Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Međutim, top opet napunismo i upravo u pešake, koji su kuću opkolili; đule pade, a pešaci ostaviše kuću i pobegoše svi za brdo, a naša vojska za njima (a na svom brdu pšenica već vlatava).
(Tu pogine naš knez Peja i dosta drugi̓.) A drugi turski pešaci iz šanca podiđoše pod nas pucajući uz brdo, a ovi drugi navališe na nas i mi brdu barjak okrenemo, tj.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama. Pešaci ulaze na vrata, a kola na braun-kapiju sa dugačkim i čestim ekserima sa vrhovima gore poređanima zbog lopova, a još
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
obamro od one lomnjave i sklonjen tu da se zaštiti od retkih zrna koja su povremeno doletala, Hristić je posmatrao kako pešaci onoga puka, što je gonio, razdragani a ćutljivi, sprovode jednu potpuno novu neprijateljsku bateriju koju su zatekli i
karabina, to sramno uklanjanje traga krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne uzeše na leđa, smenjujući se tako sve do
I tek kad bi zategnutost nerava postala neizdržljiva, prelaz stoke bio bi obustavljen, pa bi pešaci ili izbeglice, onako isto sa uvijenim nogama, po četiri ispod ruke, gledajući preda se i drhteći kolenima, prelazili
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sirmijski husari, izuzetno, pogađali su i na osamdeset. A pucali, u formaciji, kao pešaci u kumpaniji. Pištolji su počinjali, a ljudi, sa sabljom u ruci, završili.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA BOGOVE Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije. Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za čas
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neke je čizma ubijala, te su ramali i poštapali se. A pešaci natovareni ratnom spremom, pognuti i opuštenih ruku, klackali su lagano, gledajući ispod gornjih očnih kapaka.
“ — odgovarali su artiljerci... „Ah, dok je meni puške, putuj igumane...“ — govorili su mrzovoljno pešaci... A već dojadi i ovo marširanje. Nije se kasalo, već smo danima išli hodom.
U neko doba začu se žagor i šljapkanje po blatu. Stizali su i pešaci. Pretovareni i zamoreni napornim maršem, vojnici su se jedva kretali, vukući ogromne količine blata na cokulama.
Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač. Tek kada se razdanilo uočili smo koliko su ispijena lica u ljudi. Pešaci uporno klackaju sa nama, onako u grupi, ali po jedinicama. Iako su premoreni, pogled je njihov odlučan.
I, pred bliskim sudarom, artiljerci se okreću, tražeći očima pešadiju. Nekako smo sigurniji kada su oni pored nas. A pešaci se izgubiše baš tada, kao da u zemlju propadoše. — Valjda neko o tome vodi računa — objašnjava narednik Milutin.
sa ushićenjem posmatrali smo smrtnu agoniju neprijatelja. Pešaci se digoše iz svojih zaklona. Kao da se nešto rešavaju, osmatraju.
Trenuci su očajno dugi. Ostavljeni onako sami, a izloženi otvoreno, pešaci se grčevito brane. Ali ne odstupaju. Pobauljke ili u skokovima pritrčavaju nekome kamenu, grumenu zemlje ili drvetu,
Onako, u sivim odelima, puzali su pešaci kao gušteri uz obalu. Nekolicina izmigolji i za tren oka uskočiše u neprijateljski rov.
Radili su žurno zarobljenici, jer su ih oni i kopali. Za to vreme pešaci pretresaju telećake zarobljenika i vade duvan, kafu, šećer, i trpaju sve u svoje torbe.
Ali pucnji najednom prestadoše i začusmo kako huči motor aeroplana. Setismo se da su njega gađali naši pešaci. — Bogami! — manu glavom Trailo.
Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce. Umorni pešaci polegali pokraj plotova, povlače poslednji dim iz kratke cigarete na kojoj se izređalo više njih, i već se nameštaju da
“ Bunovni ljudi tovare svoju, spremu. Pešaci se naslonili na puške i dremaju, a artiljerci posedali na lafet ili prednjak i čekaju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mile hodom bolnika i nevoljnika: I pešaci idu brže od njih! Tako je to u životu, gospodo vatrogasci: U većini, ljudi su vrlo nezahvalni prasci.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Oni su sve to prinuždeni trpiti, a ja ne; zašto ja i proče moje društvo pešaci (kojega nas ima dosta, fala bogu), nami je lakše i opkoliti i preko preći, i gdi god vidimo [h]lad ili od kuća ili od
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prvo su išli konjanici. Nešto su vikali i psovali ga. Posle i pešaci. Pun put. Kako je prošao? — Simka... počeo je rat — promuca i potonu. Ona sede na ivicu kreveta, kraj njegovih nogu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ovo beše prava jurnjava i trka. Konjanici projahaše pored njega u besnom galopu; a ratnici projuriše trkom; i sami pešaci ubrzaše svoj hod. On se zapita šta se to desilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Skoro pola sata mi smo mileli kroz varoš i ceo je svet otvarao prozore ili izlazio ispred dućana da nas posmatra. Pešaci su nas uveliko pristizali i čak ostavljali za sobom. Ponekad se činilo da će konji stati i tu ostati da lipšu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar. Prolaze seljani, pešaci i konjanici, prolaze rabadžije s punim i praznim kolima i saonama, jure gospoda na sankama, i sav taj svet ide veselo i
Krakov, Stanislav - KRILA
Mali, kaljavi pešaci umirali su neznani, zatrpavani blatom, koje e skakalo u crvenim stubovima. Na zemlji su ljudi kopali nove jame: rovove i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari. A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola,
Vladan ga opipa, pogleda i reče: »Svršeno je.« Ostavim ovaj žalostan prizor, pa se okrenem bedemu iza koga naši pešaci behu otvorili jaku vatru, a iz topova se već pucalo kartečom.
Borba je bila uporna i trajala je skoro do 9 časova uveče. Naši pešaci dogonili su se do pod same turske šančeve, ali ih nisu mogli uzeti.
Stvar je stajala rđavo s našom baterijom. Pešaci odstupali, i nije da beže, već ih sretosmo u gomilicama gde ošljare polako i mirno se razgovaraju. Baterija ostala gola.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome uglu. Sunce obasja padinu i tek smo tada ugledali masu vojnika, levo i
— dodaje Mišić. — Čuju oni još izdaleka šum granate kroz vazduh i sklanjaju se. — A gde ćemo mi, nesrećni pešaci? — produži Svetislav.
„Vi znate da smo se otuda izvukli iz borbe. Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.“ Uh, uh, uh!
Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda. Pešaci u borbi pucaju iznad glave, misleći da se brane, i ne znaju da li su koga pogodili. Ali na Želčeva je pucao jedan.
A-uh! Došao je red i na mene. Na jednoj čistini između rovova vidim kako izlaze iz svojih zaklona i naši i bugarski pešaci. Nemaju oružja... Prilaze jedan drugom. Rukuju se. Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali... Dotrča i potpukovnik Petar.
Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom. Masa se uskomeša. Pripucala je i neprijateljska artiljerija. Pešaci kao zastrašeno stado rasturiše se na suprotne strane. Poljana osta pusta.
Ja, mora!... Mora, razume se, jer tako hoće pešaci. Oni bi najradije želeli da sve nas artiljerce sateraju u pešački rov... Nije reč o meni, znam.
O tome ću sa njima i ja razgovarati. Ali, molim te, pazi se i čuvaj se... Ako bi ti pešaci izdavali neka nemoguća naređenja, kao što to oni imaju običaj, obrati se odmah meni telefonom.
za tebe nisu napori. Dobićeš temperaturu. Bolje bi bilo da idem ja. Odgovorio sam mu, šta bi rekli pešaci, kad bi čuli kako se mi nećkamo. A oni pod takvim prilikama žive stalno.
Na jednom proširenom prostoru ugledao sam vojnike, koji su sa mazgi istovarivali bombe rovovskih topova. Pešaci su tovarili na leđa ove ogromne granate, sa krilima okrenutim unazad i nosili ih kroz uske saobraćajnice do topova.
Pred zoru se smirilo i Dragan se vratio. Tada sam tek priklopio oči. Prošlo je već dve godine otkako su se naši pešaci ukopali na ovome mestu.
— Stanko zastade. — Gospodine potporučniče, dovde je naš odsek. Odavde drže pešaci. Razlike nema. Rovovi se prepliću, slivaju i gube u podzemnim lagumima.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije! Jedne noći stvorila se ona, kao kakvim čudom, u Aleksandriskom dvoru u Cezarovoj sobi,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima. Naši su svi pešaci bili mrtvi. Iz nekih šljivika jurili su u trku prednjaci svojim topovima.
Neki vele — junaštvo. Napregnutih nerava i stisnutih vilica, u vihoru granata, ginuli su pešaci, očekujući neprijateljsku pešadiju. „Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci.
„Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci. Ali, suzbijeni na jednoj, Nemci bi prodirali na drugoj strani i moralo se hitno odstupati.
— On se najednom zamisli. — Uh... tamo je naša baterija! Da li su je izvestili pešaci? Jaši smesta i izvesti komandira da odstupi — obrati se komandant meni.
Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili. Pa kuda ću onda? Počeo sam se kolebati. Ko može da me kontroliše!...
Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče. Da smo pešaci krenuli bismo preko pola i izvukli bismo se. Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha.
A šta ćeš ti da radiš ako konjanici ne pobegnu... Dobro, i da pobegnu. A ti zaboravljaš da su njihovi pešaci tu, pred selom. Čuju pucnjavu, i taman mi na put, a i oni. — I to jest — odobrava narednik.
Te noći naiđosmo i na jednu vodenicu. Po staroj navici svojoj da obilaze oko kuća, zastadoše pešaci pred vodenicom i počeše da proviruju kroz razređene daske. Unutra je tinjao žižak I oni zatražiše da im se otvori.
Ali, bez ijednog jauka, pao je izboden bajonetima. Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se u mračnoj noći.
Ali konji iz jednih kola ni da krenu. — Ispreži, brže ispreži! — naređuje Luka. — Preturaj kola u reku! Pešaci poskidaše puške, pa upreše leđima. Kola se nakrenuše. Komordžija zavapi kako su unutra stvari njegovog komandira.
Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo.
I to u vremenu kada sentimentalnost i svi pisani međunarodni propisi priklanjaju glavu pred grubom silom... Siroti pešaci. Trpeli su paklene muke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A Mojsej sa svoji pešaci sa suha gledaše to kako oni na kočija i na konji oružato hite za njima. A kad biše nasred mora, tadar pak Mojsej isto