Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogi su promenili način stanovanja, odelo i hranu. Naročito su se kod pečalbara počele gubiti rajinske osobine. Umnogome je nestalo one pritajenosti, skrivenosti i lukavstva, jer im nisu bili
Bila je, međutim, jedna znatna migraciona struja koja se kretala na jug: to je bila struja nomadskih pastira i pečalbara centralnog tipa, naročito zapadnomakedonskog varijeteta, od kojih su mnogi ostajali i naseljavali se u zemlji.
Tri velika sela ovoga kraja, Mavrovo, Nićiforovo i Leunovo, istog su položaja kao i sela aromunskih pečalbara. Na visinama su od 1000 do 1200 metara i na vetrovitim položajima.
Kuće su visoke i zidane od kamena: sobe, unutrašnji raspored, nameštaj, sve podseća na kuće aromunskih pečalbara. Ima više čistote i ugodnosti nego po pološkim kućama. Oko ovih sela se ne vide njive sa pšenicom ili kukuruzom.
„Mavrovac“ uživa dobar glas. Ljudi ove grupe su poznati zbog vrednoće, preduzimljivosti i sve veće imućnosti njenih pečalbara po Srbiji. Imaju nesumnjivo znatne sposobnosti za tekovinu i štednju, dok je cicijaštvo kod njih ređe.
Prenosilo se samo na konjima i magarcima. Niko ne može živeti u ovome udaljenome kraju Poluostrva osim pravih pečalbara ili stočara sa stadima. Dobija se utisak da su oni izabrali ove položaje zbog toga da bi samo oni mogli tu živeti.
Oduvek su Mijaci imali svojih pečalbara i ne pamti se da su mijačka sela bila bez njih. Ali naročito od sredine XIX veka, poglavito zbog toga što nije bilo
Osobito su im mnogo pljačkali stoku po Jablanici. Zemljoradnje je malo. Na Drimkol dolazi najviše pečalbara u struško-debarskoj oblasti.