Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice! Misleći, koji je onda dan, i gledajući na đecu moju, plakao sam kao ludo dijete.
Sremac, Stevan - PROZA
si ga mogao poznati gde se zdravi i mirboža sa ostalima i hvali svoju pečenicu, i kladi se da tako jevtine i dobre pečenice niko u varoši nema, jer on sam je kupio, sam je šurio, sam pekao i na mraz obesio, i ne bi je, veli, danas ostavio pa
A možda mu se učinila njegova sudba vrlo slična sa sudbom ove pečenice, koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i sopatniče moj, zar i tebe
u kojoj pored novca i hartija drži uvek gazda Radisav, za svoju dušu, i po jedan dobar, izbiran komad užičke pršute, pečenice nazvane. Mala kafanica, ali dobro radi. Tu dolazi raznovrsna publika.
Radičević, Branko - PESME
sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti teški znoj sa čela, Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
svakome vedro i veselo lice: zna da ga očekuje topla soba, razdragana lica veselih mališana, koji jednako štrpkaju oko pečenice, nasmejano i vedro lice njegove domaćice, pun, prepun sto svakojakih đakonija...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
PROKLETA JERINA Prokleta Jerina nametnula namet na vilajet, da joj svaki čovek donese kao danak po desnu plećku od pečenice o Božiću. Ele, narod davao, davao, pa se svakome i dosadilo, kako siromahu tako i gazdi...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi. Bosiljkom se kiti glava uskršnje pečenice (SE3, 19, 45), i ovna koji se kolje prilikom izmirenja momkove i devojačke kuće (kada se desila otmica, іb.
Nju jedu žene kad hoće da urede menstruaciju (ŽSS, 187). Naročito je lekovita g. koja je bila u glavi božićne pečenice (ŽSS, 169). Inače se g. rado nosi bolesnicima kao ponuda (npr. u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125).
J. se upotrebljuje u bajanjima, kao lek; naročitu spasonosnu snagu ima j. koja je pečena u ustima božićne pečenice (naročito pomaže bolesnicima od vrućice, ŽSS, 169). J.
Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65). Njime se kiti glava pečenice o Uskrsu (SEZ, 19, 45), i prilikom svadbenog mirenja (іb., 139); o svadbi njime se kiti bardak s rakijom (іb., 168). K.
Radi magične odbrane k. meću se u kupusište razna apotropaja: konjska glavudža, nataknuta na ražanj od božićne pečenice (SEZ, 17, 11); protiv buvača meće se topolova grančica (ZNŽOJS, 7, 183), ili metla kojom se na Blagovesti najpre
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Treba da vide novac, — rekao je gazdi, biće lakši posao! Ponio je sa sobom od kuće dvije obilate suve krmeće pečenice: darovaće jednu gazdi, a drugu bilježnikovu pisaru, „škrivanu”.