Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Od Cincara su primili pečalbu najpre Mijaci mavrovske grupe. Svi su ostali slovenski pečalbari mlađi od ovih i njihova su sela sačuvala karakter zemljoradničkih naselja.
Dalje se može lepo pratiti u toku poslednjih desetina godina pravilno razvijanje pečalbe. Pečalbari se sve više udaljavaju od svojih krajeva i odlaze i u zemlje u koje ranije nisu odlazili.
Do srpsko-turskog rata od 1876. godine pečalbari centralnog tipa su išli radi zarade poglavito u razne oblasti evropske Turske.
Pred kraj XIX veka, ugledajući se na velika evropska iseljavanja, pečalbari iz centralnog tipa idu u velikim masama u Ameriku, i prvi koji su prešli more bili su ljudi iz južne i zapadne
Međutim se Arbanasi centralnog tipa drže i dalje balkanske pečalbe. Pečalbari su se najpre bavili sitnijim i manje prinosnim zanimanjima, pa su postepeno prilazili sve krupnijim poslovima.
Arbanasi ostaju uglavnom na prva tri sitna zanimanja i na sečenju drva po varošima. Ali su pojedini pečalbari, naročito u slobodnim balkanskim zemljama, postali preduzimači građevina i mostova i ima ih koji su se obogatili kao
Ne treba prezati ni od kakvih sredstava i treba raditi brzo i bezobzirno. Pečalbari koji su dobili nešto obrazovanja primili su ove ideje. Neki su se žrtvovali za bugarsku stvar.
Kao da su ovi koji se vraćaju iz Rumunije labavijih moralnih pojmova nego ostali pečalbari. Pečalbarstvo je unelo među ljude centralnoga tipa različna i često sasvim suprotna shvatanja života, rada, osećanja i
Stanovnici često žive u velikim zadrugama, koje imaju i do četrdeset članova. Tek su u novije vreme postali „pečalbari“ i idu u Rumuniju, u Bugarsku i u Srbiju, a u najnovije vreme još i u Ameriku.
U privrednom pogledu ova sela liče na sela mavrovske kotline, imaju više livada i stoke. Ali su svi stanovnici pečalbari i idu na rad poglavito u Carigrad, manje u Srbiju.
Iako su po tipu i načinu života sasvim jednaki sa Mavrovskom grupom, rekanski se pečalbari na strani bave samo sitnim poslovima: nedostaje i onog preduzimljivog duha koga ima kod ljudi mavrovske grupe.
kao i stanovništvo Galičnika i Lazaropolja, ne živi od zemljoradnje: poneki se bave stočarstvom, dok su svi ostali pečalbari.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pantelije u Brodu. Odjekuju gočevi, a užurbalo se selo. Došli su pečalbari iz tuđine da prosvetkuju po starom običaju. Na prekor svih hodža i ulema, Brođani su ga održali.