Upotreba reči peva u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad me pogledi, ja oborim oči dole, a kad mi govori, mene čisto uši zabole. Glas joj tanak, vele da peva kao vila u gori, al’ meni, rekao bih, kroz mozak dere.

Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide... Oni to govore, a šlajfer iskrivio se, pijan, pa peva: „Es gingen den di draj juden, den, den, den“ A kad je pao u sevdah, tresnuo je svoj cilindar o zemlju — znate, svi

Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave! — reče zažareno devojče.

o prošlim danima sa dobrim starim učiteljem, koji im često u pohode dolazi; a po kući, uz domaće poslove, veselo peva mlada kmetovica.

Obradović, Dositej - BASNE

I da to tako biva, to je veliko dobro za opštestvo. Kad mi komindžija čisti komin ujutru i u njemu peva, rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u

Pastir za ovčicam kad peva, on je srećan u svojej sferi, iliti okresnosti. 115 Petao i gpagi kamen Pepao, čeprkajući, nađe mnogoceni dijamant.

Jedan kralj francuski, prolazeći pokraj kujnje, vidi tu momče gdi okreće ražanj i peva. Zapita ga zašto je tako veseo. „Jer ne bi' bio veseo, kad mi je dobro kao i kralju?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

u subotu, a pogotovu vreme kad ostane više Sekuline krvi po Milunovim rukama no u Sekuli, nije vreme da se peva: Makivije, kose o čivije! POPEVKA Zapaljene sveće, kao koplja Pobodene, joj, u oranice Zadimljene.

Pevajući ono što nam se ne peva, i slaveći onog ko nam se ne slavi, idemo i stižemo i gde nismo hteli: na prazno mesto, na koje pada mrak.

Ide Mića Savić preko brda, kalem zlatnog konca u sanduku nosi. Kapu zabacio, siv šinjel ogrno, ide pred konjem i peva, a ne zna da nosi mašinu koja neće šiti ono što se njemu, zlatnim koncem, šije, nego ono što se njozi šije, crnim

Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu. Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja prevezem vojsku i top. Vojska peva i vrlo vesela; al̓ kad pređe gospodar Crni Đorđe pa uz paradu svu vojsku: „Dobro došli, braćo!

i Užice popalivši, razbivši silnu vojsku Afiz-pašinu, trima slavnim pobedama opojeni, svaki Srbin i Srpkinja pesmu peva gordo. Šta nam sad treba raditi, to je: da se postaramo sad za vnutrenost dobar poredak uvesti.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

pa Stanoje, učitelj iz Muratovca; pa pop Jerotije, onaj vrljoki iz Miokusa, što rže za ženskinjem kad se malo ćevne i što peva zajedno sa Ciganima nekakve skaredne pesme. Tu je čak i sam kapetan Maksim Sarmašević.

Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje Napija se u zdravlje gospode i onoga ko izmisli

Vođevinu doveli, pa Srdan navalio čast i svadbuje se. Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.

Da ga šale nije bilo u svoj Hercegovini. Jednom prođe pored neke pećine, kad čuje gde nešto u pećini peva: »Kad bi znao Bogdan (tako mu beše ime) da načini glogovu policu i udljikov zaponac, pa da zapne ovde gvožđe — bi me

I opet je veselje kod kuće Purkove. Sleglo se sve Zarožje na svadbu. Tu ti se peva, igra, pije, meću puške. Podne već uveliko prevalilo. Kad opet neko zovnu ozgo s Golog brda: — O, Purko!... O, Purko!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota. Što ono pesma peva „struk momački, pogled devojački”. Oko bi joj goru zapalilo.

I noć ovlada... Ništa se više nije čulo, sem popka, što onako tajanstveno peva svoju pesmu te njome, naročito u ovim prilikama, nagoni još veću setu na dušu...

Ali ranjenici pospaše tako slatko i tako mirno kao da im sve po kući peva od zadovoljstva... Tišinu noćnu narušio bi samo poneki teški uzdah, koji bi se izvio iz grudi nesrećne majke... 11.

Ali junak nije baba!... Neka baba jauče, a junak neka pije, peva, bije i pogine!... — Haj! Haj!... — razlegalo se dubravom. 12. 1813. GODINA Tako su im prolazili dani.

Dučić, Jovan - PESME

Pusti pesma drugih neka bude žena, Koja po nečistim ulicama peva. Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć

RIMSKI SONET Grob na Apiji Spava Cecilija Metela, još spava, Sto godina prespi i sto novih začne. Peva ptić iz žitâ i kosač iz travâ, A ništa da prene trepavice plačne.

Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca.

HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju Sveti Đorđe ubio, Srebrnim kopljem baš u svitanje.

SUNCE Na žitu plamti jara vrela, Juli će sve da zatre; Ditiramb suncu peva pčela — Sve reči od same vatre. Ne čezne brdo dah da nađe, Nit šuma za sen vapi; I reka pre no sunce zađe Želi

II Do poslednjeg od svih tvojih obručeva Svi plašljivi znaci bivanja i smera, Sve je tvoja igra! Svud očajno peva Puk sirenâ tvojih u praznini sfera.

SLAVA Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi Care, a za carskim stolom Sva vlastela i sva braća hilendarska; Carica pod krunom kao

I kao da u toj praznoj vodenoj noći peva neki crni hor čija se svirepa pesma razbija u nekim svodovima od kamena. Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pripovetka je svršena. Veruj! Ja sam prema njoj samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; dodajem joj igle kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu kad pođe u šetnju, itd.

Toga dana činila je sve što sam je molio. Pevala mi je pesme koje inače za boga neće da peva, jer idu do g, a njoj je glas čist samo do eіѕ. Pa ipak nije je glas nigde izneverio. Uveče je pozovem u šetnju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je

Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se

lep, pa tek svršio bogosloviju, da mu odelo stoji k’o katani mundir, da nosi iroški pošu, da ima lepe brčiće i da lepo peva! S nestrpljenjem su ga očekivali i stariji i mlađi.

Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva. I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže

je jednoga lepog dana imao prilike da vidi kroz baštenski plot Julu kako se zajapurila pleveći baštu, i da je čuje kad peva.

Sada je videla da je juče valjda nešto ljuta bila, jer, i naposletku, a zašto momak i da ne peva u svojoj bašti uz svoju tamburu!! Danas se već ne bi ništa ljutila. Ne želi baš, al’ ne bi joj ni nepravo bilo.

Milo oboma, i njemu i njoj. »Nema sumnje, — misli i jedno i drugo, — to se mene tiče! Njemu milo što zna da to sigurno ne peva gospoja Sida popadija, a njoj opet tako isto što je sigurna da stara tetka Makra ne udara u tamburu.

Ne čuje se ništa iz bašte, samo zelena žabica se čuje kako peva sa jednog ne znam kog drveta, i golubovi kako guču ne znam u čijoj avliji. Juli žao baš ozbiljno.

Biće na vormu što peva Giga Bačvanin svirac: »Sedam déra, četrnajst švalera!« Aja neće on da sluša mene, ’oće on da je pametniji od mene.

Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad davno već

Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga

pevala, a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga druga dobra i krasna starija stvar, i niko je više ne peva kao nekad. Peva Jula: Pošla Juca u Bečej kod ujca, Pošla mlada kako će da strada!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

glasa, kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših devojka i ide u najbolje mehane da tamo peva i igra.

Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta... — — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom.

— — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine.

Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva. — Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva. Spočetka neće, malo se u sebi rasrdio, jer je spazio da je frajla-Julka, kad je pevala, nekako čudne poglede na

I Marta i Gledićka trudile su se da sve što bolje zgotove. A i vino je osobito. Dođe i do pevanja. Gledićka vrlo lepo peva, pa s tim ljude tek većma uzbuđuje. ČikaGavra ne može više da odole. — Ta nema vam para, gospođo!

Gledićka ga hvali kako lepo peva, a on da iskoči iz kože od radosti. Tako posle ponoći ustanu. Gledić ne pušta ih nikud, tu će prenoćiti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

su opširno o majkama podvodačicama na Krfu, pa o Crnoj Ruci i Beloj Kuli, o francuskoj pevačici što božanstveno peva C'eѕt la valѕe du brun, o rđavoj menaži koja mnogo košta (a tu prisustvuje i šef menaže i pravi se lud), i o nekom

A kad predadu arač tačno na cvancik, vraćaju se. E, onda se kaznačej Mijailo oseća lakše, smeje se, šali, peva i plaši medvede.

Afrika

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na

On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja bih vas očešljala!

To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski. Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek.

Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu. Potom je zamenjuju.

Oko nas se skupljaju lagano seljani. Grijon ne prestaje da kucka u sićušnu tamburicu od kalbasa. Peva slabačkim glasićem koji je kao neki iskidani končić.

Grijon ohrabren sad samo peva o tome: „Ti si veliki, ti si veći od sviju, Ti si veći od kolibe itd.“ Dajem mu poklon samo da bi me ostavio na miru,

Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je i stvarno lepa i koja stvarno neprestano peva. O i plače!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je još druželjubiv, veseljak, a voleo je i da igra, iako nikakav igrač nije bio. Voleo je i da peva, iako je glas pustio samo onda, kad bi se šakom zahvatio iza uveta. Bio je omiljen u rascijanskom društvu.

Ćerka kapamadžije Grozdina rado je, kao i Ana, pevala, a rado je i igrala. Đurđe je imao običaj da kaže da onog, kome peva, zatim, hoće da proguta.

On, kaže, ne peva. Ne svira. Đurđe se na to ljutio. „Što ti njima, dugonjo, nisi ništa rekao, za naše gajde i prdaljku?“ Na postelji Isakovič

Da malo igraju i da pevaju? Isakovič, međutim, odgovori, nabusito: da on ne peva i ne igra. Volkov zatim poče da priča, kako oni, u ambasadi, poznaju mnogo žena, iz visokog društva, u Beču, ali su te

Dok oko njega cela ona, racka, varoš, u Budimu, ispod Trandafilove bašte, igra, pije, peva. Primili su porcione novce za celu godinu. Prozori na kućama trepere u mraku. Prašte pištolji.

Svi se sele koji su se Ševiču upisali. A njegova Mahala sad samo peva i viče, a njima, Isakovičima, psuje majku oficirsku, što ne kreću.

svoj, na Kosovu, on će ih vratiti u komandu, pa će zagatiti redut, gde se oblače rekruti za pomenuti polk, koji niti peva, niti govori serbski, a koji, zauvek, odlazi, u papežničku zemlju, u varoš zovomaja Mantova!

Od Tokaja, međutim, Zorič je naredio da se i dalje peva ta pesma, ali da se, sad, kaže da idu u pomoć rosijskoj carici, slavnoj Elisaveti!

Momčad je imala da bude upućena u ruske horove, da peva. Domaći puk, u Kijevu, bio je, tada, grenadirski, broj 5. Bio je osnovan godine 1700, i jedan od najstarijih pukova

On je mislio da je taj oficir prost, seljačkog porekla, zavidljiv – niti zna da igra, niti da peva, nego samo da kocka.

Nema u Kijevu gospože Agripine, da mi drnjoče i kuka. Rosija igra i peva! Pa sa njom i ja!“ Đurđe je bio, u poslednje vreme, jedini, koji je mogao da razveseli Petra, i Petar se, tih dana,

Pavle je video gomilice tih mužika, koji su stajali, duž puta, zablenuti, dok vojska prolazi i peva, serbski. Kad bi prošao kroz neko njihovo naselje, video bi opet te ćutljive ljude i njihove, lepooke, bose, žene, kako

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesme, izuzevši junačke, kao i sklonost za igrom su gotovo iščezli. Ovo je dinarski kraj u kome se najmanje peva i igra, zemlja u kojoj su običaji najprimitivniji.

Ovo je stanovništvo predusretljivije i srdačnije, življe i hitrije. Ono i peva vrlo rado. U zapadnoj Makedoniji vole šumadijsku veselost i sve što je velikodušno i viteško u srpskom biću.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Sad da su vidile naše žene kakvi smo junaci! Imaćemo im šta pripovedati, — reče Čamča, pa opet dalje peva. — Pijmo sad u zdravlje naših žena i dece! — reče gospodar Sofra.

Čamča se malo podnapio, pa čas peva, čas opet iziđe napolje, pa od radosti skače, čas trči po avliji kerećim „trapom”.

Tu je sad „Ješče Poljska ne zginula” i „Jaci tadi Krakovjanci hlapci”. Dok se peva i svira, sluge menjaju jela i tanjire.

— Hoćete l’ nas pozvati? — Možete l’ posumnjati?! Sad frajla Lujza donese gitar, pa u ruke Šamiki. Šamika svira i peva. Tako se poduže zabavljahu. Kad Šamika pogleda na sat, zna da će ga otac skoro odazvati, pa nešto vadi iz džepa.

Okrene leđa, pa otputuje. Badava, Šamika je samo „galantom”. Bludi kao trubadur tamoamo, traži dame, peva, svira o ljubavi, i zadovolji se sa jednim „buketom” i krinom kose.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

šuma, na travi, puk se budio zorom kao pijan, prozebao, sa injem na perčinima i brcima, pa je započinjao da urla i da peva otegnuto... ej, ej... da odmah zatim zamukne, pašući oružje, videvši da više ne zna gde se nalazi, ni kuda ga vode.

Povrativši se malo od ćutanja i zlovolje, puk je opet počinjao da peva, naročito otkad poče da prolazi kroz varošice u kojima je bilo, u izobilju, dobrog vina.

se nađe posle bitaka i na zimovanju, gde su mnogi umirali, tim pre što je uočio kod tog naroda duboku potrebu da mnogo peva Bogu i zapeva nad mrtvima, provodeći čitave noći, posle bojeva, u logoru, u jadikovanju, i pijančenju, uz vatre.

nešto i prijatno mora biti da je čuo kod episkopa, jer ga je neprestano hvalio i jer je neprestano pokušavao da peva, što je tamo bio naučio.

Pošto mu je glas kreštao, činilo se da peva glasnije nego što je zbilja pevao, i sluge su ga mukom slušale. Pijanstvo ga je, od večernjeg vazduha, još jednom

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ O omanu i ivi, biljkama sa isto tako snažnim odbrambenim svojstvom, u narodu se ovako peva: „Da mi ne bi ive i omana, ne podranih jedinka Jovana.

“¹⁹⁰ Majka kad uspavljuje dete peva mu ovu uspavanku-basmu „od uroka“: „Nina, sine, san te prevario! San u ljulju, uroci pod ljulju!

Te večeri mlad sveg pije, peva, šali se, a posle večere devojke kite „perjanice“ za svatove. Tada momci pevaju svom „pajtašu“, đuvegiji „pesmu

Jedna od prvih takvih igara je „tašenje“. U ovoj igri majka uzme detinju rukicu i, udarajući dlanom o dlan, peva mu „tašin, tašin tanana i svilena marama...!

!“ Dete od godinu dana, pa čak i mlađe, posle ove igre i samo udara dlanom o dlan, tražeći na taj način da mu majka peva ovu pesmu.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O POREKLU Ja znam ko sam po zvonu što sa zadužbina nemanjićkih peva, po jasnosti njegova glasa, po tome što me od Studenice do Mileševa pradedovi gledaju s ikonostasa i što svaki u ruci

bogatstvo sroka planinskih njenih odjeka, za njenih potoka slobodan stih, mladi, uspavanku što je usred ušća peva reka, za zdravice što ih iz kamena napijaju vodopadi.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Možda je u tek olistalim krošnjama i peva zajedno sa horom raspomamljenih dživdžana? Možda je u izlogu sajdžije? Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu

Najzad i na njih stiže red i oni mogu da čuju kako peva Imperio Argentina, kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih pomorandži, ole-bikova i Granade u kojoj

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Može se reći da ovakve svetove deca žive, a da ih dečji pesnik peva. To, kao što rekoh, ne znači su deca oduševljena predlogičkim stanjem svoje svesti, da u njemu uživaju, ili da nastoje da

vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

Vučo peva o dečaku, za dečake, znači za stariju, odraslu decu, što, možda, dopušta ovaj prodor mudrovanja i uozbiljenosti.

Vučo bi da peva o životu uopšte, što je, kao i oduvek, a danas posebno, vrlo teško. Kako u dečjoj pesmi i rizični poduhvati ponekad

U Lukićevim pesmama odista peva i oseća dete, pa vam se učini da se pesnik i ne vraća detinjstvu, već misli i govori s njim, iz njega.

O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i

Smisao dolazi uporedo sa muzikom, sa ritmom, sa prizvanim rečima. Dečji pesnik peva iskustvo pre namere, mimo nju. U ovoj igri s rečima cilj je takođe reč.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: Kad Srblji izvojuju slobodu, onda ćemo slaviti. Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4.

3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin?

ZELENIĆKA: Zašto svaka ne oseća što je nacionalni ponos. 5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Ura, eto ploda, Došo nam je vojvoda!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I slavonski katolici su se jedno vreme služili ćirilicom, kao što Matija Ante Reljkovih peva u svome Satіru: O Slavonče, ti ѕe vrlo varaš, Kojі god mі tako odgovaraš.

Četrdesetih godina stvara se takozvana škola »mirnog čuvstva«, u kojoj vlada »lirika misli«, koja peva mirna, staložena, opšta i bezlična osećanja, sklona pouci i moralisanju, u osnovu racionalistička.

Njegova versifikacija je sasvim horacijevska, i on sam veli kako najradije peva po »Flakovoj liri«. On smatra za veliki uspeh srpskog jezika što se na njemu može pevati po latinskom razmeru.

U Davorю pesnik malo govori o sebi. On peva opštečovečanske teme, obraćajući se više duhu i razumu no duši i mašti, sa ciljem da ubedi a ne da oduševi.

Političko-nacionalni interesi i strasti kod njega su iznad evanđelskih hrišćanskih učenja, i on peva kako mu je turska krv kao žrtva milija »nego ulje iz kandila i izmirna i kadila«.

Ali njegov klasicizam se sastoji samo u rečniku, nikada u formi i sadržini, i ukoliko više peva on ga se sve više oslobađa i postaje sve slobodniji i originalniji.

I kao devojka koja je morala voditi obzire, i kao pristalica objektivne lirike gde se intimna osećanja imala kriti, ona peva opšte pesničke teme, opšta mesta starinske poezije.

napušta, komedija se gotovo nikako ne obdelava, drama se u stihu piše, ne samo pripovetka no i istorija se poetizuje. Peva se više i bolje no ikada u srpskoj književnosti.

Prirodnost se smatra kao banalnost, i peva se odveć podignutom notom, u lažnom tonu. Stvara se jedan šablon pevanja i naročiti »pojetski« jezik.

Jan Kolar je pisao: »Kao što u drugim zemljama pisci pevaju za narod, tako na jugu od Dunava narod peva za pesnike.« Vuk Karadžić napada »višu klasu«, veli da su »umotvorine našijeh učenijeh ljudi takove da im se svak ko ih

na svoju štetu, sveo na srećnog podražavaoca narodne poezije, postavljao sebi za zadatak da pokaže »kako se srpski peva«, bio pesnik jedne književno-filološke stranke, žrtvovao svoje velike pesničke sposobnosti strastima jednoga trenutka i

celog života nosiće fes, mrzeće »uskogaće«, pisaće južnim narečjem, obožavaće narodnu poeziju i staraće se da peva kao što su narodni pesnici pevali. Sav svoj program kazao je u rukopisnoj zbirci svojih pesama koju je nazvao Slijepac.

Sremac, Stevan - PROZA

A tek kad prođem, čujem iz avlije kako neko peva: »Jòvâne, prvo glèdânje!« Hehe, šalim se, ženo, šalim! Ne boj se! — E, već ja... — Vojnik, ja, jakako!

Kad nećeš Cigane, pevaj ti sam! Ti si pevač, znam te dobro da si pevač. Badava se prika izvinjavao da on nikada ne peva; sve to nije pomoglo, on morade zapevati. — Čekaj, — »ranžira« Jova.

Tu se izmešaše i svako deraše na svoju stranu tako disharmonično kako samo može biti kad se to naše »Mnogaja ljeta!« peva. Ponavljali su jednako da bi bar jednom lepo završili, ali sve badava; bilo je sve gore i gore.

Kad mu donesoše Liru, na kojoj nije bilo prva tri lista, domaćin uze da peva prvu pesmu koja je bila na prvom očuvanom listu, i ispevao je tako sam nekih sedam strana svakovrsnih pesama, sve na

tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana!

— E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao! Ume ona žestoko da peva! Otpevaj mi baš onu, znaš, zbog koje sam te i zavol’o.

Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao! Ume ona žestoko da peva! Otpevaj mi baš onu, znaš, zbog koje sam te i zavol’o.

— A nisam ti, priko, ni od onih što samo traže potpis, a posle im ni brige, nego ispadne na ono što se peva u pesmarici: »Brigo moja, pređi na drugoga, na drugoga, na žiranta moga.« E, to kad mene nema, priko!

I deca ulaze zadovoljno u selo, sve dva po dva, pevajući onu pesmu koja ne znam kako se počinje, ali znam da se peva kako udavača neće za mnoge da pođe, ali se završuje: Majka daje za orača, Tu joj poći hoću. Tako je češće radio.

Radičević, Branko - PESME

Ko zna de će još isteći Taj nemirni život moj, De će silna želja reći: Dosta more, ovde stoj!“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i dolinu.

A zvezdice te baš ni jedine, Padne na um nojca nekadašnja, Što bijaše kâ ova sadašnja, I pesmica što ja onda peva, Ta sa brda onog Magarčeva, Pa zapevam otprilike vako (Čula nojca, sad nek čuje svako): Tamo noćna, bez zvezdice

moje srce pevanjem se žari, I tebi misli s tim da blagodari; O ne mož' biti, ne mož' nikad ovo, Jer slabačko je vrlo peva slovo.

beše ti kô dobar danak, Umiljato kâno vrule jek, Ka izvora što je bistri tek Potekao pa zapao bedno, Pa da ovo nije peva vredno! Znaš li ono kada jednom, brate, Nasrnula ona dvoj'ca na te?

“ Tako reče detešce slabačko. Dete slabo momkom ojačalo, Momka žarke peve poslušalo: „O, lepa peva!“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao.

78. Usput peva kako more, Baš do kuće s pesmom dođe, Dade belčić, suknu gore, Pa se odma svlačit pođe; Zato sveće i ne pali,

Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40.

Zbogom, zbogom, vinogradi! Posle itri oproštaj od razni drugi predmeta. Pevač baci oko na Stražilovo i peva: I ti, o zbogom, brežni vrše, Umilno koga stromi strše, Već dana bela umire svetlina, I noći skoro krije te

Put ga vodi kroz jedan šljivik2 (više Auerove kuće, — Steva3 ga poznaje), on (pevac) peva: Ja dole s brega sade lazim, No kakvo mesto sade gazim!

Al' što peva neće u grob sići, Doće tice i doće vetrići I doći će gromovi ozgora, Trgnut pesme od nemili dvora; Tice će ih meni

Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema joj mane; Al' de mane, pobratime mio, De tu mane, što Bog naučio?

A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema joj mane; Al' de mane, pobratime mio, De tu mane, što Bog naučio? Nema čuda do od višnjeg Boga!...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

oko tako, da mu se ono i ne vidi, zakiti se cvećem oko ušiju k’o devojka, i metnuv ruke pod pojas ide on, klati se i peva razne pesme, ali sve na jedan glas. A glas mu je bio kreštav, jak i iš’o kroz nos.

pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se i peva koliko ga glas drži. U subotu, uveče, celu noć se je pilo i veselilo.

Hajde! Vidiš, cveće je zamirisalo, đul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriše i peva, hajde i naše duše da pevaju... Hajde, devojko! Majka te moja čeka.

puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno... peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti.

kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno... peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti. A njoj tada dođe — sačuvaj Bože, kao neka napast!

Cveta je već znala, i obamre. — U-u-uh! — strese se ona i poklopi se ničke na zemlju. ... „Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!“ kao odgovor na njegovu pesmu čuše se odasvud oduševljeni uzvici i glasi.

kupuje nam šta hoćemo, onda nas pošlje da odemo strini i pohvalimo joj se, a on pođe pozadi nas, gleda, smeška se i peva svoju omiljenu pesmu: Mehandži more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si razbijem!

Zato se valjada toliko i žuri, podskakuje, nabija šajkaču na oči, isprsuje gole grudi i peva. Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas i poslednje reči jedne te iste pesme mu: A ja sam ti, Leno,

Trči tamo, vitla se i peva pesmu: kako „kumita bulu grabi, beži s njom u planinu na konju, a bula se nećka, grli ga i muca: Ah, džan’m, džan’m!

Kose joj šibaju, obrazi gore, oči cakle, a ona igra i peva. — Šta ti je? — pitam je sada. Ali ona glave ne diže. Kao da ne sme da me pogleda.

okrenut leđima ovamo, k nama, stoji đakon sa uzdignutom desnom rukom, glavom uprtom više dveri i čita, — ne, nego peva na sav glas jektenija!...

Rista bojadžija već se pobio i zatvorio u kuću. Seo na doksat, puca iz puške, silom nagnao ženu da mu peva, a on iza sveg glasa grdi i psuje gospodu „stoparce“.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Iduće večeri baba ih napusti i ode u svoj vajat. Sutradan poranila snaša, ne mršti se više no peva po kući kao slavuj, grli svekrvu i tepa joj: „Mila moja, majčice!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi

KUM: Evo kako. Ona počne: „pa, ubio ga bog; đavo da ga nosi, kako sam se usrećila, bolje da sam crkla“. Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!

“ (Višim glasom, podražavajući ženi): „Ti si orjatin, ubio bog i onaj čas, kad sam te poznala“. (Peva): „O samo daj mi mir!

“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“. Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti.

SOFIJA: A vi, kume? KUM: I ja bih volio, da je kao vi. SOFIJA: A ti, Makso? MAKSIM: Meni peva sreća. SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna?

“ STANIJA: Pi! Bezobraznica, da tako govori. LjUBA: Pak da čuješ kad peva. STANIJA: Znam, sve sramotno. LjUBA: Čekaj da vidiš kako je lepo. (Odlazi na klavir i peva.

LjUBA: Pak da čuješ kad peva. STANIJA: Znam, sve sramotno. LjUBA: Čekaj da vidiš kako je lepo. (Odlazi na klavir i peva.) Slatka tugo srdca moga, O prezjelna ljubovi. STANIJA: Tek vaša prokleta ljubav.

Ej, lele Stano! LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme? STANIJA: Ti to ne znaš ništa. Pesma se peva, tek da se peva. LjUBA: Pa tako i mi činimo. STANIJA: Ja, vi: ,,Uha! uha!

LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme? STANIJA: Ti to ne znaš ništa. Pesma se peva, tek da se peva. LjUBA: Pa tako i mi činimo. STANIJA: Ja, vi: ,,Uha! uha! Odi, momče, da te zagrlim, oću da umrem za tebe.

NEŠA: Što je opet, majka? STANIJA: Ama ne znaš ko je gore, muško li, žensko li? Što govori, što radi, što peva, što čita, samo bezobrazluk. NEŠA: Ljubo, iziđi malo napolje. (Ljuba iziđe.) STANIJA: Malo sam spavala.

LjUBA: Zašto, majka? STANIJA: Kako ću da ti budem vesela, kad je sve naopako. Kuku majci, kad svako peva, ja moram da gi plačem. LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ded, nemoj vazdan da se daješ moliti; drugi put ne mogu da te snosim. SULTANA: Ah! (Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem.

SRETA: Milostiva gospođo, to je ovo. (Pokaže joj prstom, Sultana donese mu, pak opet počne raditi.) SRETA (peva): Jer Sreta nema šale, On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Daj mi ovaj kalup.

SRETA: Palo mi je šilo, domašider ga. SULTANA: Ah! (Domaši mu, pak i opet sedne raditi.) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda.

Lalić, Ivan V. - PISMO

stvoren, dobije senku, nije uzaludan; Oblačiš kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna biva; Na semaforu peva višeznačnost, Trobojna šara nekog novog tkiva...

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

ima, kaže, šta i da vidi — šest italijanskih konobara stoji poređano na šanku, a Sule im diriguje bocom „Kjantija“ i peva: „Ti me, Mico, ne voleš ... ...

Nešto se, znači, dešava? Obrnem dva-tri telefona: naravno, nema nikog kod kuće. Dva sata — bakuta već peva „Na Uskrs sam se rodila ...“ Bilo kako bilo, Nove godine nema, pa nema! Eskivira nas, znači, u tome je štos!

ukrštenim rečima obavezno pogađa najpre deo konjske opreme sa dva slova (am), pije isključivo konjak, a kad je pod gasom, peva „Četir konja debela prešla preko Begeja.. .

i Napoleona; jer šta mu vrede sve one Svete Jelene i ti fazoni, i Aleksandra Makedonskog, i Fjodora Šaljapina — ko sad peva sve one opere u kojima je bio glavni, i gde je ono silno cveće koje je ispodobijao: i njega sam Čarli, i njega sam!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

CRNA BARA, III Alge zrače sa lomače. Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere. Peva duša povrh drače. Zveče, zveče beočuzi. Zrak se kruni sa pšenice u olovne prepelice. Ivan-cvetom zmija puzi.

San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva.

Zmaj šestokril, lađarica! Zlatan kokot peva s koša. Lađar Lazar, lazarica! Leti golub pismonoša. U ČAJNIČU U Čajniče s vetrom stižeš, konjaniče.

Zla prilika: kostreši se čemerika. Trn dozreva. Ko to rida, ko li peva? Čije lice svetli jutrom iz samice? Kiše toče. Nije lako preko Foče.

mojih vrba, grm, topola zašušte žarom, kao sa vatralja, te čekam pljusak, plòdotvoran, semen, da budem kuća kojoj peva temelj. U tesnom sklopu metrike i bola, finoću brusi registar od patnji, a svećom lana mučeništvo plamti.

U svetoj tuzi hlape žuč i ocat. Dok grabež-rulji zloba čorbu brlja, zločinac peva, lihvar ruke trlja, farisej ćuti - raduje se podlac.

Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva. Rude čudesa: bundeve, žita, mirisno voće. drobe se patnje, venu teškoće.

A ko je mleo, neka dosluša, kada počine, svirku brašnenu, makar pazvuke mliva, radosne kao rad čunka, potkom što peva kad pokret ruke svede u tkanje zujanje klupka, pčelu sa ruže.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a nama

A mlin se vrti, peva i bruji, beskrajnu pređu ispreda vredno, namata klupko, ogromno sivo, na njemu ima stoleće jedno.

Neznanku traži i peva pesme. ŽUĆIN ODLAZAK Otkuda, ni sam ne znam ti reći, tuga mi u san doleće. Otkuda? Sad se prisećam, kume:

Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu, peva operu „Tosku“), u tihoj šumi Zeleni Bor osniva moćan pevački hor, muzičko društvo „Kosku“.

Pre nego skočiš, ne viči hop, magarče dragi, gruhnȏ te top, ne njači tamo gde peva pop. KOSMIČKI SAN Moj sinovac, dečak mio, noćas čudan sanak snio: u kosmosu da je bio.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana.

Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana. O toj lepoj maloj tici pričaju se čudne bajke: To je duša

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu,

Možda te dobro razume zbor novih naraštaja koji rado protivreči i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb

i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od zreline peva od zrele gladi sazrele su klisure i borove igle i srce planine pod kamenom negom i zlatne šume za koje se nikad ne

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Evo, slušaj, Simka. SIMKA (priđe bliže Sarki da čuje). SARKA (da bi zagušila glas budilnika, peva): Traj, la, la, la! Traj, la, la! SIMKA (krsti se): Bog te video, Sarka, pevaš u ovoj kući!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Kucalo se čašama, rakija se razlivala. Narod peva od sreće. Pošto mi održaše dva do tri govora, uviđam, onako malo zagrejan rakijom, da i ja treba nešto da kažem.

— uzdiže jedan značajno ruku i nakrivi glavu na jednu stranu da bi bode čuo. Onda šapćući progovori: — Onaj tica peva! Svi zinuli i pretvorili se u uvo. Negde petao zakukureka.

A među njima, Mica vodi prvu reč. Molim... — I ja trap, do nje... Tada poče jedna da peva, uh!... Padoh u sevdah... gotovo i zaboravih zašto sam došao.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona skakutaše veselo s mesta na mesto, stade po neku pesmicu da peva... A posle joj svanu pred očima... ona oseti da se u njoj stvara nekakvo novo, neobično osećanje, nešto sasvim svetlo,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome mene ostavljaš?“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Grlimo se i ljubimo kao braća i moj Laca naređuje, revolverom, da ustanu, Rumunima. Veli, sad će da se peva naša himna. Pevamo zatim „Oj Srbijo, mila mati“, a Rumuni ustaju vrlo učtivo.

Svi su parovi jednaki, i sve mačke crne. Neka vas ne vređa sve ovo. U Čikagu ima jedan pesnik, optimista, on peva i slavi velike gradove, ogroman život, i večno, zaljubljeno čovečanstvo.

On je, za vreme rata, bio pod Kotorom i ranjen je na Jadranu. Hleb mu je beo i vruć. Pomaže mi da jedem pužiće, peva mi stare bretonske pesme, i smeje mi se, jer drhtim od vlage i zime.

do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.

U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh. U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba, prelivši krv, kao vino, u novi meh.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

budućnosti mile im i napaćene Stradije; a kad noć padne, onda se priređuju sjajne i skupocene gozbe, gde se pije, peva i drže se rodoljubive zdravice.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Gora, kao bosiljak!... Kupite me kupioci, Zaklaću vam šarku koku I petlića bez repića, Koji ne peva.... Čuješ pesmu i žuriš se tamo, na drugi kraj, na glas njen.

— More, ljudi, jeste li pri sebi! — veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla.

Ah, kako je bilo lepo od pre... dok ne dođe ona teta! ... Otac dođe veseo, uzme ga na ruke pa mu peva i priča puno lepih stvari...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor. U tome stiže i večera.

Tu Cigani, jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave. Tutnji zemlja, nebo se prolama oko ćir-Đorđeve mehane; sve vrišti i kikoće se.

I Borko zapeva jednu prigodnu pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u hajduke. — »He, he!

sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam duša mejandžijska; U vino sam vodu lila, U rakiju benđeluke, Duplom kredom bilježila.

Igra traje jednako, ćir Đorđe je prati pažljivo. Svet pije, peva, veseli se! Svršiše igru. Ćata se elegantno ponaša.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što dobro znate, Pleše i peva u sitne sate. A pregled soba? A vaspitači? Kako im je promaklo? Šta to znači?

” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez

svici — Zvezdani insekti, punoglavi, Petrolejske suze u travi; Popac, na stazi, tu negde, sleva, Naizmence sa sobom peva; Dok roj komaraca iznad mog doma Lebdi kao nacrt atoma.

Naposletku, u medu se udavi! U Predselu, u toj pustoj selendri, U tom leglu pesama i legendi, I danas se peva pokraj pojila Da je Veska Beograd osvojila.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.

Rakić, Milan - PESME

I niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano...

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A često, isprva tiho, za sebe, docnije jače i glasno, počeo bi da peva. Pa se tek zanese, počne na sav glas. Mati ne sme da ga prekida. Samo ga otud, iz obasjane sobe, sluša.

! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva. Sigurno pijan, kao svake subote od bakšiša što je dobio, slušajući po pijaci i čar šiji.

A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao? Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a...

A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao? Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a...

Pandurović, Sima - PESME

Padaju zvezde usred noći bele, Padaju tol’ko; i, najednom, presta... I vetar peva poeziju smrti. A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda.

A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave,

Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...

petvekovnog gneva Raskovali tvrde i čelične lance; Napunili zemlju srcima što trunu Za gaženu prošlost o kojoj se peva, I pojili krvlju ravnice i klance. Izgažena trava, i sela se dime...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

iziđi pa idi u kalajgoru gde se vatra ne loži, gde devojke kosu ne češljaju, gde neveste hleb ne mese, gde petao ne peva, gde ne laje, gde mačka ne mauče. Idi i tamo se skrasi, ovde mesta nemaš. Pošao Stanimir, Sanimir i Ginimir.

3 Izdat komendat! Ustreljniče! prostreljniče! Ne sevaj, ne streljaj, ne boli; već idi u goru talelejsku, gde petao ne peva, gde ovce ne bleje, gde magare ne riče, gde konj ne vrišti, gde svirke ne sviraju, gde devojke ne pevaju, gde kolo ne

Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima. Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I

Tada svi, sem „pauna“, otpočnu da pevaju, dok za to vreme „paun“ čini one radnje što se u pesmi kazuju): Kolo (peva): Paun pase, trava raste — Paun moj, paun moj! (Pripev koji se ponavlja iza svakog stiha).

Za sve to vreme kolo peva, a igračica mu na pesmu odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja

) Kolo (peva): Đel-đevojko, đel-dušice, daj mi se, daj! Igračica: Evo ti se dati neću, đidijo, đidijo! Kolo: U mene su mermer-d

pepeo poskurno brašno — brašno najbolje kakvoće, od koga se prane poskurnice potplat — naplatak počašnica — koja se peva kad se ispija piće iz čaše prga — jelo od pržena sirna ili ječma, koje se gotovi kao kaša ili kačamak preo — preko

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

preko ćuprije dođe u jedno selo, i prolazeći krozanj čuje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se začudi gde sve selo peva. i veseli se, te zapita jednoga: „Kako je to, brate, u vas sve veselo?

Sveti Sava - SABRANA DELA

A polunoćnica se peva u crkvi sa „Blaženima“, i tri katizme, i kanon Bogorodici. A što ostane od psaltira, to izgovori bilo danju, bilo noću,

Ćosić, Dobrica - KORENI

3dravlja mi, mnogo je lepša od one o Timočkoj buni. Nikola napipa krevet i sede pored Mijata. — Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce...

— Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče!

— Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče! — Ja sam guslar, Nikola.

— Kako čovek može da peva? — reče zamišljeno, s tihim prekorom. — Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče! — Ja sam guslar, Nikola.

Aja stojim u njemu i blago mi oko srca. Ponekad zapeva. Glas mu nije bio bogzna kakav, ali se videlo da muško peva. Ne dade Bog da njegovo ostane za njim.“ Tri su joj deteta od njega umrla od bolesti.

Ptica peva iz njega jer se kroz granje otvara nebo, po neka zvezda, a visina beskrajna, kao njegova nada čista i pouzdana; sluge

Sama ptica peva, gori mesečina u travi, nebo ne preti paklom, ne opominje zlom i strahom za grehe, samo njemu obećava i nudi sve što

Ti si, Aćime, najsrećniji čovek u Srbiji. Čuješ li, Mijate? Svaka čivija peva na kući. Rodio mi se naslednik. Đorđe, rodio ti se sin... — Do svanuća neće biti ništa. Mnogo se muči, jadnica.

— reče tiše i tvrdo. Mijat pođe prema staji i, kad odmače desetak koračaja, poče otegnuto da zviždi kao da uz gusle peva. Aćim vide Đorđa: leđima naslonjen na zid, sedi pod prozorom Simkine sobe, jalovo kuče, s glavom navaljenom na kolena.

kroz tamu i granje ka zvezdama, pevajući o suvoj zemlji pod jabukom u mraku, i šta će sve biti od njegovog, petog sina. Peva sebi i sada zadovoljan što baš odmah nije pristao kad gaje ona na plastu gurala kolenima u slabinu, te je doživeo da

a ovamo ga mrzi, znao je da laže, pa jače dunu u sviralu, da ona čuje pesmu, sada iz jabučara, i da ga se seti. Peva petom sinu što će gazda biti. Prvi gazda, a nadničarev sin. Sin Tole Dačića. Prezime je kapa. Ništa.

Ako sam pomilovan? bije po njemu nešto što samo liči na stid. Kapetan bez reči iziđe. U tišini zvižduće apsandžija, peva petao i kovač udara u nakovanj. Na kolenima mu se bele novine.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ne bojte se! Eno peva Čamdžija!“ Položili su ga na nasila od pušaka i poneli na Tašmajdan, u Karađorđev logor. Osmehivao se: u njemu, ni tad,

Ludi Nasta peva, psi zavijaju. Tada se dogodio preokret. Dobrača koje je, do tog časa, osećao kako, ne samo tvrd u sebi nego i umoran

Nije mario. Kad je ozdravio, tražili su mu, pred polazak, da peva istu pesmu. Pevao je a Turci nisu slušali, osluškivali su.

Počeo je da veruje da će, kad ispeva svoje pesme i kad ih taj mladi čovek pobeleži, moći prestati da peva a početi da priča. Vuk je, više od Karađorđa, bio onaj koji bi mogao da čuje; možda jedini koji bi to mogao.

Onda se, po treći put, opomenuo: otkud mu smelost da veruje kako je baš njegovo da progovori? Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu.

jednom godišnje, u avgustu, kad se zvezde otvaraju, sam istera svoja kola i konje u noć, pod nebesku pustinju, i onda peva tužbalicu koju niko nikada neće zabeležiti. DODATAK. Sredinom juna 1817.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!...

J. Jovanović Zmaj XXIV Da je meni ševče il' golupče, Da se diki u sanak uvuče, Da mi peva, kad o meni sneva, Da mi gukne, kad za mnom jaukne! J.

Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu peva: „Oj pelen pelenče!

Pusti pesma drugih neka bude žena Što po nečistijem ulicama peva. Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda

glave leži guja šarka, Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila; Prenula je snaga Miloša i Marka, Po gorama našim opet peva Vila!... V.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Čujem pevanje i spazim u svojoj blizini zapadnjačkog guslara koji, okružen slušaocima, peva o junačkim podvizima Cida Kampeadora. Osluškujem.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

se krezubi student podiže upola, nagnu prema Nikoli i pogleda ga drsko u oči: — Ja znam najbolju — reče on — Čovek peva posle Rata. — Čujmo ga — zagrajaše pijanice te se sve utiša.

za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno zvezda, udiše Miris trave i peva, peva: O... o... oj Moravo moje selo ravno, kad si ravno što si vodoplavno, ili Sunce jarko ne sijaš jednako...

za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno zvezda, udiše Miris trave i peva, peva: O... o... oj Moravo moje selo ravno, kad si ravno što si vodoplavno, ili Sunce jarko ne sijaš jednako...

i naše ga žene služe. A on, klada jedna, zvekan jedan, baš ništa: smeje se, uvek dobro raspoložen, peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa ovom dečurlijom, igra ‚darde‘.

razlivala se čudno iz okvira banalnoga motiva i, još u posteljama, susedi su osećali kako ona obuhvata dušu onoga koji peva, unoseći u glavni motiv nove, čiste, sopstvene tonove i melodije.

srce veseljem da napoji, onom živom željom da se učestvuje u toj radosti života, pomami, pa da ga pesmom, koju on peva kao da sve ono u njoj lično preživljuje, opije, opčini i široko rastvori za sva ona carstva osećanja, kad ono pojure sve

i kad on peva: Oj Alile, kladuško kopile, Što se, kurvo, po Kladuši hvališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?

— onda on peva tako kao da je ona Anđa njegova rođena, i kao da će on za nju da pogine; onda se njegove plave oči, divne i detinjske, u

i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom Agan, prva violina, sve podskakivao, i neumorno i

gužvama što se zovu balovi, onim, dakle, mirnodopskim ljudskim radnjama koje nikad neće otužne postati, i gde se peva, recimo, ovako: „Moj doktore, tu me bole, pipni niže“, itd.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ljudi se čude, zevajući i protežući se. — Za to meni sinoć peva levo uvo — veli Mirko dućandžija — okupilo jednako: ciju... ciju... cini...

cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«. — »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti.

Sutra u grob, a njemu ni brige!...« A Đurica sve više pije i smeje se... Počne i da peva, ali mu se glas prekine u grlu... nešto mu ipak smeta, steže ga...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

preko ćuprije, dođe u jedno salo, i prolazeći kroza nj čuje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se začudi gde sve selo peva i veseli se, te zapita jednoga: — Kako je to brate, u vas sve veselo?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana. Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana. Dobro mi je danas tu, pod tuđim nebom, Al' mi srce trune za mojom kolebom.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Zato srpski zaljubljenik peva svojoj dragani: “Kose tvoje su crne kao ponoćno letnje nebo”. U vreme takvih noći teško je bilo uočiti naše volove na

Na primer, samoglasnik o, koji se peva sa određenom visinom glasa, pored osnovnog zvuka, recimo sto vibracija u sekundi, sadrži i zvukove koji su umnožak od

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nema šale... Gdje je to? — I ućuta. —Pa pijmo! — nudi Pavle i naruči još jednu litru. U krčmi je pijano, peva se, kriči i tetura. Nekoliko pijanih pristupiše k njima; raspravljaju živo o nečem i hoće da s njima zametnu razgovor.

I zaojka po zagorsku, ali, dok pusti glas, jedan od zagorske momčadi, pogledavši ga mrko, veli mu: — Ne peva se tako kod nas!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I evo još samo jedan primer kako se ritmičkomelodijska „iskra izvija“ iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka da

iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka da nedovršena da ostaje Da je Ipak (bio) život.

se ne može dovoljno naradovati kad nađe da se o toj istoj drevnoj slovenskoj pčeli, koja je po pravilu božji vesnik, peva na padinama Šare, ponad srpskog starog prestonog grada Prizrena, na drugu nedelju uskršnjih ili veligdanskih praznika.

Lepa pesma koja se o Veligdanu u kolu peva ovako glasi: Dolete čelka od Boga, Kazuje leto bogato: Veligdan šaren, prešaren, Đurđevdan travkom i šumom,

Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko od Vranja, kum,

Među mitološkim pesmama postoji inače dosta veliki krug u kojima se peva upravo o suncu, mesecu i zvezdama. Ali je odnos i među njima i sa ljudima po pravilu odnos među zasebnim bićima, i nigde

upotrebljavaju se zamenice muškog roda, radi veće jačine u dikciji, i zbog uporednosti sa Bogom i sa Sinom, o kojima se peva u prethodnim pevanjima.“59 Sada je, pored Majke, uspostavljeno i pesničko trojstvo: Bog, Otac (→ Sunce) i Sin.

toliko alhemijski magično i nemerljivo, što je izvođeno iz spontaniteta jezičkoga i njegovoga neponovljivog zavičajnog peva, odjednom je dovedeno u zavisnost od „sistema standardno racionalnih asocijacija“.

Temelji se, međutim, na teško proverljivome stavu da naš jezik sam po sebi „dovoljno peva“, a čista lirska melodija, iz dubokoga jezičkog istočnika izvedena, utelovljena je u poznatome i jedinstvenom

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Dok, recimo, Stojan, tugujući za Cvetom, peva svojim mekim, napola ženskim glasom, dotle se Cveta, opijena njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Hamza im je bacao čereke i bele medžedije kao pomaman. Pa se odjednom okrenuo Kolašincima: — Ko peva od vas, bre, uz guslu? — Seno Durut! — povikaše svi u glas.

— Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem selu! — uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno.

Bilo ga sramota od žena. Zamisli, izgledao je kao kakav Bugarin... S jadom stigao u Carigrad, o kojem se toliko I peva. Kad ono u zli čas. Nigde ni fesa ni Turske. Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ... Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote

„Daj, krčmaru, bokal vina O ponoći! Da ne moram, veli, sutra Opet doći.“ Pije, peva; pije, igra Čiča Mija, Kapa mu je sad od glave Pametnija.

Pismonoša hitno, hitno Kasa neustupno; Slagač slaže sitno, sitno, A novinar krupno. Pralja pere košulje Pa peva kô luda; Kaluđer se Bogu moli Pa stenje od truda.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija

JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat. (Peva.) Naš pan gazda, Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z’ jeho laski, Pime z tojto flaški Naš pan gazda, dobri gazda, Dobro

Miljković, Branko - PESME

izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, gde je cvet, da l tamo gde miriše sa ruba sveta punog a praznog

Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta, ako ga uberem ostavlja me

Ona je računanje inspirisano zvezdama Sjaj koji ruku srce i um spaja Ona je cvet što procveta al utaja Predelu ime. Peva iz neznana.

U tuđem smo srcu svoje srce čuli. Isto je pevati i umirati. Sunce je reč koja ne ume da sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako.

Odnese ga put niz svet, odnese ga đavo među reči, da se udvara svojoj vlastitoj senci, da peva u lažnom vrtu: trice i kučinu svoje čarobne mesečine, pseću ružu i svoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvađen iz

biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez žara Kao reč koja je prebolela muziku Sloboda je zastarela Moje pravo ime

se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme ljubavi jedan ludak ždere

nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme ljubavi jedan ludak ždere dugu I peva, mladi čuvar zore, kloakom slavuja Na nizbrdici pesničkih poređenja SUDBINA PESNIKA Sada je to još uvek opasnost koja

mladi čuvar zore, kloakom slavuja Na nizbrdici pesničkih poređenja SUDBINA PESNIKA Sada je to još uvek opasnost koja peva Plamen koji prozirnost proglašava za prijateljstvo Muzikalnije ptice umaknu sudbini Ali umaknu i rečima Reči greše

svojinom naroda POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene

Krakov, Stanislav - KRILA

Odjednom krevet zaškripa pod teretom, i on oseti topli zagrljaj žene. Opruge počeše da pevaju. I cela soba otpoče da peva, samo ono krkljanje kao da postade ropac.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupatilu, pod komarnikom koji miriše na

On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja bih vas očešljala!

To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski. Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek.

Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu. Potom je zamenjuju.

Oko nas se skupljaju lagano seljani. Grijon ne prestaje da kucka u sićušnu tamburicu od kalbasa. Peva slabačkim glasićem koji je kao neki iskidani končić.

Grijon ohrabren sad samo peva o tome: „Ti si veliki, ti si veći od sviju, Ti si veći od kolibe itd.“ Dajem mu poklon samo da bi me ostavio na miru,

Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je i stvarno lepa i koja stvarno neprestano peva. O i plače!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje. Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče Kô da pesmu peva: „Oj, pelen-pelenče!“ Oj, ne znam je tešit’, Srce mi je stena; Lepše li je teši Drugarica njena.

O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?

Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A radost pesmu peva. Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice.

HHH Da je meni ševče i golupče, Da se diki u sanak uvuče, — Da mi peva, kad o meni sneva, Da mi gukne, kad za mnom jaukne. HHHI Ala su nam srca blizu!

Slavuj peva, Ne znam gdi, — Ovde srce, Ovde ti! HLIII Dušo moja, šta sam snio, Čudnovati san; Na Kosovu ja sam bio Baš na

Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć... Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć.

Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo. XLIX Slavuj peva, priželjkuje, Čisto dršće ceo lug; A toj pesmi poizdalje Odziva se ceo lug. „Čuj ih, čuj ih, zlato moje!

Vidiš, draga, a slavujak, Njemu peva srce, duša; Oh da divne melodije, — A leptir ga sluša, sluša. Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on

Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći. A ti počuj pticu moju, Koja peva: „Sve će proći!“ Na grudi mi ptica sleti, Tu raširi krila meka, Pa mi veli: „Ni brige ti, Svakoj rani ima leka!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima. Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara

I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija... Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst! — umiruje „Kica“ i pokazuje rukom na jednu stranu, kuda svi pogledaše.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

predelima neizmerno krasnim, Gdi ašikuje s' Savom Dunav reka, — Kad čujem kakvu srpski brat i seka Sad pesmu peva, grlom miloglasnim A licem vedrim i pogledom jasnim, — Tad osećam slast majčinoga mleka.

O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila! Već stari Latini su međutim znali da nije dovoljno ako je pesma samo lepa: non ѕatіѕ eѕt pulchra eѕѕe

Tvog naroda pesme svak željno već poje, I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal, Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i razgoni žal; Nit’ nužda ti ječi Črez tuđe da reči Izražavaš žar, Kad sopstvenog vrela Jest sladost ti

liker, punč, tokajer piti, Tu se dele karte, rasiplju se novci, Tu postaju bankrot mladi vetrolovci; Tu se igra, peva, okreće i skače Što ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi

Kad visprenosti sedmom nebu leti Besmertija da praznik toržestvuje, Gdi Klio širi zlatne liste svoje, A Orfej peva divno slave tvoje!

1843. Nikola Borojević NEMARNOM ČOVEKU Neka gače ili peva Vrana, slavuj ili ševa, Neka kudi ili hvali Duh veliki ili mali, Što je bolje, što je gore, Hlebac svoj il’ tuđe

Zato peva, deklamira, Čita, piše, klavir svira A igra balete, I predstavlja komedije Baš k’o da je Italije Kog teatra dete.

Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više, leta? Mora l’ to biti da se čovek rodi Ovde, i vreme svoje da probavi?

Mani s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate mili, Ruku pruži, Da ti služi Grdna sila Sviju vila!

melodiju po kojoj se Horacijeva oda, a možda i neka druga pesma, u tim krugovima pevala (a po izvesnim znacima sudeći peva još i danas), ili je bilo i ranijih drugih kompozicija Nedostaje slika sa notama iz pogovora ove Horacijeve pesme.

Kozačinskoga drami „dolaze sa Srbijom svih šest škola: Anadolija, Ifimi, Gramatika, Sintaksa, Poezis i Retorika; svaka peva pesmu u kojoj kazuje šta se u njoj uči, slavi arhiepiskopa i mitropolita Vićentija i zahvaljuje mu.” (Tih. Ostojić, nan.

Dositejeva pesma bila je popularna i u Srbiji sredinom XIX veka: nju peva jedna ličnost u nepotpisanom kratkom dramskom tekstu Domaći teatr (koji je verovatno pisao sam Ljub. P.

Bojić, Milutin - PESME

A pod gustim hladom nerandžina granja Mladi ljiljan peva bogočasne psalme. Samo naša duša u tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula

Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Deseteračka epska pesma peva se najčešće uz gusle; može se i kazivati, dok je lirska pesma uvek čvrsto vezana za melodiju.

Jakšić, Đura - PESME

Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva!

Nastasijević, Momčilo - PESME

HOR Iz srca moga leti pesma, Za kralja mog je delo to. I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci.

HOR Iz srca moga leti pesma, Za kralja mog je delo to. I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

a da, sav srećan, misli kako se sada ona, Jovanka, sa Stojančetovim kćerima, u njihovoj zelenoj bašti, na ljuljašci ljulja, peva. Najviše, najopasnije da se ona ljulja, izdiže.

IV Dolazi Lazarica. Cvetna nedelja pre Uskrsa. i ona, Jovanka, peva: Što se, ludo, mlad ne ženiš? Što se, ludo, mlad ne ženiš? I to po ceo dan. Od jutra do mraka.

u inat njoj, i on da se odmah ženi; ili da dolazi, viđa je i uvek, bilo pri igri, pri pesmi, on navlaš, naročito da peva kakvu pesmu na to, koja kori, kune, i da od jada pije, ide po mehanama, lumpuje, noću sa sviračima pijano, besno, uz

Oseća miris u vazduhu okolnih bašti, jorgovana, breze. Oseti kako mu srce počne da se greje, peva. On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i...

Oseti kako mu srce počne da se greje, peva. On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i... Uveče, kad pođu iz dućana kući, on ide prvi, u prvi sumrak, a za njim će posle već brat mu poći, pošto sve

Vidi ga pa odmah glavu izgubi. Ide, radi, a ništa ne vidi. Toliki darovi, vezovi, stoje, a ona samo se smeje, trči i peva kao luda. Tako i ona.

on, prvi put tada, pusti suzu... Umalo što se ne zaplaka... [Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Bor. U Aleksinačkom Pomoravlju o slavama i zavetinama peva se pesma: »Nasred sela zelen bor, Tu se kupi lep sabor. Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer

kao u paganska vremena kad je to drvo smatrano za sveto, ali, umesto paganske obredne pesme za zdravlje i plodnost, peva se pesma sa hrišćanskim motivom kao da je sabor kod crkve.

Odoljen. U narodnoj pesmi peva vila sedeći na kamenu: »Da zna ženska glava Što j̓ odoljan trava, Svagda bi ga brala, U pas ušivala, Uza se nosila«

Mіrcea Elіade, Traité d̓hіѕtoіre deѕ relіgіonѕ, Parіѕ, 1959, § 128 id). Kod Popovaca, opet o svadbi (poslednjeg dana), peva se pesma u kojoj se blagosilja pšenica: »Čim mahnuo desnicom, Rodilo ti šenicom!

cvet u opanak, i on je čuo kako petao peva: »Kuga je u Banima u gornjim Konavlima!« ali čim je nehotice iz opanka s peskom istresao i p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

U osjećaju se trnu; ostavlja ga i samo ganuće koje on osjeća u svijem pojavama prirode; a čeljad niza selo, u vas glas peva: „Jer je veliko milosrđe njegovo!“ — Samo da prištedim za puta, veli doktor Ivu — odmah bi' u svijet! — Kuda?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Jaše napred gorostasni čelnik Dadara, sneg mu se topi na vrućem licu i nabrekloj vratini, a on peva veselu kurvarsku pesmicu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se njegov glas.

ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni lug I cvetne, blage ravni.

Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost?

jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori

gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti

Odakle ide? Ko je peva? I šta li znači smisô njen? 1886. NA TIČARU Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.

Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana.

Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada. Ona zove svog dragana što u tvrdoj kuli čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno

A sumorna omorika nad njenim se diže humom, Ona znači večnu tugu i peva je s tihim šumom. 1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno!

Tamo, u podne žarko, klefta umorni spava, I slađe miriše cveće i šumi pučina plava I slavuj veselo peva, Da klefte surova duša, u čudnom zanosu svome, Ljubavne noći sneva.

VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije. Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE

Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića u manastir.

decu može predstavljati i poezija za najmlađe Jovana Subotića (1817–1886), zasnovana na elementima narodne lirike, koja peva o ljubavi roditelja prema deci („Pesme za malu dečicu“ sadrže šest pesama, ciklus „Vidosava“ devetnaest).

Pesma „Ribarčeta san“ („Cic“) takođe peva o suočavanju infantilne svesti sa stvarnošću i razočarenju koje ono donosi, ali kroz znatno blažu situaciju; odnos jave

MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš vinca, Došlo

KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris i blag; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli! Travčica polegla, Težak joj cvet, Jatance šareno Prnulo u let.

Travčica polegla, Težak joj cvet, Jatance šareno Prnulo u let. I peva Udružen klik: Kli, kli, kli! Žure se kosači, Rosa je i hlad, Kad žega zatrepti, Malakše im rad; I ševa Peva, ne

I peva Udružen klik: Kli, kli, kli! Žure se kosači, Rosa je i hlad, Kad žega zatrepti, Malakše im rad; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli!

Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Koščat, i ima punu, kratku bradu. Omiljen kod sviju. Pri ulazu, pijan i zavaljen, peva: Katarinče, devojče, Ajde da se zemame. Kako da se zemame, Kad si pare nemame?

SAROŠ Dobro, idi natoči. Pa spremi sve, sad će i begovi. KAFEDžIJA Sag, sag, moljem. (Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

dok su pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao bolničar; majka, sluškinja; brat, peva tužne pesme na uvo nesrećnima; sestra — to se u poslednje vreme govorilo u varošici — udata za stolara koji pravi

Odole, iz baštice, čuo se vedar Srbin glas: Nano, smetam li vam? peva mi se! — I zapeva tiho, sa umenjem pevati: Sunce seda, noć me gleda, a ja, tužan, kuda ću?

Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta. „Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom odelu, kao vitez iz priče. — E, moja nevoljo, moja glavoboljo, Luka sine!

Švaba uhvatio peševe od kaputa, valjda da se pridrži, pocupkuje oprezno, i dosta prijatno malim jednim tenorićem peva: Ne fole me ni odac ni majka, Al' me fole karava Ciganka.

i još palanka na mutnoj, lenjoj i močvarnoj Tisi, na reci koja riba ima, ali kao da dušu nema, na vodi koju pesma ne peva.

Kao da to od nje traži, ne znam, neko božanstvo, neko strašilo... Ima u njoj manija... A dotle, moj otac peva na avliji da se sve ori, cepa drva, farba kokošinjac, hrani krmka, kupa pseto, igra karata s komšiskom decom na

— Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.

scene još kao šestoškolac; i od njega, matematičara, čekamo neki divan most, „k'o ibrišim tanak, kao sablja oštar”, kako peva narodna pesma... Ta tri mladića naša, tri poeta. Prosto ne znam kako naše gospođice odolevaju.

Oj, oj, oj! — Branko odjedared poče da peva, a Pavle prihvati: Oj, oj, dan u dan, Svaki dan, Po jedan, Lep šaran, Pohovan. Dan u dan, dan, dan, dan!

Zanimljiva Jevrejčica je gospođa Stela. Ima obrazovanja, lepo svira u violinu, dosta lepo peva. Pevala je neke tužne engleske, pa još tužnije jevrejske pesme. Prilično zna nemački, i možemo da porazgovaramo.

Sećam se, nekada, na brodu za Veneciju, posmatrao sam jednog brodskog užara. Plete uže, peva, prepune mu šake kudelje, uže se uvrće, debelo, čvrsto, duže i duže.

Ali mu je Stefan Vlaović još podrezivao nokte: — Da ne grebeš žicu, i da joj bolje nađeš ono mesto gde peva. — Kad je Leksa ostavila klavir, Josif je prešao na klavir, i tu doista daleko otišao.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

igraju žmurke O vratu mu verige vise I trzaju se u gvozdenom snu Na ramenu petao mu plamti U ruci štap premudri peva Pesmu ukrštenih puteva Levo od njega teče vreme Desno od njega teče vreme On korača po suvom U pratnji svojih

drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim poljima I rudogorjima bez

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

ovakav dijalog od reči do reči, po Olendorfovoj metodi: Pitanje: Brat vaše žene, ima li on jednu ticu koja lepo peva? Odgovor: Da, brat moje žene ima jednu ticu koja lepo peva!

Odgovor: Da, brat moje žene ima jednu ticu koja lepo peva! Pitanje: Nije li vaša sestra od tetke rod sestri od tetke mojega nećaka?

sansa u kafani, mesto maternjeg, počne upotrebljavati latinski, naročito ako mu rđavo ide; majka, potpletajući čarape, peva Ovidijeve eksponte na glas guslarskih pesama, a služavka, perući rublje, drži takt u klasičnome heksametru ili,

Petrović, Rastko - PESME

mesečeva, Rastvoriti grudi ponosito, Pokloniti se na sve strane; Pogledaću nebo žitno visoko: Neznana sa grane ptica peva, Ko srebrom kovano drvo vito, I sve je novo i opet kao lane.

) o, ćut! o ćut! Pod vrbama sad peva, ko otac, mesec žut. Ah bože moj, šta je to za mene! Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne

je gle, sav trud u gustu pesmu, nebu, I kao kroz trubu dimnjak Odnese moju ekstazu u oblake i nad sandžake; Ali ko peva o hlebu, o rubini i o hlebu!

Ko peva o hlebu i o gladi! Ulicama i kraj bioskopa, pred glumicom mladić bogoradi: Prisluškujući: Iz želudca Vam se diže opere

Suviše tesan prostor, da se protegli, Suviše malo zvukova kojima da se zeva, Pod pokrivače oštre neba, kojima peva Revmatični bol sumnje, besmo legli.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Dođite, braćo! — pozva ih dečak u snu a kada je otvorio oči vide kako četica mrava nožicama trunje izbacuje, i peva: Mlada će šuma listati, izvora lice blistati, hoj—hoj, hoja-hoj ...

Koja je tako hitra? Tako mudra? Daleko na pučini čuli su je mornari kako peva i brodove skreće s utrvenih morskih staza.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Gora? MAGDA Gora, kćeri! KOŠTANA (radosno se unosi, da što bolje gleda u goru): A je li to ta gora za koju se peva: da je golema, pusta, tamna gora? MAGDA Ta je, kćeri.

KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar baš ruse kose? STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano, oj Mirjano, Imaš ruse kose, Mirjano! Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj!

Eh, Dorčo! Hoćeš šićerč’k. Ima batka za tebe. (Vadi iz pojasa šećer i pruža konju.) Na, Dorčo! Na, sinko! KOŠTANA (peva na čardaku): Mirjano, oj Mirjano, Imaš čarne oči, Mirjano! Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj!

Em je dava, Em je ne udava... MITKA (prekida je): Neću tej stare, tej mrtve, hadžijske pesme! Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori, Dude, belo Dude, Kako tebe, Dude, nigde nema, Ni u Tursko, mori, ni Kaursko.

MITKA (Koštani i ostalim): Svirite bre i pojte već. KOŠTANA (peva): Stojanke, bela vranjanke! Kad te je majka rodila, Na šta je okom gledala: Da li na sunce sjajano?

(Hvata se za čelo, grca.) De, kćeri! KOŠTANA (peva): More, nasred sela šarena česma tečaše, Aman, tečaše, I na češmu dve do tri mome stajašev, Aman, stajašev.

TOMA Za mene nema više, kćeri, nema. Nego, dede pevaj! KOŠTANA (peva): Tri put ti čukna na pendžer, Mila daskalice... Stojan-hadži daskalov. TOMA Nije to bio Stojan, već sam ja to bio.

Stojan-hadži daskalov. TOMA Nije to bio Stojan, već sam ja to bio. Ja, Hadži Toma! Za mene je ona pevana. KOŠTANA (peva): Ti mi vrata ne otvori, Mila daskalice... Toma-Hadži daskalov. (kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!...

Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem... Ah! (Peva): Da znaješ, mome, mori, da znaješ, Kakva je žalba za mladost, Na porta bi me čekala, Od konja bi me skinula U

KOŠTANA (razdragana, sa saučešćem): Evo ću i ja, gazda Mitko! (Peva): Otvori mi, belo Lenče, Vratanca, vratanca... Sa tvojata desna, bela ručica. MITKA (upada, sam sebi): Ba...

Sa tvojata desna, bela ručica. MITKA (upada, sam sebi): Ba... Nikad mi ne otvori! KOŠTANA (peva): Da ti vidim, belo Lenče, Ustanca, ustanca! MITKA I nikad gu ne vide’!

MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim. KOŠTANA (još razdraganije peva): Devet godina minaše, džanum, Od kako tebe ne videh; Idi si pitaj majka ti, Da li te dava za mene.

Šantić, Aleksa - PESME

cvetovi redom U pozni željkuju sjaj, I gledaju se gledom Blagim i čednim kô raj; Gde zbore stabla cela Kô hor gde peva les, I žubor čuje se vrela Kô svirka uz laki ples; I pesme ljubavne zvone Što još ih ne ču sluh tvoj, Pa ti sva

Sa jabukova stabla Padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta. Labud ribnjakom kruži I peva, i pesma zvoni Sve tiše, i pevač beli U grob vodeni roni. Sve je nemo i mračno!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Tu težnju nedvosmisleno izražavaju ili ličnosti o kojima se peva ili sami pevači. U vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju

vrhunac u onim pesmama u kojima su opevane Markove pobede nad zlim vilama i nad drugim strašilima ili u kojima se peva kako vile pomažu Marku.

Tu se peva o vladici Danilu († 1735), i braći Martinovićima, koji su glavni učinioci događaja od 1707; peva se baš događaj, od

Tu se peva o vladici Danilu († 1735), i braći Martinovićima, koji su glavni učinioci događaja od 1707; peva se baš događaj, od trenutka kad vladika bude zarobljen pa sve dok ne „pogiboše crnogorski Turci“.

Najposle se iznose sitni bojevi, upadi turski u sela crnogorska, „udari na ovce“, smrt i osveta junaka; tu se peva o Vuku Tomanoviću, koji je „slavni junak crnogorski“, o Lazaru Pecirepu, Batriću Peroviću (Osveta Batrića Perovića je

Miloš peva, vila mu otpeva. Primače se carica Milica, pa uhvati za uzdu alata, ruke sklopi bratu oko vrata, pak mu poče tiho govor

A često je — u nenadmašnom igranju zvukom — i osnova cele pesme sazdana od jednog glasa, koji peva i slika u isti mah, kojim se bolje nego ičim drugim ovaploćuje glavna ideja.

Začula ga vila Ravijojla, pa Milošu poče da otpeva: Miloš peva, vila mu otpeva, lepše grlo u Miloša carsko, jeste lepše nego je u vile.

a malo kasnije poljski pesnik Mjaskovski (1549—1622) daje i opis srpskog guslara: nakrivio je glavu, prevlači gudalo i peva staru pesmu kako su „bili Turke Poljaci i hrabri Hrvati“.

Benedikt Kuripešić, opisujući svoj put iz Beča u Carigrad (1531, u Itinerarium), kaže da se u Bosni i Hrvatskoj mnogo peva o Radosavu Pavloviću, Malkošiću i Obiliću. „Jedan izveštaj grada Splita senatu mletačkome 1547.

Videći ja to, ništa drugo nisam znao činiti, nego sam gledao da mi svaku pesmu peva po nekoliko puta, dok je nisam toliko upamtio da sam mogao poznati kad se nešto preskoči, pa sam ga onda molio te mi

Svaki pevač, bilo da stvara novu pesmu ili da peva staru, služi se govorom svoga kraja. Otuda u pesmama nalazimo ne samo osnovne odlike tri narečja (jekavskog, ekavskog

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Drug da se druži Sunce da kruži Sve nečemu služi Čamac da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo peva Munja da kroz oblak seva Molba da se nešto moli A majka je da se voli DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM Domovina se

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

U mnogim pesmama je spevan s mnogim, sad već čestitim i primernim matronama, staricama. Mlađi svet i ne peva danas te pesme, a i ako ih peva, ne zna o kome pevaju.

Mlađi svet i ne peva danas te pesme, a i ako ih peva, ne zna o kome pevaju. I danas, još ovako star, voli hadži Zamfir da zadene po koju staru ljubav svoju.

besposlenom svetu te je čak — kako tamo vele — „turio u pesmu“ čorbadži-Zamfira i neku lepu Cvetu, pa i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se

gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se zagrljeni momak i devojka ljuljaju, a društvo im peva: „Čije pero na nišaljku, gajtane moj!“ Zona još nije igrala u oru niti se ljuljala na nišaljci, — ona je samo gledala.

Zasvirala se „Jelka tamničarka“, lepa igra, uz koju se i peva, upravo uz koju se pesmu igra. Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja je njoj mnogo

promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva... Da me mladu dava za naše komšijče! A Mane i Kalina su komšije!...

Sve veselo, pa igra, peva, pije i grli se, samo on, tužan, povukao se neopaženo u jedan ćošak u avliji i odatle, skriven od očiju sviju, gleda

je ne dovode sad, bar još za neko vreme, dok se ućuti s nekom prokletom pesmom, koja se tamo sad najviše i najradije peva, a počinje sa: „Na portu seđaše“.

Zamišljao je sada Zonu, razdragao se; zato sâm produži dalje pesmu, koju opet svi svirkom i pevanjem prihvatiše. Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!...