Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavlovo venčanje, njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i kuće Varvare Stritceski.
Pavlovo venčanje, njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i kuće Varvare Stritceski. U senatorsku kuću njegova žena je zvata, kad bi, iz Vijene, Varvara dobila šešire.
Višnjevski, tog dana, niti je zvao Pavla, niti je svraćao Pavlu. Isakovič je, posle Petrovog odlaska, nestao, kao da je u zemlju propao, a u njegovu kuću nije više dolazila, ni gospoža Julijana, ni gospožica
Kad je o svojoj familiji razmišljao, bilo mu je žao tasta Petrovog, koji je, sam, u Novom Sadu, u svojoj velikoj kući, ostao.
Liči, kaže, na njegovo, koje je ostavio, tamo, u daljini, u Sremu. Kad ostadoše sami, posle odlaska Đurđevog i Petrovog, iz Kijeva, Pavle i Trifun su se sretali, samo u štapskvarteri Vitkoviča, dobacivali jedan drugome poneku reč, pa
Ženu, koju voli, ima mrtvu. A njihovo dete, isto tako, nije živo. Pri smrti Petrovog sinčića, tako, Isakoviču se, prvi put, pričinilo da je udovištvo nedostojno čoveka, velika nesreća, beda.
Trifun je, nedaleko Petrovog naselja, dobio – kako reče – biće nekih trista lanaca, pet vodenica i čitavo selo ruskih paora, među koje je naseljavao