Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i pod čardakom ribnjak, gde je vezir leti izlazio na teferič (to je bilo na ovoj prvoj česmi velikoj idući iz Beograda pećini).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da ga šale nije bilo u svoj Hercegovini. Jednom prođe pored neke pećine, kad čuje gde nešto u pećini peva: »Kad bi znao Bogdan (tako mu beše ime) da načini glogovu policu i udljikov zaponac, pa da zapne ovde gvožđe — bi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U toj rusinskoj kući, kao u nekoj medveđoj pećini, Isakovič je proveo skoro dve nedelje, gunđajući, noću u besanici, a spavao prekodan, iza kuće, pod četinarima, na
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći. I dok se tako Kruškotres šunjao prema mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati da su zagolicali i razveselili čak i staru krušku.
TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u mračnoj pećini — Oči u oči s Kruškotresom — Dva putnika i dvije sjenke Videći razjarenog čiča-Brku, Tošo i Šarov okrenuše da bježe
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nekoj šumi, u snu lep kao jelen u proletnom sutonu, ali biće dana kad će joj biti odvratan, kao neki medved u smradnoj pećini. I ona zaplaka opet.
Radičević, Branko - PESME
Nema čuda do od višnjeg Boga!... No glednimo sad junaka svoga. U pećini jednoj je Mileta, Tamo bura sagnala ga kleta, Tamo uma vatru naložio, Pokusnuo, lulu popušio, Pružio se niz tu
Kostić, Laza - PESME
A poljubac se svija sve jedan do drugog, rumena, zračna zmija života rumenog. Na usti' mojih leži, na svojoj pećini, sunča se na sunašcu, tvog oka vrućini. Oj, sunce moje jarko, moj sjajni zlotvore!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge
Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.
Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini. Žena kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Za boga, čoeče, otkud ti ovdje?
pa ako mi bude do nevolje, onda ću pera da zapalim da mi zetovi u pomoć dođu“, pa se odmah digne i opet vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i prepane
“ Zato priđe pećini i vidi pustinjika koji, bolan i žedan, ječi. Onda carev sin brzo otrči na potok i zahvati vode u šake pa pođe uz brdo
DJEVOJKA CARA NADMUDRILA Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese? A carica mu odgovori: — Ja sam te donijela.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Brda splašnjavaju, more se tanji, oblaci postaju laki. Međutim, komad mesa, moj sused u ovoj pećini, postaje velik kao brdo. Vidovit sam za razne oblike povrća što visi svuda po drveću.
Bolnome bolnica treba iza tvrdog zida il u pećini u šumi bilo gde iza gde su i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog žića bolnome
ti hleba vrati se kući propovedaj druge isceljuj sebe leči Atos će da ostane gde je što ti tražiš duboko je u pećini u peći vrati se pazi na svom putu drži se reči KNjIGA STAROSLOVNA Izgiboše Srblji na Goliju (ne zna se od koga zašto i
veća i put se svodi na razmeđa gde te presreće znak veliki dlan iz kamena šaka urezana u stenu jedva je nazreš u pećini prsti zbijeni u zid udeveni svetle kao glas nečuven i neznan dolazi iz daljine željan da se sa sobom sretne kao i
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti. Tu se ona molila Bogu, kajala i ispaštala grehe svoje
I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A kad je reč o teskobi i o očaju, Te su stvari nedavno prispele u našu domaju... U pećini su odnosi bili grublji ali i zdraviji Nego što su danas, u Jugoslaviji — Krapinac je svog bližnjeg ubijao zbog gladi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pristane za njim poizdaleka da vidi kakva je ta njegova kuća za kojom on toliko čezne i neće da ostane kod nje u lijepoj pećini na konaku.
omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u kojoj baca nemirnu i neposlušnu đecu, pa ih neđe u planinu nosi i u jednoj pećini sprema, a otac ih i majka o Uskrsu šarenim jajima otkupljuju...
Vrata su joj od zemlje, obrasla travom, sama se otvaraju i zatvaraju. U pećini stoji kraljica s golubovima. Kraljicu golubovi pitaju. Kad golubovi ulaze i izlaze, vrata se sama otvaraju i zatvaraju.
Kraljicu golubovi pitaju. Kad golubovi ulaze i izlaze, vrata se sama otvaraju i zatvaraju. Kraljica sjedi u pećini za zlatnom tarom u koje su zlatne niti i brdila, i tka zlatno platno. Tako će tkati uvijek, dok nestane rđavih ljudi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I tako se dijete malo poumiri i ostane u pećini. Poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga međed drukčije nije mogao odvratiti, a on ga
zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini zanoći.
Tek što zaspao bješe, čuje u pećini klopot svakoja | kijeh veriga, tutnjavinu kao gromovi, dok u tome i probudi se. Kad evo ti na jedan put svanu u pećini
Kad evo ti na jedan put svanu u pećini kao dan, i tušta i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i žutijeh, u različite haljine obučeni, a pred njima
25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i
” Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: „Ko me ovđe donese?” A carica mu odgovori: „Ja sam te donijela.
prispjeti kuda su bili naumili, stanu gledati tamo amo kroz planinu đe bi prenoćili, i ugledaju oganj daleko u jednoj pećini. Primaknu se oni blizu i nazovu: „Dobar veče, ima li ko tamo?” Kad li šta vide?
” Kad ujutru svane, napiplje divljan vrata od | pećine i videći da su zatvorena počne po pećini brbati tamo amo da đaka uhvati, ali ga ne mogne naći nikako, jer je imao u pećini mnogo stoke, te se đak domisli i
i videći da su zatvorena počne po pećini brbati tamo amo da đaka uhvati, ali ga ne mogne naći nikako, jer je imao u pećini mnogo stoke, te se đak domisli i oguli jednog ovna, pa se obuče u onu kožu i izmiješa među ovce.
nijesam ja, nego striko.” Stric u pećini kad to začuje, prepadne se misleći da je došao onaj što su mu brave ukrali, pa na drugu stranu bježi doma bez ništa, i
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad na jedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge
Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova“, i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u podzemnoj pećini. »Kakvo je ovo čudo?« Dečak-kapljica raširi oči, zadivljen.
Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora. — Pokloniću ti život, a neću dirati ni druge tvoje rođake ako odeš Do starice i upitaš je šta da radim!
reče galebica i pusti ribu u more. Izvan sebe od sreće, riba se uputi pećini na dnu mora, gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred nosom, nađe kornjaču Kamena leđa, i pokloni joj se: — Došla
Ko nije čuo da u Zalivu smokava žive okamenjeni patuljci, a u Plavoj pećini morska vila? Onaj ko je ugleda, obogatiće se ili Že slep hodati po svetu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dogod smo na njih upućeni, ličimo na ljude, zbijene u jednoj tamnoj pećini da onde ne mogu da mrdnu, ni svoju glavu okrenu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge
Tumarayći po planini, nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.
Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje, najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini. Žena, kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Zaboga, čoeče, otkud ti ovdje?
povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda ću pera da zapalim da mi zetovi u pomoć dođu“, pa se odmah digne i vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, i ona se začudi i prepane,
Sjutradan pođu svi u drva. Divovi izvale svaki po bukvu, uprte na rame i pođu pećini, a starac ponio tovar urgana, pa počeo vezivati drvo za drvo, kao da hoće svu šumu da ponese.
DJEVOJKA CARA NADMUDRILA Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese? A carica mu odgovori: — Ja sam te donijela.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
svu je prolijte!... Nemojte štedit’ njene izvore, Drugo se za njih sprema korito, U mojih grudi vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela mutnim očima
Ćipiko, Ivo - Pauci
U pećini se kupe čobani, jedu ukradeno meso... A pogdjekad i cure gonjaju, ako koja do ruke dođe... Što ne bi čobanče uradilo?
Posvijetli. — Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posle poraza bi se pritajio u kakvoj česti ili pećini, živeći kao i svaka druga šumska zver, pa kad bi potere otišle ne obavivši posao, opet bi izašao iz svoga legla, cunjao
Vasilije Kad je čuo da Nikanor već dva dana i dve noći sedi u Mitrovačkoj pećini, iguman Makarije je samo bolno jeknuo, prevrnuo očima i slabo se nakašljao. Hteo je nešto da kaže.
Ako ovako nastavim, zbilja ću se razboleti. Odužilo se to Nikanorovo bavljenje u pećini. Izgleda čeka da ja umrem pa da se onda vrati. Tek onda bi on zavladao manastirom i mogao bi da radi što mu je vonja.
Verovatni budući iguman, a sada podvižnik, nadoknađuje vreme probdeveno u pećini slatkim okrepljujućim snom, i to čini kradom, iza zatvorenih vrata, dok bratija misli da je nastavio sa molitvama.
! Prisećam se svega što sam o Saborištu godinama slušao. Najviše jeze izazivala je u meni priča o Beloj pećini. Kažu da tamo unutra prebiva ogromna beslovesna zver koju nazivaju drekalom.
Kad drekala spopadnu besovi, oštri zube o kremeno stenje u pećini pa otuda taj škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena što pliva na površini
Nikanor se pravdao njihovom jasnom krivicom. Rekao je da greh mora biti kažnjen, a rekao je i to da mu se u Mitrovačkoj pećini javio anđeo koji ga je uputio šta treba da učini i on je tako i učinio.
krv u žilama, hiljade đavolja pritajenih po urvinama složno će zalajati i zagroktati, drekalo će se probuditi u Beloj pećini i zavrištati, noćna tama, mekana i topla kao materina utroba, rastvoriće se i najednom će blesnuti svetlost da bi
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
vukova PASTIRSTVO SVETOGA SAVE Čuva belo kameno stado Na zelenom obronku Pomaže svakom kamenu U nasleđenoj crvenoj pećini Da se porodi Kud god krene Stado za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na proplanku Žutom bez
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Poved’te mi po tridest Turaka, sve atlije i dobra konjika“. Pa četvrtu knjigu nakitio, te je šalje ka pećini St’jeni — na koljeno Kovačević-Ramu i do njega od St’jene dizdaru: „Eto knjiga, dvije age drage!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Majstor Mačak ozbiljno zanijeka glavom: — Zmija sigurno nema. U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno. — I ti bi se usudio da se unutra zavučeš? — pogleda ga Jovanče zadivljeno.
XII Čitave noći Jovanče je nemirno spavao. Tek zatvori oči i već se nađe u nepoznatoj sumračnoj pećini. Iza kamenita stuba viri lisica, kezi se. Dječaka hvata strah: evo je, sad će skočiti!
Nego... a šta se ono priča o drekavcu u ovoj jaruzi? Da se on možda ne krije baš u ovoj pećini. Mačak odjednom poblijedi i ustade. — Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali...
— Ej, čuvaj se opet kakvog jezera! — glasno viknu Mačak koji se već bio odomaćio u pećini i prestao da se plaši. — Gledaj dobro preda se, ej!
XVI Ostavili smo Jovančeta i Mačka u pećini baš u onome strašnom času kad su ugasili lampu i u istom trenutku ponovo čuli iz podzemnog hodnika onaj tajanstveni
—A šta ćemo sad? — zabrinu se Jovanče. —Rekli smo da nikom ne pričamo o ovoj našoj pećini. Mačak iskosa pogleda u Lunju. — Sad smo gotovi, ona će sve ispričati. Znam ja kako se djevojčice rastorokaju.
Jovanče stigne ubrzo poslije Mačka. Naravno, odmah počinje povjerljiv razgovor o pećini. Spremaju se da uskoro ponovo krenu u istraživanje.
Mačak s mukom proguta pljuvačku i šanu: — Eto ih, bogami, ovamo! Šta ćemo sad? — Hajdemo bliže našoj pećini. Upadnu li oni u šumu, mi ćemo šmugnuti pod zemlju. — Uh, toga se nijesam ni sjetio!
— Onda nam valja odmah u skrovište — dočeka Jovanče. — Hajdemo brzo. Jovanče okrenu u jarugu, prema pećini. Idući za njim u stopu, Stric je brižno gunđao: — Kud li ćemo sad, nek sam đavo zna.
— Bogme nam ni danas nema izlaska iz pećine! — sneveseli se dječak spuštajući se natrag u jarugu. U pećini nastade zabrinuto savjetovanje. Svi su bili gladni, neispavani i zabrinuti zbog svojih kod kuće.
s otresitim dječakom, potomkom hajduka Jovančeta, slušao o njegovim signalnim vatrama po okolnim brdima, o logoru i pećini, a na polasku mu je dao veliku njemačku električnu lampu i nekoliko uložaka.
— Evo ti, momče, za tvoja istraživanja po pećini. Gledao je pažljivo u dječaka, a onda zamišljeno dodade: — Ne bi bilo loše imati tako mlada i promućurna kurira.