Jakšić, Đura - PROZA
— Nikad više!... Ali, moj dragi, treba ići; otac će nas čekati. . . . . . . . . . . . . . . . To je bilo oko Petrova-dne, a, nekako, baš oko sv. Ilije uhvatiše Đošu i predadoše sudu, koji ga osudi na petnaet godina robije i na šibu.
Obradović, Dositej - BASNE
A nisu li, reći će ko, sjen Petrova i Pavlov ubrusac u ono vreme nemoštne isceljivali? Za izbaviti ljude od idolosluženija to je onda bivalo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Uzleće Petrova crkva, praćena svojim grobljem, sija Gračanica u oblaku, iznad rasula, okruženi žetvama uzleću Sopoćani, leti Žiča,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I odemo dalje, i veće poizdaljega ugledamo visoke zvonare Sveto-Petrova Grada, u kom znamo da je car kome smo pošli. Tek nastupimo u sokak pervi, gde se kola, saonice i proče različite
Slava Bogu na njegovu daru, bez koga se, tj. bez Boga, ja nikad ne bi̓ odande izbavio! To je bilo malo posle Petrova-dne. Sad pođe alaj-beg i moj poočim Musta-beg N.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Svuda je vala nezgodno — počeće Radan — a na onom brodu kod vodenice i gore malo, pored vira Petrova, ne znaš koje je gore...
— Jes̓ ja, baš je strašno kod Petrova vira — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — Ja se i sad čudim kako imade kuraži Petar da usred gluvog doba onde
Ja sam je i nabavio kapetanu. Evo, gde je okrnji crno dete na brodu više Petrova vira!... Viš, pa devet puta, moj kume, i — evo dokle sam dospeo!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvara rođena Stritceski, Petrova žena, bila je doznala, od Engelshofena, da će Pavla, tog jutra, odvesti iz Temišvara, na putu u Gradišku.
Iako su njihove žene sedele, ćućoreći, čak na drugoj strani čardaka, Petrova žena je osluškivala šta joj muž govori. Varvari je šešir, slamni, bio pao s glave, za vrat, tako da se činilo kao da
Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!“ Petrova žena je govorila nekom mešavinom svih narečja koja su se čula u Isakoviča, i njihovom društvu.
Serdce me boli videti te takvoga! Uh! Boli li te, rano? Boli li te?“ Žena Petrova, međutim, stajala je pred čovekom koga privedoše, širom otvorenih očiju, bleda, a videlo se na njoj da će da padne.
Daće mu se u Oseku, ili Beču, kahva, da popije. Kad to pomenu, smejući se, žena Petrova opet vrisnu. Pavle se okrete njenom mužu i reče: „Što si, Petre, dovodio žene? Vidiš da je anđeosko srce u tvoje Šokice.
malo, stidljivo, bio je malo prebledeo, ali je Varvara pomilovala obojicu po kurjuku i smešila se na njih, sretno. Petrova ljubomora, prema Pavlu, bila je nestala, kao da je to neki topao vetar oduvao.
Što je bilo najčudnije, ta supruga, tog čoveka, činila se potpuno sretna. Petrova žena, koja je bila odrasla pod strogim pogledom svog oca, kome su se, često, tresli sedi brci, nije bila navikla, ni
Nikad, da znaješ, nismo bili jedno drugom, toliko mili i dragi – tvoj mi obraz, sad, na srcu leži. Petrova si, ali kao i moja da si.
Hurka je Petru doveo, i preporučio, istog vodiča, koji je i Đurđa vodio do Duklje, i čak u varoš Jaroslau. Kola Petrova bila su kočije bogatog čoveka, a oboja su bila krcata sanduka, džakova, nameštaja.
Tu se ništa ne nalazi o Trifunu. U zaostavštini Vukovoj nađeno je i jedno pismo, u kom Vitkovič kaže da su kola Petrova dovezla lepotu i tugu, a Đurđeva, budalu i ubojicu.
Znala je da je to nemoguće, a ipak je to bila pomislila. Ana se na to, i posle nekoliko godina, krstila. Petrova braća, međutim, vratila su se, toga dana, dockan, iz štapskvartere Vitkoviča, a nisu ni slutila da je konj udario u
E toga u ljudskom životu nema. U ljudskom životu deca su bezbrojna. Početkom jula tog leta, međutim, slutnja Petrova kao da se obistinila. Njegovo dete počelo je da se trese, u plaču, od nekih strašnih drhtavica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedared nam dođe u pohode pop-Petrova žena. Donese mi ponude, porazgovarasmo malo o mojoj bolesti, pa se ona i moja žena odvojiše u kujnu, da sede tamo same
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kaži ti meni!...“ Serdar nastavi dalje da ga pita, ali zaludu. Jedino što je mogao postići to bi, da će ostati do Petrova dne. Do toga dana rijetko je ko viđao Janka. Noću je dolazio, te založio što bi mu ostavili, a zorom ga nestani.
Ono, znao sam da ga ti bješe prihvatio, da si ga vidao u svojoj kući. Toliko sam znao, a drugo ništa!... Evo, od Petrova dne s nama je bio i četovao...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U rodnoj godini Kušmelj se mogaše ishraniti svojim žitom do Božića, a od tada do Petrova dne namirivaše kutnje potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uskoro se ukaže red visokih jablanova. To je bio Zelenik. * — A što ćete sad? — pitala je zabrinuto don Petrova sestra. — Uvjeravaju nas da ćemo dobiti osigurninu. — Ali gotovina brzo ode, sinko moj! — brinula se dalje ona.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za veći uspjeh potrebno je taj cijeli proces obaviti još dva puta, i to uoči Ivana i uoči Petrova«. U toku obreda devojke pevaju pesmu koja počinje stihovima: »Bilarice bilo beru Na Vidovsko navečersko« (ovaj drugi
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ja odoh! Nema ovdje moga čovjeka, — sjeti se iznebuha sestra Petrova ugledavši pero u pisarevoj ruci. —Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para!
—Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli.
Dok je živ, gospodar je da radi što hoće. Pod zimu dođe rubač u selo i otjera Petrova vola za Ilijine parbene troškove. Petar ne htjede da ga otkupi, dok nije vo imao da pođe na dražbu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lazarići, na primer, držali se vrlo rezervisano. Palanka je tako tek posle izvesnog vremena saznala da je Petrova Švabica prešla na drugi salaš, i da se Petar verio s ćerkom posednika nekog trećeg salaša.
Za malo više od godinu i po braka, a Petrova žena je sahranila muža, krstila ćerčicu, i vratila se roditelima. Palanka sad poče da nazire avet razdeobe imanja.
— Hja, tako je to bilo i biće kod trulih gazda: jedna beba, deset vampira. Čuće se s onog sveta i Petar, i mati Petrova i Tošina. Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje. — A salaš Lazarića drži se rezervisan.