Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smrkavalo se nad njima i tu, pod strmim, starim stazama Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša
Zatim, kako se priča da je njen muž, oberkapetan Vuk Isakovič, odveden iz Pečuja, vezan, u Temišvarsku tvrđavu. Tamo ga je baron Engelshofen jednog dana našao, poljubio, oslobodio, tako da će uskoro
U okolini Pečuja još su ga stizali kumovi iz napuštenih sela, noseći za njim hlebove. Poneka žena išla je za bratom po četrnaest dana
Pošavši kod Kremsminstera uz Dunav koji im svima beše drag, puk je opet počeo da juri kao od Srema do Pečuja, vičući i lomeći na mnogim mestima plotove.
O njemu je Berenklau imao odličnih vesti i iz Engelštata, i iz Graca, i iz Pečuja, od Komesara, koji je o Dunavskom polku napisao, oštrim i cifrastim slovima, dug, vrlo dug izveštaj, sa svima podacima.
U ovom ratu pak, počev od Pečuja, išao je, u gomili, sve teže. Ponižen, kako mu se činjaše hotimično, prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih
ulazio u selo, na drugom kraju, govoreći, kroz nos, pokatkad, ponešto, svojoj krmači, koju je bio poterao još od Pečuja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jednostavno se opisuje kretanje Slavonsko-podunavskog puka od Pečuja do kneževine Virtemberg. Ali ako nema krupnijih događaja koji bi menjali odnose među likovima i njihove sudbine, zato
od Kremsminstera uz Dunav, koji im svima beše drag, jer su od njega i došli, puk je opet počeo da juri kao od Srema do Pečuja, vičući i lomeći na mnogim mestima plotove“.