Jakšić, Đura - PROZA
I on ga ushićeno ljubljaše; suze mu tekoše niz lice, i umalo nije u svome ushićenju onaj stih iz psaltira pevao: „Blaženi izgnani pravde radi!“ — O, stari, progonjeni Sremče! Ti si anđeo izbavitelj tome nesrećnom detetu!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila, dodavao popu kadionicu, a za nevolju i pevao kašto za pevnicom. Osem toga Vuja je znao i jedan zanat: ukoričavao je knjige crkvene.
Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi, pevao kašto za pevnicom i slušao svoga popa. Niko se ne seća da se ikad oženio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čudni su zvuci gusala! Oni cy kao ranjenik na samrti, koji te izdišući preklinje da ga osvetiš... Stanko zapeva. On je pevao Jankovića Stojana i Gojenog Alila. Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile!
Hvala neka je Gospodu na njegovu daru!... Nisam zapevao od onoga dana kad vam u družinu dođoh do danas, a danas sam pevao svesrdno!... — Pričaj nam kako si ga ubio! — povikaše sa sviju strana. — Hoću!...
Dučić, Jovan - PESME
SEME On je sejao i pevao, i sejao i pevao. On je sejao crno i belo seme svoga sna. Topli proletnji vetrovi su mirisali, i blage aprilske kiše
SEME On je sejao i pevao, i sejao i pevao. On je sejao crno i belo seme svoga sna. Topli proletnji vetrovi su mirisali, i blage aprilske kiše ulivale se u njegove
Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba. I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i sejao u pustoši i pevao u tišini. Nije se osvrtao iza sebe, i ne bi više znao put da se vrati na svoje ognjište.
On je išao sve dalje, i sejao, i pevao. Ali kad se njegov glas ugasio i ruka malaksala, i kad je pošao da se vrati otkud je došao, on se izgubi u moru svog
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čitao sam ga pod utiscima koji su na me ostavili Pompeji. Kad sam izišao iz Pompeja, pevao sam pesmu „Svja sujeta čelovječeskaja, jelika ne prebivajut po smerti”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ona veli da ga je pop Spira dobio samo zato što je jedanput u jednom užem društvu pevao pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao:
pevao pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.
Pop Spira je udarao lepo u tamburu, a ima još sad, posle toliko godina, divan glas. — Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica.
— Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica. — Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven
Orestija, koji je vanredno pevao i kitio i dizao obrve pri pojanju čak i na teme, rado se primi toga, a Arkadija poleti k’o bez duše pop-Spirinoj kući,
držao stari učitelj s kim se Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali sad mu mnogo smeta starost.
Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo. — Jeste, očekivali smo vas željno, — veli
po sredi; isti k’o njen popa pre tolikih godina kad je svršio bogosloviju karlovačku i bio u nju zaljubljen pa joj pevao: »Ah, Venero, užasna boginjo, Nad smertnima svirjepa knjaginjo!« Ah, kakav bi to krasan par bio da se uzmu!
Perino na konštrukciju. Voleo je g. Pera kao svaki bogoslovac šljivovicu. Koliko je puta uz nju pevao joj onaj svima bogoslovima tako dobro poznati tropar šljivovici: »Presvjataja mučenice, prepečenice«.
Služba je bila i svršila se. Sva se očekivanja ispunila; i Savica čitao apostol, i novi učitelj pevao Heruviku, pa čak (preko očekivanja) i pop Spira govorio prediku.
da je njegova i ničija više, jer se on sam najčešće pored nje pratio sokakom i Ciganin mu je pred zoru svirao, a on je pevao iz dešperata tu pesmicu, koja je glasila: Jurget i dve ludaje!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Posle večere društvo se razveselilo. Svaki je morao po jednu pesmu pevati. Joca je pevao „Tulumbašu”, kao domaćin, Ružičić pak „Želiš li biti moja”; zatim zamole frajla-Julku, te i ona lepo otpeva „Kud blude
— A jesi l’ primetio kako je gledao na Julku taj Ružičić kad je pevao? — Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči!
Afrika
Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno. Sedeo je sâm u svojoj kolibi, pevao prateći se nekim kastanjetima od tvrdoga drveta napunjenim kamičcima.
Fetišer je izneo neki kavez sa tigrovom mačkom u njemu, igrao oko ovoga, pevao ikantacije, umio se vodom sa naročitoga izvora i posle toga obišao sve svoje seljane u krug, razgledao ih dugo, i
Pitam ih šta je. Neki mladićki glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bio optužen da je, u deregliji, kojom je Isakoviča spuštao do Bečkereka, sa svojim sužnjem igrao faraona, pio i pevao.
A ni mitropolit nije izostao. Prošao je i mitropolit Pavao. I on je sa Budimcima igrao i pevao. I preosvećeni je mjaso jeo.
Vlaškalin, tad, zapeva, a pevao je kao s neba. On nikako nije mogao da se otrese svoje kučke, koja je bila pošla za njima, a koja je trčkala
Vlaškalin je tako osećao pod nogama, kučku, za svojim koracima, a da ućutka svoju žalost i grižu savesti, pevao je koliko ga grlo donosi.
Inače tako oholi, hladni, Isakovič, bio je kao poludeo. Uzeo je bio uzde u svoje ruke, ustao, zaurlikao, pevao! Srce mu se, posle toliko tužnih godina, smejalo.
bio našao, a koji nije znao ni reči drugog jezika, nego rusinokog, i sam je skočio, i sam je počeo da viče, pa je i pevao i klicao.
O carici se šaputalo da je prva njena ljubav bio jedan običan kozak, koji je lepo pevao. Gospože, koje su se bile vratile, te zime, iz Moskve, pričale su da je, prilikom igre teatra, jedan mali kadet u
Davao je od sebe nekakve glasove, kao da je kobili pevao. A gugutao njeno ime, Lisa, kao da se životinjom ženio. Kao uvek, kad bi se na nešto ludo rešio, Pavle odstaja trenut,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Samo darovitiji ljudi znaju više, kao jedan starac u Misleševu u Struškom polju, koji je po makedonskom načinu pevao sve pesme kosovskog ciklusa. Inače se u masi zna samo da je na Kosovu pala „krvnina do kolena“, bez ičega više.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je opet bilo pevanja, i sam je komesar pevao. Naposletku počasti ih sa „auspruhom”, ali se nisu razišli, dok nije svanulo.
Pa takav je čovek, osobito mladić, opšteljubljen. Pa je znao još svirati u flautu i na gitar, pa nije rđavo ni pevao. Lepa svojstva za dopasti se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto mu je glas kreštao, činilo se da peva glasnije nego što je zbilja pevao, i sluge su ga mukom slušale. Pijanstvo ga je, od večernjeg vazduha, još jednom hvatalo i sa izjavama da će otići u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Prihvatao da me časte. Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve.
A sjajni su bili V-ići! Jedan od njih je bio guslar i uz petrolejku je satima pevao pesmu o smrti nadvojvode Ferdinanda.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nadahnut ili samo podstaknut, ponesen ili izazvan, Zmaj je pevao bez predaha. Vidimo ga takvog, radišnog i svuda prisutnog, u celoj drugoj polovini devetnaestog veka, u svakoj godini,
Ovaj čestiti Vojvođanin kome je Srpstvo majka i babajka, s ljubavlju je pevao o svim slovenskim narodima što će se, kasnije, združiti u Jugoslaviji: ispunjavanje duga, još jednom, i to prema
Ipak, za poremećeno i nesrećno detinjstvo Zmaj nije imao sluha. Pevao je u kratkotrajnom, jutarnjem trenutku povesti i poezije: njegova je lirika izvirala iz duševne vedrine, iz trezvene
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zbog te štamparije Beč postaje duhovni centar srpski, »Vindobona ščastljiva Musama«, kako je docnije pevao Lukijan Mušicki. Srbi nisu bili zadovoljni Kurcbekovom štamparijom.
i 1840, druge dve u Novom Sadu, 1844. i 1847. Mušicki je počeo pevati kod Srba kada gotovo niko nije pevao, i u srpsku poeziju uvodi nov pravac, psevdoklasični, koji se u Evropi stao širiti posle Obnove, i kakav je on
Njegoš, koji je sam bio pesnik visoke misli i jakog nadahnuća, pevao mu je: Đe se silni polet mjeri, među prve ti si, Simo: Trudno te je i zazreti, kamoli te proći mimo!
Njegoš, koji mu je posvetio Luču mikrokozma, nazvao ga je »divnim pjevcem srpske narodnosti«; Branko Radičević mu je pevao: »Bog je tebi grom u ruke dao«, Vasa Živković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović je govorio: »Ovako je
Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo dužan — dužnosti su ove svete, Ka oltaru priznanosti64 neka vječno one lete.
Počeo je pisati još 1821, oduševljen poezijom Lukijana Mušickog, i tada mu je Mušicki pevao: »O srodni duše duhu mi mojemu«.
On ima racionalno shvatanje poezije, sadržinu ističe nad formom, razum nad maštom i osećanjem, i zato je najradije pevao patriotske ode, prigodne pesme, političke basne.
U tom osnovnom srpskom i slovenskom osećanju, zanesen poklonik narodne poezije, on je pevao narodoljubive i slobodoljubive pesme, koje su vrlo jako uticale na mlađi naraštaj u Dalmaciji. 1844.
Ako li lepše što perom napisa neg̓ što je baka izrekla krezuba, Srbski to nije. — pevao je 1821. Sava Tekelija. A jedan drugi stari pisac uzvikivao je: Slepačke gusle Orfeju zar lira da budu?
« Branko Radičević je pevao: Noć nam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga. Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova
U svoj svojoj poeziji to je odista bio svoj čovek i svoj pesnik, koji je pevao po svojoj ćudi i iz svoga srca, tražio svoje predmete gde mu se svidelo i kazivao ih kako je hteo.
Sa Brankom Radičevićem je došao u srpsku književnost pravi lirski pesnik, koji je pevao o sebi i za sebe, istinski »pesnik srca i mladosti«.
Radičević, Branko - PESME
Tice poju: Blago li si nama! Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?) Ubav momak, gizdava devojka, Divno li joj napupila dojka!
pun imena slavni Iz sadanji i vremena davni: Ovaj, vele, snažano je tukô, Onaj munju sa neba je svukô, Ovaj, veli, pevao je jasno Kâ u gori što slavujče glasno, Ovaj dragoj zaplivô je žurno, Utopi ga ono more burno.
“ reče pun vesela; „O, pevaj dalje!“ tvoja beše želja. I dalje, brate, tada sam pevao, Tebe mlada živa zabavljao. Ja pevam i sad, grob ti krije telo, Moja pesma tebi je opelo!
Ja pevam i sad, grob ti krije telo, Moja pesma tebi je opelo! O pesme, što sam nekada vas noću Ja pevao sa mlađanom moću, Vi možete i ne viditi danak; A vi, o druge, što vas rodi danak, Možete spavat zaborava sanak; On
Na Uskrs, posle 11 noći pevao. RANE II Evo nema pramaleća Sa svojimi krasi, Evo leto dade pleća Sa zlaćani klasi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas. Retko je od tada pevao. Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah...
Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas. Retko je od tada pevao. Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah...
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— jer je greškom upao u bure s mladim vinom, pa kad je krenuo kući u svoje šuplje drvo b. b. (bez broja), malo je kao pevao i svašta, a preterano bi bilo tvrditi da je išao skroz-naskroz pravo, već nekako kao ukoso, oću da kažem...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Hor vrabaca od plemenitih metala pevao je dok je on umirao ispred oltara i sveci u rukavicama preneše ga kost po kost u drugo carstvo ko što se već
Ulazili smo u crkve brzo, kao na prepad, kao izvidnica, i nalazili u svakoj nekog ko je pevao u praznoj lađi bez tovara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Valjda iz straha da nas ne naljute, gledali su nas zaprepašćeno i nemo, dok je Tanasije, zavaljen na prednjak topa, pevao na sav glas: Aoj Bosno, sirotice kleta... Bilo je to osmoga avgusta hiljadu devet stotina četrnaeste godine...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kod vih je proslava mađarskog narodnog praznika (Martovske Ide) počinjala horom. Hor je pevao Marseljezu. Pijariste su izdavale dva literarna časopisa.
Barun bi tamo pevao dok ga san ne savlada. Hojos je zbog njega crveneo od stida. Taj ogromni debeljko, predskazivao je pobunu austrijskih
Beše veseo dan, jesenji dan. Još jednu čašu svatovcu, onom koji se te večeri pevao u njegovu čast, slavnog generalštabnog komandanta banaćanskih bolnica.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pljus šamar. — Molim, gospodine, ovaj skakao! — Bez ručka! — Molim, gospodine, ovaj pevao! Opet šamar. — Molim, gospodine, ovaj igrao lopte! — da stoji!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Veselje !... Ta i on se do skora tako veselio, pevao sa drugovima bez prestanka, igrao bolje od sviju njih, smišljao i sastavljao najveselije izlete i pijanke, na kojima je
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš! Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
da se zaposlim u velikoj novinskoj kući, i da posle šest meseci dadnem otkaz na posao; znao sam prilično o životu, a pevao sam o onome što stoji iznad života, što ga prevazilazi.
Rakić, Milan - PESME
požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade. Starinski vitez, pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
JASENOV LIST Treperio na grani list jasena, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši! Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je zelena, izuzev
Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
jaukali su samo ranjenici, svaki čas još ponekog nije bilo među živima, ni slepi Filip, stalno uz njih, nije više pevao, iznakažena telesa gomilala su se i u šancu i van šanca a pod tmastim i nelagodnim prostorima, nad Mačvom, jednako su
Davali su mu krov nad glavom i delili s njim hleb i so, ali su odstojanje držali. Zatvarali su se u nemost, a on je pevao. Iako ga nisu prihvatali, on im se pevanjem vraćao. Slušali su ga, bez daha, dok su večeri i godine prolazile.
Sve to samo tad i nikad više. Iste stihove je, posle, pevao desetinama puta, sve koji su ga slušali hvatao u istu zamku, ali se potres više nije ponovio.
Nije mario. Kad je ozdravio, tražili su mu, pred polazak, da peva istu pesmu. Pevao je a Turci nisu slušali, osluškivali su.
Trajala je tri dana i tri noći: čas su bili jači Turci u napadu, čas Srbi u odbrani. Tri dana i tri noći je Višnjić pevao.
U tom je lomu Višnjić pevao i osećao kako ga Srbi slušaju a Turci čuju: Srbima je bio potreban a Turci su ga se, možda bojali.
ta tri dana i za te tri noći, izgledalo da je srpski poraz sasvim blizu, Višnjić je znao da je ipak daleko pa je tako i pevao.
Pošao im je u susret: išao je za ustanicima sa bojišta na bojište i pevao. Očekivalo ga je prvo iskušenje: slušali su ga, bio im je potreban, ali je osećao da je sada, u svima, bilo manje žeđi
U godini 1813, godini velikog poraza bio je na Ravnju, uz Zmaja od Hoćaja. Sedamnaest dana i sedamnaest noći je pevao. Poslednjih dana i noći sve ređe i sve slabije.
Svetlosna tačka u Višnjiću je zamirala. Sedamnaestog dana više nije ni pevao: puštao je da mu i lice, i ruke, i gusle natapa, u strašnom muku, taj dažd što je nadolazio i od neba i od zemlje.
haralo je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne, u zaleđu manastira Šišatovca, na Fruškoj gori, Višnjić je pevao Vuku.
Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare. Poslednje dve godine guslar ih je, malo-pomalo, dorađivao, ali novih stihova nije
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nikola I Petrović Njegoš IV DED I UNUK Uz'o deda svog unuka, Metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Što je negda bilo. Pevao mu srpsku slavu i srpske junake Pevao mu ljute bitke Muke svakojake.
I Petrović Njegoš IV DED I UNUK Uz'o deda svog unuka, Metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Što je negda bilo. Pevao mu srpsku slavu i srpske junake Pevao mu ljute bitke Muke svakojake.
Pevao mu srpsku slavu i srpske junake Pevao mu ljute bitke Muke svakojake. dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, i unuku svome reče da gusle celiva.
požudnu i strasnu, Noseći sobom lestvice od svile, Starinski vitez, pun vere i nade, Hitao zamku svoje verne Vile, I pevao joj strasne serenade; Starinski vitez pun vere i nade! Šumi, o noći prohujalog doba!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
masline, pod kojima je uzdisao na Krfu, nisu jedno isto što i onaj njegov hrast pod kojim je, čuvajući stado, pevao u svojoj otadžbini.
smešne iskrenosti, zbog vesele naravi i kao pevač koji se nikad nije dugo molio da pokaže koliko i šta u tome zna. Pevao sam, pričao, igrao i umeo da unesem radosnog i živog raspoloženja, smeja i oduševljenja u svaki skup, koji, ne znam, da
prolećnjega jutra, kad je sunce bljesnulo u prozore i zatreperilo po krovovima kuća, na novoj građevini začula se pesma. Pevao je mlad, čist glas, zvučno, razdragano.
Sa onoga istoga zlokobnoga mesta začula se idućeg dana nova pesma. Bila je izazivačka, prkosna, drska. Opet je pevao mlad glas, ali glas gromak, ne onaj što se blago penjao gore i topio u suncu, već onaj drugi što se bučno razlivao,
Nekad, cvećem okićen, sa zastavom koja će se proslaviti, koračao je on granici i pevao buntovnu pesmu Pobede, u koju nikad nije posumnjao.
pa mu one, po jednodušnom iskazu svih ispitanih svedoka, neočevidaca kao i očevidaca, besne noći, do zore svirao i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve
Ali i to danas razumeti nećeš, kao što i ja u tvome dobu razumeo nisam. Nekad, cvećem okićen, žurio je granici i pevao buntovnu pesmu Pobede u koju nikad nije posumnjao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
nopodne u Americi i osećao sam da i tu ima isto tako mnogo velikih događaja kao što je to bilo u Srbiji, o kojima je pevao srpski guslar u srpskim narodnim nesmama.
Pored toga, imao je neobično razvijen sluh, što mi je najviše i nadalo u oči. Pevao je kao slavuj, ali samo uveče, kada bismo obično ostajali sami. Najviše je voleo crkvene pesme.
Uživao je u veštini lepog govora i intonacije. Misli su mu stalno lutale u vreme pre tri hiljade godina, kada je Homer pevao, a bogovi upravljali ljudima i narodima. Inače ga ništa drugo nije zanimalo.
Miljković, Branko - PESME
189 PRIJATELjU PUTNIKU 190 PRIJATELjU PESNIKU 191 DOK BUDEŠ PEVAO 192 VESELA PESMA 193 ZLA SVEST 194 PROMENI SVOJU PESMU 195 OČAJNA PESMA 196 ZAJEDNIČKA PESMA 198 PESMA ZA MOJ 27.
izvrda donji i gornji svet slaže Žednoga te preko vode prevede Ismeje ravnotežu kao što papagaj opsuje nebo DOK BUDEŠ PEVAO Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj
gornji svet slaže Žednoga te preko vode prevede Ismeje ravnotežu kao što papagaj opsuje nebo DOK BUDEŠ PEVAO Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš
ko će Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme
Sanjajući ja sam sve praznike prespavo! I grom je pripitomljen pevao u staklu. Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo, A poljupcu je mesto u paklu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno. Sedeo je sâm u svojoj kolibi, pevao prateći se nekim kastanjetima od tvrdoga drveta napunjenim kamičcima.
Fetišer je izneo neki kavez sa tigrovom mačkom u njemu, igrao oko ovoga, pevao ikantacije, umio se vodom sa naročitoga izvora i posle toga obišao sve svoje seljane u krug, razgledao ih dugo, i
Pitam ih šta je. Neki mladićki glas objašnjava da je grijon pevao: „Ti si čovek, ti si beo, ti si dobar, ti si hrabar; znaš šta treba, šta ne treba, tvoja je cela zemlja, tvoj je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
HHVI Da ti nisi srpska moma, Pritegô bih druge žice, Pevao bih tvoje oči, Tvoje grudi, tvoje lice. Da ti nisi srpska moma, Ja bih tebi hvale vio, Ja bih tepô sitno, lepo,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa njim u komandi bio je i novi, mladi veterinar, koji je svirao odlično na violini i još uz to pevao. O sviranju i pesmi veterinara Svete i smehu kapetana Radoslava govorilo se celom dužinom fronta naše divizije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako je, brižan, pevao Paun Janković: znao je koje mu je Otečestvo. Većina pesnika ove Antologije međutim otadžbine, onakve za koju se brinuo
pevača koji bi otpevao Plač, jedan ili drugi, ceo ili u odlomcima, kao ni društvenu atmosferu u kojoj bi se on pevao, slavna Orfelinova pesma ipak se i nesumnjivo pevala.
Orfelinov Gorestni plač dakle valjalo bi da se pevao kao ova Horacijeva oda. Srećom, bar na neka od gornjih pitanja, iskrsla povodom Vezilićeve primedbe, možemo već danas
na prvi pogled okolnost što je živeo između 1780—1815, imao dakle jedva 8 godina kada se Orfelinov Gorestni plač već pevao po tobožnjoj njegovoj kompoziciji.
pesme i glasi: Glose na pesmu Dositeja Obradovića: Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži, a Borojević je pevao: Šta li ćemo bez novaca kod trulog krompira, Žito skupo, sneg na pragu, pakost ne da mira, Muze čame, revnost spava,
O pesnikovu talentu bilo je i docnije povoljnih mišljenja. Tako je B. Rajković pisao kako je Milovanov „još god. 1810. pevao tako vešto, i tako čistim srpskim jezikom, da bi to i godini 1880-oj na diku služilo”; pa dalje, hvaleći neprestano
Jovan Subotić, opisujući u pesmi Pismo učredniku Srpskog narodnog lista svoje putovanje lađom od Pešte do Fruške gore, pevao godine 1839: Pa kad se kraj Kamenice spustimo, eto Slavonskog, Kojim se Srem ponosi, Gibraltara, Petrovaradina, gdi,
1899, 16—7, priča kako je tada novosadski advokat Aca Kostić, koji je imao izvanredno lep glas, „osobito lepo pevao tada znamenitu pesmu Mušickoga Dnej radosnih pečalnih”. Čak je i sam Mušicki jednom, u pismu Vuku — v.
svoju Milku oplakivao, kojoj je serce posvetio, često je u liru udarao i od uzdisaja presecajućim rečma sledujuću pevao pesmu: Sakrij blede tvoje zrake...
god., str. 153a: Pevao sam pesmu davoriju, Da proglasim novu istoriju Sviju naših na peru junaka, Boreći se za zoru skoriju; No kad vidim
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha! Otkud, Bogdane, ja sevdalija, Kad sevte beše što sam pevao? BOGDAN: Sevte, ali, sevdalče, Đuraško!
Bojić, Milutin - PESME
Stotinu bih stvari u jedan mah hteo, Bežao bih u svet, tražio samoću I, kad bih mogao, na nebo se peo; Svirao, pevao, bez reda i veze Melodije lude, očajne i drske, Kako plamti nebo, kako plaču breze, Kako svira vetar i vapiju trske.
Ja, što kô kraj sfinksa u prašini gmižem, Ja, suludi Juda palog pokolenja; Apostolskim zvukom simfonije jedne Pevao bih himnu što umrle budi, Ali...
O, tada bih pevao vam himne, Jer bih znao da su moji preci Iz biljura, ne iz čaše limne, Pili život i mreli u zveci!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Gete je "svoje vlastite ljubavne pesme pevao u trohejima". Tako je trohej "postao značajna pesnička forma u nemačkoj književnosti", i ne samo u njoj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći!
S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se odzivala druga pesma odozdola.
PETRARKI Kraj pustih obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše nade, I slavom pokrio svetlom vokliski bajni cvet, Besmrtnom večnom slavom.
Jer on je voleo pesme, A njih je skitnica svirač pevao s ljubavnim žarom Bijući u gitaru. Tako je, u društvu S njima, Pjančio pokadšto svu noć po krajnjim krčmama Rima, Zabačen
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ opredelili Aleksandra da svoju slavnu varoš podigne baš kod ostrva o kojem je pevao njegov najmiliji pesnik. Tako je duh Homerov učestvovao u osnivanju Aleksandrije.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
). Uzor mu je bio Branko Radičević. Pevao je najviše o Fruškoj gori zbog čega je nazivan „fruškogorskim slavujem“. U njegovoj lirici životni optimizam prepliće
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sećaš li se zašto sam ja tada, uvek, pevao istu pesmu: »Bolan mi leži Kara-Mustafa, bolan mi leži, hoće da umre«? TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to
Sam si bez igde ikoga, ali bar si bio svoj. Što si želeo to si učinio. Kud si hteo tamo si išao, pevao, pio. Ali ima i teže, strašnije samoće. SAROŠ (uplašeno): Kako: teže, strašnije samoće?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ristana oči ne suši, a majstor Kosta crn i suv kao mrav. Seti se onda jedan od svirača da oproba Srećku glas. Pevao je Srećko, kao da je samo taj poziv čekao, valjda deset pesama.
Devojkama je koliko pevao toliko i pucao pod prozorima, i onda bežao od straže smejući se grohotom. S prvom ženom je imao pet sinova, i kako
— Otac naš je bio sevdalija: lepo uzdisao, lepo pevao, lepo ćutao i kroz suzu gledao. Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu.
vama sviram! — Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski. Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga
Naša lađa je bila vrlo ružna, i vukli smo deregliju punu kukuruza, i Paja Šeširlija, u deregliji, jednako je pevao... Ja vrlo žalim Tisu, što je bila planinska reka, i posle otišla iz planina.
Vodio je devojčice da gledaju Tisin vodeni cvet. Kao šestoškolac, ulazio je u privezane čamce, i ljuljao se i pevao. Posle, najviše je voleo da posmatra zalazak sunca nad rekom.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako isto sećam se moga druga, sviračevog sina, koji je pred kraj školske godine često puta pevao: Opa-cupa, kolo igra, Momak do devojke, Opa-cupa, ispit ide, A ja imam dvojke.
Petrović, Rastko - PESME
Ako bih taj nestanak mogao podneti, ne bih ipak više pevao rečima: izvesne svoje zanose bih kreštao i derao u prostor.
Šantić, Aleksa - PESME
Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana. Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste bole.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako bi se reklo da je to zato što je tada u Srbiji vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se moglo da se kosovski boj pevao još onda po svim srpskim zemljama, a Vuk nad svima vladao nije.
njega, a i oni od kojih sam je slušao — svi su mi kazivali da su je na Deligradu čuli od njega i da ju je on onde često pevao Petru Dobrnjcu“. Sem toga, u Loznici 1807.
Zogović ističe da je ovu pesmu ispevao „starac Milija iz starog Kolašina“, ali ne ističe da je starac Milija živeo i pevao u oslobođenoj Srbiji.
„Jedan izveštaj grada Splita senatu mletačkome 1547. godine spominje da je neki slepi vojnik pevao pesmu o Marku Kraljeviću, a ceo ga narod pratio, jer su je svi znali. Madžarski letopisac Sebastijan Tinodi spominje 1554.
nekoliko puta, dok je nisam toliko upamtio da sam mogao poznati kad se nešto preskoči, pa sam ga onda molio te mi je pevao polako (rastežući reči), a ja sam za njim pisao što sam brže mogao; a kad sam koju pesmu tako napisao, onda mi je on
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato je više nije pevao pred majstorom. Pa i ono maločas, možda šegrt Pote i ne bi zapevao i, ni kriv ni dužan, dobio šamar da nije sam on,
pevušio bi je kad bi što dobro prodao, ili kad bi, sarafeći, koga zabušio i prevario — i on bi, trljajući ruke, pevao tu pesmu.