Obradović, Dositej - BASNE
Veli mu kukavica: „Hoćeš da se opkladimo d ja lepše od tebe pevam?” — „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?” —„Eno oni koji onde pase.
Dučić, Jovan - PESME
tvoj sjajni sen na talasima, I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, Kao prvo gnezdo budno među svima, Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A sada, oprezno se čuvajući i neprestano misleći šta će biti á la fіn de fins20 prestao sam da pevam pesmu „Što se bore misli moje”, više mi ne drkće lice i ne gore grudi, tj.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A kako mi opet ne bi bilo po volji? A zar popovi ne pevaju k’o i drugi ljudi? A zar ja ne pevam u crkvi?... Mi, vi’š pevamo, ili upravo pojimo nedeljom vama, a vi onda valjda treba radnjim danom nama da pevate!
A ja te nisam ni zapit’o pevaš li ti. — Ko? Je l’ ja? A kako ne bi’ pev’o, kad gođ mi je srce veselo! Pevam i pojim, gospodin-popo. Ta poj’o sam ja i keruviku u našem selu... pa još pred gospodin-protom...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa i ja pevam, pijem, žderem, igram, i sve radim u nekom bunilu, a osećam dobro kako život plete i mrsi nešto oko mene strašno,
Teodosije - ŽITIJA
Čime ću ti vratiti za sva dobra tvoja? Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu.
Radičević, Branko - PESME
U NEZNANjU) 236 MOJE SUNCE 240 (DETE I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA UMRLOM BRATU STEVANU 247 (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) 258 (NUTO JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI
SUNCE 240 (DETE I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA UMRLOM BRATU STEVANU 247 (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) 258 (NUTO JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI
Pa uzmem gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada. Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno!
“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao. Ja pevam i sad, grob ti krije telo, Moja pesma tebi je opelo!
Al' samo ti, o pesmo puna jada, Štono pevam ja uz gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire,
O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu:
O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam
O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito,
O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito,
(marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito, silovito, Da te
javor iznikao, Ja sam iz njeg' gusle sadeljao, Sadeljao kako sam i mogâ, S njima s' bijem od svoga do svoga; Uz nji pevam što mi na um padne, I pevaću sve do rake ladne.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka. Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući,
“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“...
Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“...
Njegova je pesma bila pesma!... Još i sada stariji ludi, drugovi mu, kad me vide, odmah pitaju da li i ja pevam kao on što je. Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj.
To je Ita osetio, i to ga je kao osvestilo. — Da, da, i ja! — I digao se. — Srećan sam! Što da ne? Hoćeš da ti pevam? Znaš da ću noćas, dok vi ... ja ću svu noć — ah, noćas! A opet to „noćas“ bilo je...
Kostić, Laza - PESME
” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892. NA PONOSNOJ LAĐI Na ponosnoj lađi, Na lađi ljubavi, Pošo sam tebe
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“. Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Jošt mi to treba na ovu nesreću! SRETA (ustane): Šta veliš? SULTANA: Ja ne znam da pevam. SRETA (pokaže kaiš): Oćeš da te naučim! SULTANA: Ja znam samo talijanski da pevam. SRETA: Opet si počela?
SULTANA: Ja ne znam da pevam. SRETA (pokaže kaiš): Oćeš da te naučim! SULTANA: Ja znam samo talijanski da pevam. SRETA: Opet si počela? Kad tvoj otac povede medveda, onda mu sviraj talijanski, a meni pevaj srpski.
Lalić, Ivan V. - PISMO
A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak. Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno, Metaforama ga kitim i pozlatu mu stavljam Od istanjenih reči.
A bolesno je leto, I bolesno je more i vazduh što ga dišem, Bušan je plašt planete. Svejedno, pevam lepotu Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj nadi da
Svejedno, pevam lepotu Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj nadi da će budućnost jednom Posvedočiti da je obmana bila bitna U svetu suviše stvarnom, a da bi
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam. Na kraju drvene ploče već je mrak.
Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam. VERENIK Gledao sam te jutrom kako odevena u belo po kamenju silaziš.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja nisam pevač prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tužnima: da tuga od svega oslobođava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika.
Na jednoj klupi. Razapet. Beogradski univerzitet, 1919. EPILOG Da li da pevam profesorima što su kritici vični, što ištu, ištu optimizam, pod papučom, reumatični?
probudim, i otvorim prozor, nad ovim nepoznatim gradićima, ja, opet, sve više, osećam da sve ove kuće lebde u zraku, i pevam.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da
Rakić, Milan - PESME
Sad kroz žile moje struje krvi razne, Ja ropćem i pevam, ja kunem i slavim, I koračam smelo, bez straha od kazne, Krivudavom stazom i putima pravim! Očajanje, tuga, beda?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— krklja vojnik. — Živa ti deca? — Živa mi deca. Zagleda mu se u oči: liči na Mijata. — Pevaš li ti uz gusle? — Pevam. Pucanj. Tola ga steže svom snagom. Vojnik se grči, pucnjava prestaje. Tola olabavi ruke.
Pa da negde ženu nađem. Otkako sam se rodio, spavam sam. Pravo je da i mene neko ugreje. Radi toga služim. A što pevam, ja nisam kriv. Nikola, zgađen, ustade i pljunu: — I ti si čovek!... Mišu! — strese se i izjuri napolje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kada mi na um dođu, Dođu tvoje crne oči, Onda krčmar ništ' ne radi, Samo crno vino toči. A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ti si to spevao, skote! Krezubi student prekide, nasmeši se demonski i odgovori sasvim mirno: — Pardon! Ja ne pevam. To je spevao drugi, a meni se dopalo. — Ko? — Dušan Vasiljev. — Nastavi, nastavi!
pilo, ili da se pravim pijan kad nisam, da noću tumaram sa mušterijama kojekuda, gde mi mesto nije, da osvanjavam, da pevam i da se smejem s njima, iako mi se i ne pije i ne smeje pa često i da bacam čaše i flaše o patos kad se svira „Đurđo,
Miljković, Branko - PESME
Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepše no na slobodi. Otkud ta moć da sebi odolevam, a ne odoleše vinogradi rodni!
Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra!
kad grom mi snuješ u sluhu kad mi prostore pomešaš reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš Možda bi trebalo da pevam tako da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest smeštena između
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XV Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. Ti si mene raspevala, Što je tvoje, tebi evo. I dosad sam volô sunce, Što me istom
Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo, a sunce u
“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda i za drugoga. LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada.
“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, — A možda i za drugoga. LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ELEGIJA” 359 VASA ŽIVKOVIĆ 374 LjUBOPEVAC 375 CVET 377 MLADOJ NEVESTI 379 U NOĆI 382 MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA 385 PEVAM PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM IZDANjU 502 POGOVOR DRUGOM
Da i ja, udaljen, Ne budem pridavljen Kamenom neznanja Otečestva stanja, Već da znam, mirujem, Pevam i likujem. Tako je, brižan, pevao Paun Janković: znao je koje mu je Otečestvo.
Al’ ja pevam, hvalim vsuje blagu, Plačnoglasni bijem u gitar, Vsuje molim Ljubicu mi dragu: Delija mi budi, ne Kesar!
Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni! Od svega toga — šta imate?
I kraj groba svoga, beruć stručak cvetka, Pevam pesmu svoju nemilog svršetka. Nikanor Grujić JOVAN SUBOTIĆ PESMA Zašto da se ja brinem, Zašt’ da se pečalim,
O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857. Vasa Živković MILICA STOJADINOVIĆ SRPKINjA PEVAM PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po nebu žurno.
Pisci i knjige V, Bgd 1911, 42—3). PEVAM PESMU NA KOJU ME OVO TAMNO OBLAČITO VEČE POBUĐUJE (str. 275). Pesma, patriotska i simbolična, objavljena je u poznatom
i to ne mali poslovi doma našeg točno su izrađeni bili, i opet sam ja imala vremena malo i čitanju posvetiti, a sad evo pevam, ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito
malo i čitanju posvetiti, a sad evo pevam, ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Pa sad me valjda otac preklinje Da uzdasima tuge ledene Markova hrama kamen zaledim! Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom! I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!...
Bojić, Milutin - PESME
Tad vrline pevam dubokim opelom, Isturenih usta pijem snagom celom Slasti, slasti duboke, beskrajne. (1911) POLjUBAC Mi smo deca
završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom. O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova!
Jakšić, Đura - PESME
O, majko, majko, svet je pakostan, Život je, majko, vrlo žalostan... Na Liparu 1866. JEVROPI Tebi da pevam — tebi, tiranko! A duh mi mori otrov i gnev; Uvreda tvojih žaoci jetki Potpaljuju mi plemenit spev.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen! O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881.
Nije glavno, dakle, ono što me goni Da plačem il' pevam u časima lepim, No suština toga. Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni.
Zar da kvarim radost, što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 10. Ja neću da pevam... U najdubljem miru Pokidaću žice i razbiću liru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Naše kuće opusteše bez tebe. Toliko teferiče pravismo, a tvoja pesma ne ču se tamo, kod nas. SAROŠ Ne pevam ja po porudžbini, po ćefu vašem.
I to je bila moja nesreća. Posle, naučih u tamburu da sviram i pevam. TAŠANA Pa gde i od koga nauči tolike pesme? SAROŠ Pa tu, u berbernici.
uz šarkiju pesme od njih, donoseći im piće, ja sam od svakog po malo ispijao da bi mi boli glas bio kad počnem da pevam i sviram gostima, da kod gazde mesto što bolje utvrdim i što više mušterija privučem.
MIRON Možeš li? TAŠANA Pa i može se, i mora se. MIRON Mora, Tašana. Eto ja jednako molim Boga, i služim i pevam za smrt, a ona nikako neće. (Jadikujući): A ne može se više.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ko će zabraniti šaljivcu istinu kazati? A što se apatije tiče, priznati moram da ja sa žalosnima plačem, a s veselima pevam, il’ mi se oće il’ neće, pa ko zna bolje, široko mu polje. Dalje mojim g.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je uživo srebro oblače Pevam I palim jedno pero iz levog krila Da mi pesma bude primljena BOJ NA KOSOVU POLjU Jašemo pevajući poljem U susret
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja, na primer, ne mogu prilikom venčanja da pevam posmrtno opelo, je l'? A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa
Petrović, Rastko - PESME
aj! Da li razumeš to, ili ne? Pretrčali konj što mu je još ostalo da umre, Da li razumeš: dok im se zubi klate? A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao?
Kad ja pevam kao da drugi ćute, Da udaljeno čezne za mnom malena deva, Malena deva kao da skida povezaču seljačku; Iz očiju joj da
Šta istorija! šta Kaledonija! Retko da nisam drugi, da mi ime nije: Neko, da ne pevam: Jedan poljubac dug na njena usta koja pritiska na rđave karte gde je slikano cveće, poljubiću je tako često na prsi, jer
Gle, besa! Materice, ja bih da zderem sa tebe tu patnju! Pariz, 1922. ZVERSTVA Da, čini mi se, smeću da pevam tvoje ruke, Tvoj trbuh namagnetisani, tvoje grudi, Na životvorjašče načine sa groktanjem ritmova!
Vidim božanstvo, spojen sam s njim, u ekstazi sam. Otkrovenje je nada mnom. Počevši da pišem ovakve pesme, pevam ih ne iz kritike na život, već nađoh čitavo blago životnih zanosa i oduševih se da stvaram. Dajem im naslov: Otkrovenje!
Meni i nije toliko baš stalo do supe moga detinjstva, koliko do divote da o njoj pevam i na jedan nov način se nahranim njom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Reče Miloš: „Jao moja majko! Jao Marko, bogom pobratime! Jao brate, vila me ustreli! A nisam li tebe besedio da ne pevam kroz Miroč planinu?