Obradović, Dositej - BASNE
Ne valja mu ništa govoriti: neka se peče i molvi, nek uzdi|še i ječi, i koliko god većma zna i može, puštaj neka sebe obespokojava! Ovo je u jestestvu vešti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U to vreme čuje se da će ćesar Josif doći u Srem, u manastir Fenek, da vidi gde se profunta peče. Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...
I ovlada njime neko čudno neraspoloženje. On oseti ravnodušnost prema svemu... Nije ga se ništa ticalo... I peče ga sunčana zraka, i njemu svejedno... Onda dođe malodušnost. Put mu se učini vrlo dugačak.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” *** Ljudi! Istina je da se i nebo nekih puta čisto osmeškuje i raduje. Dvonožac ga gleda, širi ruke, te mu zvezda peče pod levu sisu i duša se kao nevidljiv tamjan penje i vezuje za nebesko kube. — Jes', bogami! Na Novu godinu 1881.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
za obraz, nego je, šta više, često grdila i nazivala je lenom devojčurom što danju povazdan drema, a noću krade mast i peče kradom lukumiće kad svi po kući zaspe, i časti se sa sebi ravnima, da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, —
ne treba da se plašiš, Ćiro, kad znaš da si u rezonu, nego treba da im kažeš sve što ti je na srcu, što te jede i peče. Ćiro, kad mrziš, mrzi! I brkove mu nemoj oprostiti, sve dole, sve! Sve!... — Ali, Persida... — ...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mogu se do dna duše uzmutiti i uzrujati. Ogrešiti se, to je najteže i najdublje osećanje, koje više peče dušu no što je ma kakva radost može razveseliti; nema ispaštanja koje ne bi podneli da olakšaju duši.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Poteci, narode, brašno se peče, rakija se melje! Sastavljen za stolom, čita se na zidu krčme. Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pokvasih košulju i stavih je preko grudi i stomaka. U početku osetih olakšanje, a onda koža poče još ludačkije da me peče. Sada sam znao da imam kožu i mogao da shvatim Stanikinu priču o želucu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i tvoja osamljenost, bolest tvoga siromaštva manje će da te peče, podelićeš je sa drugima...
Radičević, Branko - PESME
'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče, Kajgana se bogme peče.' I unutra ulegoše — No da vidiš sreće loše! Oboje se skameniše A od čuda što spaziše, Od stra im se kosa diže —
prazna crkva sveta, Nuto jedne mome zgodne De u crkvu pravo šeta; Ode klupi, tuna kleče, Prekrsti se, šta l' je peče? 8.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Prema jednom satu, brate Savo, ti si jedna obična bena. — Da šta sam nego bena. Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znao sam ja sve to, pa ipak... Da, nisi ti bila bogata, iz znane kuće i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv.
Sva se beše predala poslu. Na glavu si ovlaš bacila belu šamiju da ti sunce ne peče lice. Bila si samo u jeleku i šalvarama.
Vodenice koje ne rade, već se u njima peče rakija. Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao neke trupine.
I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova nagnao da ga peče. Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac! I majka plakala: Jovane sine, Jovane!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Takovi hleb umesi žena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se peče, pak stanu razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju je li im taj hleb pečen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao,
se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče. Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: — Znaš, sinko šta je?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te ne peče kad se upiškiš, da su prislanjali uvo na tvoje malecke grudi, ove iste što u njih zija i vojska i civili, i slušali
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje. - Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu... A tek je sjao šljivik u rubinu. Još kotrlj čujem, mučenice žuta.
U srcu zdrobljen svetluca kristal. Cijuče duša, kaplja s izvora. Zahuje živci uz drobni lišaj i peče zumbul, zumbul otrova. S ivanjskim cvećem, livado, istraj! U smernoj tuzi romori gora.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Majmunče za njim reče: Afrika, topli kraj, gdje vrelo sunce peče nama je zavičaj! Afrika zove nas, nama je tamo spas, drugovi, svi u kas!
Viri odozgo i zlobno reče: „Popni se, Žućo, riba se peče.“ Pred mlinom stoji dedica Triša: „Ostadoh opet sȃm. Saveza jaka u dva ludaka! Kako ih nije sram?!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
koji rado protivreči i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora je slast i blagost bezmerna po hlebu se
kora je slast i blagost bezmerna po hlebu se čovek razlikuje od zveri hleb je stavljen preko planina da se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari i kažu u kasno
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa! SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila. Treba da znadeš da je i kopriva lek.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A vi, gospodo, od šapke i niskog oboda Ne možete ni videti da nasvetu postoji sloboda,” Peče General, visok ko elevator, I uputi se, istovremeno, na Arktik i na Ekvator.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo. Naroda se bješe mnogo diglo, kao nekud da krste nosimo; sunce peče da oči iskoče, i tvrđa je kudijen idemo.
Pandurović, Sima - PESME
od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče. Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
(ili kako se amo govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se poje; a kad se to počne, znak da je kajanje prestalo. „Ne treba, serdare, mi smo se za to pobrinuli!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Kućni prag) 350 — Šta po noći cvati, a po danu vene? (Sveća) 351 — Šta se vodom pali? (Kreč) 352 — Šta se peče, a ne može se ispeći? (Crepulja) 353 — Šta stoji u crkvi na glavi?
(Lan) 5 413 — Kad je voda tvrda? (Kad se smrzne) 414 — Ko ide na tavan bez lestava? (Dim) 415 — Koja vatra ne peče? (Ugašena) 416 — Koje je more najšire i najpliće? (Rosa) 417 — Ko kroz zatvoren prozor uđe u sobu?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru, te je zapreću da se peče. Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre, pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko! što je?
Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka mijesi pogaču i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari.
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vla jednako teše i đelja držalicu.
Takovi hleb umesi žena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se peče. Pak stanu razgovarati gosta. Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb pečen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao,
je pretlji da ga zakolje i ispeče, i napiplje popa pretljega, spopane ga i ubije, navrti na ražanj i metne kraj ognja da se peče. Kad đak to vidi, dosjeti se i svome jadu, ali uteći iz pećine nije mogao nikako.
se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče. Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko, šta je?
Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaha: drži more konja, pa viči Vlahinju, neka mijesi pogaču, i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari.
U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam ga i sjao, a Vlah jednako teše i đelja držalicu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja! Važno je da znaš da nije sve u tome što ti sediš u zatvoru! Razumeš? IKONIJA: Pričam ti priču!
Ćosić, Dobrica - KORENI
ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o lampu, stolovi — izvrnute bubašvabe, koprcaju se sa šest, osam suvih nožica i hoće da uštinu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak. On je lud u tom poslu, pa hoće odmah da ubije, hoće da peče i da muči. Ti ga moraš zadržavati od toga.
A nad njom, nad mračnom i sumornom planinom, sija vrelo sunce, greje i peče gustu goru, u čijoj se hladovini slatko i slobodno diše... Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!
« »Ali ja hoću da živim!...« uzvikuje on u sebi, i od neke strašne misli, od neke crne aveti, koja ga peče, studeni, skače sa postelje... Zveket lanaca sumorno odjeknu, a on gleda oko sebe uzvereno, uplašeno... Svi spavaju...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva; pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče. Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: — Znaš, sinko, šta je?
cimina — klica, pera, prvo lišće u biljke crevlje — cipele crepnja — „okrugao poklopac od pečene zemlje pod kojim se peče hleb” crnosapac, crnosapčina — nož sa crnom drškom cukor — šećer čakar-bakar — bakar i slično čaktaraš — koji nosi
Petković, Vladislav Dis - PESME
Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme. Nek vetar i veče Pokupe bole i duh što me peče, Nek nose do nje, do plavoga neba: Ona je tamo, angeli je dvore, Ona je divna, oko nje su nade, I plave misli, i sve
Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini.
Prazna i strašna javi mu se soba. Samoća poče da ga peče, draži. On je ostavi. Kao duh iz groba Spusti se u mrak da melema traži.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A poslije, kad sunce jače upali i golo čobanče tako prožiže da mu kožu na leđima peče, zaklonili bi se među hridi, uživajući u blagome hladu na vlažnome žalu,uspruženi nogama u more, a mokre glave im se
Marko sa ženama ugrabi mesto ispod vrela, u prošarici; ni brige ga što sunce peče. Naručio pečene ovnovine s ražnja i sklenicu vina — vina što kad ga okusi, pomisli: „Gorilo bi da ga se u vatru baci”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kovač kuje, tikač snuje, Doktor traži leka, Mesar seče, pekar peče — Ecetera greka. Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
skoro ukinut Što spušta svoju meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz sunca zrakom udara... SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome svetu, Nov svaki čas čita božstvenu trisvetu. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
telo; Zaslužilo da ga ljute zmije piju i da se kao loza oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije umelo jezik sačuvati.
Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas. Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas?
koja onda beda”, Car Lazar tako Jug Bogdanu reče, „Jer srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o krtina kad ispod zemlje rije, Da svaki ne zna kuda trag svoj krije.
Veza kitu od cveća i dade, namenjenu meni, Na oči moje drugoj, samo da mene peče. I kad ova cveće u šali meni ustupi, Cveće od mene uzme, iskida, izgazi sve.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
muslimane) bašiboz(l)uk — neredovna, nedisciplinovana turska vojska bašica — „prva rakija iz kazana kad se peče, prve nac“ bašuna — jagnjeća glava; glavurda beli — zaista, odista belćim — možda, valjda bendati — uvažavati,
Bojić, Milutin - PESME
moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša hoće večnost poljupcem da reče, A krv u kap jednu stopi se i zgusne.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo. NAGRADA 1 Peče ta rana. Njome, i samo njome, sve dublje živ.
Stena mi je večni Bog, I lug cvetni moj vrt, I sveži mi smokve hlad Kad podnevni peče žar. Večni Bog mi tihi kut Kad zatrese nebo grom, Večni prijatelj moj blag. Ja slavim te i volim, Večni, večni moj!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Od njegova mirisa beže zmije (SEZ, 40, 238). B. l. peče se uz božićne hlebove, »radi zdravlja« (іbіd., 81). O Badnjem večeru jede se b. l.
: u okolini Dervente prvim iverom zamesi se česnica, koja se na b. i peče, a dve glavnje (na Božić ujutru) nose se pred košaru i, pošto se preko njih pretera stoka, ostavljaju se na šljivu ili
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ubij me! —Kaži što je? —Stid me, a drukčije sve mi jedno... Ali kad sam kod tebe, peče me.... —Kaži! —Bezmalo te me ne prevari pop Vrane... obvladao me besjedama... Malo što mu se ne pustih . . — Pa?
—Zar je brzo svanuće? — upita Ivo. —Lako ti sad svane!... Istok porumeni, cikne sunce i odmah peče. Ositiš pot i tareš se, a još se nisi ni prikrstio. — Spavajte slatko! — pozdravi mladić. —Do viđenja!
Bijaše mu dodijala vrućina. Ispred očiju bliješti mu se i osjeća, gdje sunce dopire, da ga peče i kožu mu na licu suši. Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
toliko da to i najgluplji među nama primeti kako Kirča sve ovo čini s naporom, kako se pretvara i nešto duboko u sebi peče. Dosećali smo se dakle mi gde je njegova nevolja, ali do Janje nam je bilo neuporedivo više stalo nego do Kirče. Janja!
Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri. Na žalost, bio sam tu samo posmatrač i nije mi se dala prilika da malo prodžaram i priturim suvovine s
Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče. Makarije Lauš je umoran i bezvoljan. Kesice ispod očiju su mu još modrije nego onog dana uveče, posle bitke.
Kad se uverim da nikoga nema položim teme na pesak i ovlaš zatvorim oči, toliko da mi sunčeva svetlost ne peče zenice ali i da ugledam jednu jarkocrvenu tamu, ako je to uopšte tama, nešto kao čista svetlost bez obrisa stvari i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu se prže slatke kesege, vitke kečige, peče široki šaran, sprema sveži ajvar, i hladi smederevsko vino. Onamo mi valja poći!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Došlo mi da mu se i ja javim za pacienta: u grudima, ovde, nešto me mnogo guši i peče. Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena. Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena...
Ništa gore, gospodo, nego kad u čoveku, može, naravno, i u ženi, kad proradi podzemni vrućac: em peče, em napolje ne može.
Ali dobro je spavala posle bure, i tek sutradan se opet setila šamara, i osećala da je ceo događaj peče. No i to je nestalo kad je čula da otac toga jutra opet ima temperaturu.
Petrović, Rastko - PESME
Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene To strašno moli Da i sam dah svoj izreče! Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče? — Ko ste vi? — pita majušna crna stvorenja. — Mravi! — kažu mu. — Zar ne vidiš?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi reče U Štipu meče uštipke peče Ma šta mi reče U brzom vozu šišali kozu Ma šta mi reče I kao treće 3emlja se večeras ne okreće Niti šta radi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
To ni izdaleka nije ličilo na onaj krompir koji se kod kuće kuva i peče. Ovo je bilo jelo koje se sprema u slobodnoj divljini, u šumi, jede se kad hoćeš i koliko hoćeš, niko te na to ne goni.
U-uh kako peče, kao živa vatra. Priđe i Jovanče, uze Strica za ruku i neodlučno reče: — Kanda je živ. Još je vruć.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
da, ako n bludnim sinovom, na naš prst prsten i obuću nam na noge, ako i nismo podnosili prekodna tegobe i od sunca peče! KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO Ti si nebesni hlebac, — živi nas! Rekao si: raširi ti usta, i napuniću ti ih!
I vi ćete se nasporiti i uzrasti po naviše. BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE Zaslanjaće te oblak od sunčane peče i pustinja će ti providna, mirna biti. More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti.