nabavio lepog, zlatnog, gajtana, nekoliko rifova, kakav videli nisu.
Gospoža Milka, lajtnanta Petra Ševiča, koji je iz Engela otišao u Rosiju, smatrala je Isakoviča, na primer, za zlog, uobraženog, hladnog, čoveka.
Teodosije - ŽITIJA
POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU 22 O PODIZANjU RASLABLjENOG 55 O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ 58 ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG 117 ŽITIJA ŽITIJE SVETOG SAVE Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja,
samodržac, sa sveosvećenim Kalinikom episkopom i sa svima blagorodnima, uđe u crkvu svetih i prvoprestolnih apostola Petra i Pavla.
Amin. ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG Žitije i podvizi svetoga i prepodobnoga oca našeg Petra u Koriškoj gori
Amin. ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG Žitije i podvizi svetoga i prepodobnoga oca našeg Petra u Koriškoj gori isposnika Blagoslovi oče!
Dobro i za dobro umiljenje, sebi i slušateljima korisno poučenje, Petra prepodobnoga spomenom, žitije njegovo da za sve sastavim nagovarao si me, oče i brate Grigorije.
Po izlasku iz sela i iz Doma očeva, u crkvi svetog i nad apostolima vrhovnog apostola Petra, više tog sela, od starca koji tu već življaše kao inok primi anđelski lik, i na tome istom mestu podiže i kolibu za
I ustadoše, te otidoše u drugi kraj, koji se zove Altin, i tamo, opet blizu jedne crkve svetoga i vrhovnog apostola Petra, u podvigu posta življahu. Ali se ni tamo delima dobrodeteljnim od posetilaca sakriti ne mogoše.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Probisvet Šćepan Mali je sticajem povoljnih i mističnih prilika uspeo da ga u Crnoj Gori smatraju kao ruskog cara Petra III i da vlada Crnom Gorom nekoliko godina. U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god.
Prevlast Turanaca, već uveliko poslovenjenih, oseća se i posle smrti cara Simeuna: za vreme maloletstva njegova sina Petra Bugarskog je upravljao Turanac Sursuvul.
Ali su se za vreme vlade bugarskih careva vlaškog porekla, Asena I i Petra (1186—1196), još uvek držali u kompaktnim masama i činili veliki deo bugarske vojske. Čak i 1206.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ali trospratna kuća na Terazijama, veliki plac kod Železničke stanice i dva dućana u Kralja Petra ulici, to je već nešto. SPASOJE: Pa šta hoćeš tim da kažeš?
Matavulj, Simo - USKOK
početku vladanja austrijskog, prije godinu i po, kad austrijski general Milutinović primi Kotor od vladike crnogorskoga Petra I, upao je u oči lijepi kažnjenik.
Ljudi znatni iz raznih nacija, čija su imena većinom danas u istoriju, bjehu im izbliza poznati, te pominjahu: vladiku Petra І; serdara Sava Plamenca; Sava Petrovića, brata vladičina; Vuka Radonjića, guvernadura; Đika Martinovića, serdara
Na njoj je lik ruskog cara Petra I, a što naokolo piše ne mogu sve razabrati, samo ima riječ „Crnogorci“. Puro mu objasni: — To je jedna od onijeh
Janku rekoše da će taj mali Rade, ako poživi, po svoj prilici, biti Vladika i našljednik Petra I. Kad Janko kaza Savu, kako mu je preporučio knez da pohodi i guvernadura, Savo ne dopusti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Uspomene na lirskog čudotvorca Petra žive u pesniku kao vapaj, i bude se snagom vapaja: Veliki čobanine, siđi s planine i vrati nam oduzeti san i radosti
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
2. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA: Neki te Nemci traže. ŽUTILOV: Šta ćeju? NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala. ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Dali sto forinti srebra. ŽUTILOV: Ne može da bude.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
gospodara srpskog naroda, predstavnika ideje o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra Velikog, ali on ostaje vazda u zatočenju, i najzad, 1703, kada je buknuo mađarski ustanak i nastalo vrenje u celoj
Velike pobede i sjajna vladavina Petra Velikog, — »cara moskovskog«, koga narodna pesma počinje veličati, »samodržca vsem pravoslavnim«, »cara našega«, kako
bilo dvadeset i osam Srba. Od doba Petra Velikoga Srbi iz sviju srpskih krajeva idu u ruske službe, naročito vojnu i crkvenu, i nije malo Srba koji su
Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u Žitïю Petra Velikog, najbolje štampanoj i po spoljašnosti najlepšoj srpskoj knjizi toga doba, ne pokazuju samo vešta majstora no
— Najvažniji posao Zaharije Orfelina jeste njegovo istorijsko delo Žitіe i slavnыя dъla Gosudarя imperatora Petra Velikago, samoderžca vserossійskago, sъ prepoloženіemъ kratkoй geografičeskoй i političeskoй istorii o rossійskomъ
Žitie Petra Velikog »po ukupnom shvatanju i oceni Petrove ličnosti, kao i bogatoj i savesnoj upotrebi pomoćnih sredstava, ne zaostaj
Orfelin je čovek novih ideja, on je obožavalac Petra Velikog, i, pre Dositeja Obradovića, ističe se kao protivnik kaluđera i zloupotreba u crkvi.
ili »frajmaori« (slobodni zidari) — kako su ih crkveni ljudi nazivali — koji su se ranije oduševljavali za Petra Velikog, otpočinju u srpskoj književnosti braniti i razvijati filozofske i napredne ideje svoga doba i suvremene reforme
On čita Hristijana Volfa, glavnog nemačkog filozofa iz prve polovine XVIII veka, prijatelja i savetodavca Petra Velikog.
obrta, i to naročito iz ruskoslovenskog i slovenskog jezika, upravo iz ruskog jezika XVIII veka, u koji je, posle Petra Velikog, ušlo mnogo stranih i skovanih reči.
svome istorijsko-filozofskom romanu Heraskov je dao prigodnu sliku idealnoga prosvećenog vladaoca, misleći uvek na Petra Velikog i Katarinu II.
vladika Petar I pisao je da u zemlji sem njega nema drugoga »čteca i pisara«. Dolazak na presto vladike Petra II, pesnika Gorskog vijenca, značio je veliki preokret nabolje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
blijed i zimogrožljiv, djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim Radojicom? Kako šta je, rođo?
Čuma me pokupila ako ti gore, kod svetog Petra, ne izmoliš kakvo lijepo mjestašce čak i za ove džandarske vucare koji drže pse po selu.
Kostić, Laza - PESME
Gle prokletnika! prevario me! Obazirem se, glenem u knjigu, i gle — početak strasti Hristove, izdajstvo Petra, petlov kukurik: zacelo je te reči pročitô pa, u brizi da čas ne propusti, po zakonu asocijacije ideja srodnih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica. Cara Petra sused car Tatarin poruči mu jedared da mu dade svoju kćer za ljubu, ako to ne učini da će doći sa svom svojom vojskom
Ode sluga te isporuči poruku cara Petra caru Tatarinu. Car Petar dade odma kod svog grada nazidati jednu vrlo jaku kulu, u kojoj se mogu dve duše zatvoriti s
Dalje naredi da se svakom tkogod dođe da potraži cara Petra kaže: da car Petar nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori,
Naskoro potom dođe u carevinu cara Petra car Tatarin pa počne raspitivati za cara i carevu devojku. No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra
No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita. Car Tatarin okrene se po dvoru tamo i amo nekoliko puta i
Tri godine dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara Petra, a kći mu tu ne bijaše.
dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara Petra, a kći mu tu ne bijaše. Ove je iz kule nestalo da nije ni car Petar znao kako i kuda.
Mati mu odgovori: — On traži izgubljenu kćer svoga cara Petra iz deveta vilajeta! — pa im onda prepovedi kako je nestade i zašto ju on traži.
Sutradan u zoru ustanu zmajevi, uzmu pobratima sa sobom, pa se upute carevini cara Petra. Onaj od njih što imađaše dobar nos namiriši odmah trag kud bijaše kći cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna
Onaj od njih što imađaše dobar nos namiriši odmah trag kud bijaše kći cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna da je kći careva kod zmaja sedmoglava koji ju je, kad je car Petar u kuli spavao,
16. MILOŠ I DIVONjA: Zabeležio Vorkapić od pripovedača Petra Vučkovića, mladića iz Trnovca (srez Glina). Objavljena u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (ostali podaci kao pod
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Drage moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Kroz koprenu taminu krenu dalje skojevci. - A iz gunja uboga šuška djedu sličica Kralja Petra Drugoga. KUĆA Krste se zraci iznad činije: svetlost i tama muklo krvare na ljutoj stopi crne linije, kud sove
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pogledao nas je komandir strogo. Zatim je opomenuo Krstu vozara da namesti pravo šajkaču, Petra nišandžiju da zakopča dugme na bluzi, Jankulja, onoga što mi je doneo odelo, da uvuče pantljike od čizama, a Tasu da
— pravdao se on. — A i ti, šta mi se praviš Kraljević Marko kad si video mrtvog čoveka — branio je Trailo Petra. — Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše...
A pred imenom otadžbina, sasvim su beznačajne ličnosti: Janka, Marka, Petra, Pavla... — zastade, gledajući nas strogo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Drhće i čeka dan, dva... Treći dan dolaze tri čoveka u srez, javljaju se kapetanu. Komisija! Dajte ovamo Petra pisara.. On se već sav ohladio. Daj ključeve!... Zapečate kasu, pa daj račune...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
se zvijezda Danica: “Oženiću sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Što se fali, to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prvi je imao katoličke tendencije i raspravljao o ustavu Srbije i krunisanju Petra I, a donosio i karikaturu princa Đorđa kako abdicira. Kako Japanci, u ratu, dele cigarete ranjenim Rusima.
Iako taj melanholični brav ne bi bio u stanju da, zbog debljine, učestvuje u mačevanju, ja sam od njega naučio lepu reč Petra Zrinjskog, koju sam, posle, kao uzrečicu, i filosofiju, ponavljao: „Ako ti je sablja kratka pristupi korak bliže!
Katkad su rezultati vrlo komični. Na primer, moj slučaj pri otvaranju izložbe Petra Dobrovića, u Novom Sadu. Ja sam, za to otvaranje, bio pripremio veliki govor o Petrovoj umetnosti, pročitao sam svoje
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Svako mi jutro ona, kad se vrati s pijace, donese pozdrav ili od pop—Sime ili od pop-Petra, pa često i od samog gospodina prote. Viđa se s njima na pijaci redovno, i svi joj čine velike usluge...
kad je sam, al’ kad je Jula uz njega, onda se drukčije misli, al’ šta ćeš joj, brate, nagovorila bi i samog sv. Petra da se još triput odrekne Hrista. Tako to sve trajaše među ovom punonadežnom porodicom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kakvih ti tu nema imena. Najduža je rubrika Miće »Oficira« i Petra, ćate opštinskog. Trošak te dvojice ispunio je veći deo mušeme, zato o drugima nemam šta ni da vam kažem.
— Pa de... onako... koje je kaznio dosade... i zašto? — Pa kaznio je onoga Petra za potru, Pavla za bekrijanje, Milisava onog što je skin’o medenice s tuđih volova, Raju što ne da đecu u školu, Kiću
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Šta to?” Zaglibivši se, cele, u blato. FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica, Furunica ne veća od doboša.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Već ti udri uprav u mog dragog Petra glavu; u glavne žile, u vrat, — u vratne žile, u ruke, — u ručne žile, u noge, — u nožne žile, u srce, — u srčane žile!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
o, svemogući bože, dajući, care svetu, po|daj im i duh Petra Velikoga! „Poznajte drvo od ploda njegova, — govori sveto jevanđelije — ,,neplodno drvo seče se i na vatru meće.
| A ako ćemo po duši pravo suditi, kad ne pristoji Hristovo magare praznovati, mnogo manje — apostola Petra verige. Ljubezni srpski narode, nemoj ti meni za zlo primiti što ja neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je
U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o slavnoj Velikoga Petra kćeri, imperatrici Jelisaveti. Ja, neprestano u umu i u srcu imajući Kijev, Moskvu i Rosiju, vladeteljnicu tih strana
Nose i parčeca gvožđa, uveravajući da su od apostola Petra verigâ ili od Hristovih eksera. Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više?
začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i patrijar[h]e. To onoga tako ogorči da počne pretiti da će me činiti poslati vezana u Požegu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Obrenovićevci šapuću da sam špijun Petra Karađorđevića, pa me često tuže naprednjačkim kapetanima. Zbog takve, najopasnije sumnje, nekoliko puta su me hapsili,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I Stojan se osmehne pa zahvati iz ćupa dobru pregršt zlatnika, zatrpa ih u brazdu a ćup sakrije. Zatim probudi Petra i kaže mu da je vreme smeni.
Uveče, vraćaju se kući u opušten aprilski suton, Stojan korača umorno i uzgred, kao bez volje, pita Petra kako mu je danas išlo.
Učini mu se da je među kmetovima koji ga čekaju, opazio i ostarelo lice onoga Petra koji mu nije postao pobratim. Odjednom na licu toga čoveka, možda Petra, vidi ružnu primisao i vidi kako ga njegovi
Odjednom na licu toga čoveka, možda Petra, vidi ružnu primisao i vidi kako ga njegovi novi drugovi čudno opkoljavaju. Iznenađenje, kao prasak, puca u njemu i, u
Možda je to baš rekao i onaj što je ličio na pobratima Petra, samo se Stojan Čupić toga ne ceća. Turci odvežu svoga zarobljenika i povedu ga u Bosnu.
Preneli su ga u kuću kapetana Petra Novakovića Čardaklije, njegovog prijatelja i, tamo, izlečili. U Pašinom dvoru jedva da je bio proveo petnaestak dana.
postoji uverenje da u podne, kolovozom ulice koja se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod kojom prah prošlosti postaje primetniji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gle prokletnika! prevario me! Obazirem se, glenem u knjigu, i gle: - početak strasti Hristove, Izdajstvo Petra, petlov kukurik; Zacelo je te reči pročit'o, Pa u brizi da čas ne propusti, Po zakonu asocijacije Ideja srodnih
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kopernik se okrete od njega i uspe se na vatikanski brežuljak. Tu se baš dovršavali temelji veličanstvene crkve Svetog Petra, položeni od pape Nikole V, a na mestu gde se nekad nalazila starohrišćanska bazilika, sazidana od cara Konstantina.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gospod beše zauzet preteškim brigama. One Mu ne davahu ni glave da digne i samo usrdna pomoć svetoga Petra, vernoga Mu pomagača, olakšavala je donekle Njegove božanske napore.
Gospod beše dobre volje zamisli se malo, ostavi pero, podiže glavu i opet blago pozva sv. Petra pa mu naredi da se ponova potrudi do Zemlje i tamo izvidi u čemu je stvar. I sv.
Uzbuđen, a bogami donekle i naljućen, Gospod brzo dozva sv. Petra pa ga odmah posla dole te da se i po treći put uveri u čemu je sad razlog paklenoga ovog novog urnebesa pored koga je
Pa ozlojeđen time Gospod pozva sv. Petra. — Petre, — reče mu On — verni moj, počuj me što ću ti sad, reći. Čuj me, dakle: ovi Srbi, nezahvalni ovaj narod,
I tada i sam Gospod, kad ču ovo od sv. Petra, zagrcnu se i zaceni od smeja, pa kad se malo utiša: — Petre, — reče — ako ćemo pravo dosta im je bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I zbilja: više nisam mogao mirne savjesti ni nazivati ni ne nazivati Petra Glavonjom! Ma kako postupio, to nije više bilo iz spontane pobude već u oba slučaja zato da bih trećem nešto dokazao
Ivan se nasmijao. — Tačno. Prije si tako postupao iz sažaljenja prema Petru, sad nije to više radi Petra, već radi sebe: da se pokažeš samostalan. Živo me je bocnulo.
Što da sad počnemo? Gdje da se sklonimo? Sjetim se Petra Glavonje, koji nas već odavna poziva u goste. U Zelenik! Za prvi mah, to će biti najbolje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali se Marko već beše odlučio. Izjutra zorom otide Marko do svoga suseda Petra. — Da mi daš, Pero, onaj tvoj garabilj, ako je opravan. — Što će ti, more; da nećeš i ti u hajduke?
Kapetan se saže, nasloni uho. — Živa je, radi joj srce. Kod koga su zavoji? Vidi gde je udarena. — Kod Petra su zavoji i stakleta — odgovori Mitar. — A, evo, u grudi! ... — reče on, ugledavši krv na desnoj strani grudi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA BEKSTVO OD SMRTI U nekom selu življaše jedan čovek, koji imađaše sina Petra. Kad mu je sin dorastao do osamnaeste godine, udari pomor po celoj zemlji.
Pomor se širio od zapada prema istoku i ostavljao za sobom čitavu pustoš. Jednog dana dozove otac svoga sina Petra i reče mu: — Petre, vidiš li ti kako svet ovde umire?
Idući tako po svetu, naiđe jednom na tri vrlo lepe devojke, gde lome čiode. Ove, videći Petra gde im se približuje, povikaše kao iz jednog grla: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko čioda danas slomijemo,
Kad je devojka nabrala cveća, okrete se, pa kad opazi Petra, drekne od straha i padne u nesvest. Petar joj pritrči u pomoć.
Devojka je sad vukla Petra k sebi, a smrt opet k sebi, i nijedna nije mogla da ga otme od druge. Tako su se ove dve nadvlačile čitav jedan sahat.
Devojka se na to obraduje i pomisli u sebi da vrh od čizme ne može nikad biti teži od celog Petra, i reče: — Pa hajde.
odmah napravi terazije i metne na jedan kraj vrh od čizme, a na drugi kraj sedne Petar, ali vrh čizme pretegne celog Petra, pa se i devojka beše obesila sa njegove strane o terazije, no pored svega toga opet je vrh od čizme i nju i Petra
celog Petra, pa se i devojka beše obesila sa njegove strane o terazije, no pored svega toga opet je vrh od čizme i nju i Petra pretegao. Posle toga morade se Petar predati smrti i umre. Devojka ga lepo sahrani, i žalila je mnogo godina za njime.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njena majka, udovica po drugi put, udade se za Crnogorca Petra, poodavno nastanjena u gradu, i sobom povede i nju, još malenu.
Svoga oca ne bjaše upamtila, pa Petra upoznade kao svoga rođenoga, a i on je primi kao svoje dijete. S majkom i s njime proživljela je prvo djetinjstvo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nije slučajno što ga kritičari ponekad nisu razlikovali od glavnog junaka romana Petra Pajića. Može se peći da je u našoj književnoj kritici razjašnjen odnos između ova dva lika.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako nije slučajno, recimo, ni to što dnevnik koji Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj Čarnojević usmerava čitaočevu pažnju ka epizodi u kojoj
A i nemački romantičar Adelbert fon Šamiso ima pripovetku o čoveku lišenom senke. Naime, glavnog junaka Petra Šlemila - on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu Adelbertu - đavo obmanjuje tako što mu, u zamenu za čarobnu
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ni glasitijega manastira ni Teskobnijega mesta u kraju. U njemu leže mošti Petra Koriškoga, koje su Kolašinci s teškom mukom i kradom preneli iz prizrenskih strana.
Pobožni su samo kad Ugledaju ćivot Svetoga Petra, a božja vera, uštinuće kakvu snašu iz drugoga sela čim iziđe iz crkve još na onom mostiću...
Omer Džanković, koji neprestano srče grku kavu za kavom, kroz šalu kudi Kolašince, a uverava igumana da voli Svetoga Petra „bože prosti kao da je on, Omer Džankov sin, pravi onaj gluvi, Vlah“... Saborovanje već uzelo veliki zamah.
Sačekali ga njih dvojica i pravo s njim pred ćivot Svetoga Petra, zatvorivši za sobom vrata. Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao gostu
— Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako je u istini bilo. Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!..
— Turci?!.. A ti što si?!.. Poturnjak!.. Na mojem saboru, u mojoj slobodiji, u mojem Kolašinu, pred ćivotom Svetoga Petra, da ti kažem, izlazi mi na put da me razoruža kao ženetinu! I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!..
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!... I da ne čeka, Nego, što može, neka pohita! Brže! Brže!... (Seljak odlazi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— On se zanija i onda nastavi: — Gospoda, pju etot bokal v česć mojevo novovo prijatelja Petra „Šefreka“. — Živeo! — Ura! — Je l’ ja? — upade „Đevrek“ i isplazi jezik.
A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon. Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom.
Stalno priča kojegde kako je i naše mesto u rovu... — E, nije isto — čuje se glas potpukovnika Petra. — Pešak u rovu može da zabije glavu u zemlju, pa preko glave puca.
Ali samo jednu! Razumeš li?... Ćutali smo celo poslepodne. Komandant koji je došao namesto potpukovnika Petra otišao je u obilazak, i neće doći do sutra u podne. Počeo je već i suton da pada.
— Ugledao sam najednom ogromnu varoš... Prvo što mi je palo u oči bila je kupola na crkvi Svetoga Petra. — Slušaj, nemoj da se ljutiš... Te opise možemo naći u raznim putopisima... Nego pričaj onako...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onda se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev
njegovu studiju Orfelinovo Žitije Petra Velikoga, Zbornik MS za književnost i jezik II, 1954, 19) da ovaj pseudogram valja čitati kao „slavnija Serbiji sin, tj.
ljeta sasvim prestala.” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina. Uvod napisao i izdao Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1936, 26—7.
Sremski Karlovci 1936, 26—7.) Isti zanimljivi pisac u svojoj autobiografiji (Avtobiografija Petra Runjanina, 1775—1839. Spremio za štampu dr Nikola Radojčić.
knj. XXVI Stari pisci hrvatski: Pjesme Antuna Kanižlića, Antuna Ivanošića i Matije Petra Katančića. Priredio za štampu i uvod napisao T. Matić. Zgb 1940, LIV—LVII, 167—178). NADGROBNI STIHOVI (str. 111).
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veka iz Rusije su se počeli prenositi i drugi sadržaji osim verskih. Rusija, koja je od vremena Petra Velikog bila otvorena prema zapadnoevropskoj kulturi, postala je posrednik preko kojega je ta kultura prodirala u
Teodosijev Život Petra Koriškog, jedina prava srpska hagiografija (1310), pruža bogat repertoar plastično naslikanog nadrealnog sveta
magazin", 1768), pisao školske udžbenike, radove iz ekonomije, fizike, dao veliku monografiju ruskog cara Petra I.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za kult svetog Petra Bogišara (cf.
J. stoje u vezi sa praznikom Svetoga Petra (29. juna). One se dotle ne smeju jesti, a toga dana imaju se prvo »dati iz ruke« (mrtvačka žrtva), na onda tek jesti.
U jednoj basmi protiv vrućice traži se i dobija j. kojom će se izlečiti bolesnik — od svetoga Petra (ZNŽOJS, 7, 1902, 170 id). Pre [svetoga Petra možda je j.
kojom će se izlečiti bolesnik — od svetoga Petra (ZNŽOJS, 7, 1902, 170 id). Pre [svetoga Petra možda je j. pripadala gromovniku Perunu: tako se može razumeti zabrana da se pre] Petrovdana ne sme niko igrati s j.
Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute, i sve
Ćipiko, Ivo - Pauci
I stric Petar zvaše ga k sebi, ali privoli prići Radi, — manje ih je u kući no u strica Petra: biće mirniji. Stric Petar znao je zašto ga zove.
Ali i brat Ilija imao je iste namjere i jače ih je od brata Petra u sebi osjećao. Njemu je koristilo što je Niko još iz mladosti volio Radi nego ostalima bratučedima, i znao je tu
— veli pisar uozbiljivši se. I prebira bilješke po ostrišcima hartije. Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra. — Nemoj pisati, — opazi baba, — dok ne čujemo što daje. — Ja odoh!
Sud najposlije poništi oporuku kao nezakonitu. Kad stvar bijaše izvedena na čistac, gazda Jovo pozva Petra, i, prama pogodbi, sklopiše novu pogodbu, po kojoj gazda kupuje sve dijelove od Petra, kupuje i njegov dijel, i daje,
na čistac, gazda Jovo pozva Petra, i, prama pogodbi, sklopiše novu pogodbu, po kojoj gazda kupuje sve dijelove od Petra, kupuje i njegov dijel, i daje, preko uglavljene cijene, pride ravnih pedeset talijera.
Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru! —Zdravo, Ilija! —Kupio ti sve dijelove od Petra? —Hoćeš prodati i tvoj? . —Nijesam radi toga došao. —Već? —Bi li preprod'o, gospodaru?
— odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne Petra ustranu. Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu.
Jednoga od tih dana zavadi se Vojkan Vujić sa Ilijinim bratom, Petrom, radi štete u polju, i Vojkan tuži Petra općini u varoši, a općina ga osudi na naknadu štete i na dvije krune u ime globe.
To silno Petra rasrdi, i on zaprijeti Vojkanu da će se osvetiti. Odmah sjutradan pođe u grad odvjetniku da zapravda Vojkana za dvije
—Je li tako? — upita sudac Petra. —Jest po njegovu računu, ali nije po mojemu ... —Dao je dvije, a kud će ono ostalo? —— nasmija se Petar.
Činite vi, nećete se prevariti! Vojkan se vrati iz varoši kući po navadi pijan. Te večeri grdi djecu i psuje Petra, a sjutradan kad se rastrijeznio nije pošao da žanje, već ćutke pođe u varoš.
Petrov pristade, pošto su ispitani Ilijini svjedoci, da je krava Ilijina, te je sud njemu i dosudi, a troškove svali na Petra.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znao sam da ih šaljem u smrt. Odabrao sam stare vojnike: Ratka Čigru, Miliju Vugu, Kusturu, Petra Mrsa i Mrkojla Pioguza. Gledao sam ih dok poslušno sedlaju konje, pripasuju oružje, uzjahuju i izlaze na kapiju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Bog je čuo njinu viku, pa ne znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog. Spis „Kratkoe da prostoe o sedmi tainstvah učiteljskoje nastavljenije“ izdat je 1760. u Beču.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U kući, naravno, povlačili se razgovori, ali opet u stilu otmenog čuvanja intimnog događaja. Kao znalo se da su Petra napala dvojica. Kućna posluga, između sebe, dokazala je neučešće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sneg je škripao pod našim nogama. Đuro se obrati Gruji: — A grdni, vi pobjegoste. E, svetoga mi Petra, dok je Đuru na ramenu glava, neće oni zakoračit u ovu zemlju. Gruja se samo bolno nasmeja i tužno klimnu glavom.
U glasu njegovom ogleda se odlučnost. Onaj pešadijski pukovnik kao da je shvatio rešenost potpukovnika Petra na svaku mogućnost. On sjaha, ali kao za utehu, izvadi iz džepa notes, u koji zapisa ime potpukovnika Petra.
On sjaha, ali kao za utehu, izvadi iz džepa notes, u koji zapisa ime potpukovnika Petra. Za sve vreme dok nije prošao i poslednji vojnik diviziona, potpukovnik Petar je kao stražar stajao na ulazu u klisuru.
— E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat. — More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje!
Kada nas ugleda, čisto se obradova. — No, hvala bogu! — reče kada ugleda potpukovnika Petra. — Vodite li bateriju? — Naređeno mi je da se javim komandantu pešačkoga puka.
Pucnji topova razlegali su se celom dužinom fronta... — Reći ću mu — čuo se glas potpukovnika Petra. — Ra-zumem... razumem... Evo, sad odmah! — on se obrati komandantu diviziona: — Zove vas komandant pešačkoga puka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina, Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra Smiljanića), kod Bribirskog Potoka. Period mira od 1671. do 1683.
četiri na krajini bana: za Nemeša, bana vršačkoga, za Geciju, bana titelskoga, za Ištvana, bana slankamenska, i za Petra, bana varadinskog, sve od Vršca pa do Varadina, za svu zemlju i četiri bana; za to ne dam vojvode Kajice, a kamoli
Ondar Stojan iza glasa viče po imenu Petra Mrkonjića: „Đe si, brate, Petre Mrkonjiću? Kakve tebe savladaše vile danas, brate, u morskoj otoci, a sa tvoja do četiri
Al’ eto ti Petra Mrkonjića a sa svoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama sv
košulji kadivli-đečermu, po đečermi zelenu dolamu, po dolami toke Mrkonjića, štono ih je Mujo zadobio od junaka Petra Mrkonjića u Kunari, visokoj planini; a na noge crvene čakšire, do kolena u srmu oblite, od kolena zlatom izvezene; pa
Gagića Janka buljubašu iz Boleča, sela malenoga; pogubiše kneza Teofana iz Orašja Smederevske na’je; ta i kneza Petra iz Resave; prevariše Mata buljubašu iz Lipovca blizu Kragujevca, te i njega mlada pogubiše.
Posle smrti svoga oca Petra Smiljanića (1648), kao starešivna Bukovčana hrabro je vojevao protiv Turaka i dobio od mletačkih vlasti čin serdara.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« KAMEN ŽIVI Hristos je taj kamen živi po skazivanju apostola Petra, sa železnom palicom pase i ka lonce gruha neverne jezike, a verne s prećnjom nakazuje.